Domaćinstva u Evropskoj uniji su 2016. godine na alkohol potrošila gotovo 130 milijardi eura, odnosno 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, što je više od 250 eura po stanovniku.

U Srbiji je, prema evropskim statistikama, od 2006. do 2016. potrošnja na alkoholna pića smanjena sa 2,1 odsto na 1,4 odsto BDP-a. Udio trošenja na alkohol u ukupnoj potrošnji takođe je smanjen sa 2,7 odsto u 2006. na dva odsto deset godina kasnije.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, Srbija je na čelu zemalja regiona sa najvećom potrošnjom alkohola po stanovniku – 12,5 litara, koliko u prosjeku godišnje popije i svaki Rus. Slijede Hrvati sa između 10 i 12,4 litara po stanovniku, a najmanje piju stanovnici Bosne i Hercegovine.

U SAD svaki stanovnik popije od 7,5 do 9,9 litara, a Kinezi u prosjeku piju izmeđi pet i 7,4 litara godišnje. Potrošnja alkohola je, prema tim podacima, najmanja u Turskoj, gdje u prosjeku svaki stanovnik stariji od 15 godina godišnje popije manje od 2,5 litra.

Domaćinstva u EU su 2016. na alkoholna pića potrošila 1,6 odsto ukupne godišnje potrošnje, podaci su evropske statističke agencije Eurostat. To ne uključuje alkoholna pića kupljena u restoranima i hotelima. Približni iznos potrošen je za medicinske proizvode i opremu, a nešto manje novca domaćinstva troše za socijalnu zaštitu ili obrazovanje, prenosi Euractiv.rs.
Od članica EU, po kućnom konzumiranju alkohola prednjače baltičke države. Domaćinstva u Estoniji na alkohol troše 5,6 odsto ukupne potrošnje, Letonija (4,8 odsto) i Litvanija (4,2 odsto). Iza njih su Češka i Poljska sa 3,6 odsto, pa Mađarska i Finska sa po 2,9 odsto.

Alkohol se najmanje kupuje u Španiji, gdje domaćinstva na alkohol troše 0,8 odsto ukupne potrošnje, u Grčkoj i Italiji (0,9 odsto), zatim Portugaliji (1,4 odsto) i Njemačkoj (1,5 odsto).

Od 2006. do 2016, iznos novca koji se davao za alkohol u odnosu na ukupnu potrošnju uglavnom se nije bitno mijenjao u najvećem broju zemalja članica. Najveće povećanje potrošnje na alkohol u desetogodišnjem periodu bilježe Kipar (sa 1,6 odsto ukupne potrošnje po domaćinstvu 2006. na 2 odsto 2016) i Češka (sa 3,2 odsto na 3,6 odsto).

Udio potrošnje na alkohol u ukupnim troškovima domaćinstava značajno je pao u Litvaniji (sa 5,2 odsto 2006, na 4,2 odsto 2016), Bugarskoj, Letoniji i Finskoj (za pola procentnog poena).