Pre nekoliko dana bila sam gosca u staroj kamenoj kuci u selu Merulja u podnozju Sinjajevine, a preko puta Durmitora . Crna plasticna kofa puna raznobojnih muskatli  je stajala na sivim betonskim stepenicama. Pomalo opor miris jakih zelenih listova i raznobojni cvetovi su me  podsetili na jednu staru pricu iz ovih krajeva.

Ona je dosla  sredinom sedamdesetih iz Zapadne Evrope i  prateci trag srca u Zabljaku ostala. Donela je muskatle i posadila ih u dvoristu uz ulicu. Sareni, veseli cvetovi sepurili su se i nervirali u crno zamotane i rano na starost pristale stanovnike varosice u podnozju Durmitora.

Odnekud je ulicom naisla krava i zainteresovana za ukus neobicnog cveca, bez lose namere, onako spontano ih smazala.

Muskarac je, videvsi suze na obrazu zene koju je voleo, uzeo pusku, repetirao i pucao.

Turisti koji su se tu slucajno zatekli su prestravljeni pobegli u hotelske sobe.

Zvanicni organi reda i mira su slucaj smatrali epizodom iz privatnog zivota njihovog sugradjanina, tako da nisu ni zabelesku napravili. Komunalna i turisticka policija je srecom tek posle mnogo godina izmisljena.