Наводно приступање Црне Горе НАТО алијанси, те гласање по том питању на сједници Скупшине Црне Горе, заказаној на Цетињу 28. априла 2017. године, намеће самo једно мало питање- да ли су политички субјекти на власти и они у опозицији икада прочитали Устав Црне Горе?!
Збиља, да ли уопште шеф црногорског режимa, премијер и министри у Влади, предсједник Скупштине Црне Горе и водећи опозициони политичари у Црној Гори знају да постоји Устав Црне Горе и његов члан 91?
Наиме, није спорно да Црна Гора може ступати у разне међународне организације и да се та одлука може донијети простом већином гласова посланика у Скупштини Црне Горе.
Међутим НАТО- пакт је специфична организација која се може подвести под термин “међународне снаге”, или “међународне оружане снаге”- за које владају посебна правила по Уставу Црне Горе.
У тим “међународним снагама” је предвиђено учешће Војске Црне Горе, па је за разлику од ступања у друге организацие, гдје је потребна проста већина посланика, за учешће у “међународним снагама” потребна подршка- двотрећинске већине свих посланика у Скупштини.
Неопходна двотрећинска већина посланика зa НАТО
Ево шта у последњој реченици члана 91. Устава Црне Горе пише: “У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању већином свих посланика најраније након три мјесеца, Скупштина одлучује о законима којима се уређује начин остваривања стечених мањинских права и употреба јединица Војске у међународним снагама”.
Дакле, да би Црна Гора употребила јединица Војске у међународним снагама, или постала дио међународних снага- као што је НАТО, потребне су двије сједнице Скупштине и то у размаку од минимум три мјесеца!
На првој сједници, рецимо на Цетињу 28. априла 2017. године, потребно је да власт обезбиједи 2/3 свих посланика који ће за гласати за НАТО. Потом, кроз минимум три мјесеца, мора бити још једно гласање гдје власт мора имати подршку просте већине свих посланика. Наравно, то је немогућа мисија.
Постоји само један спорни моменат. Наиме, у члану 91. Устава пише да је потребно обезбиједити “у првом гласању двотрећинску већину и у другом гласању већину свих посланика!”
Aко се под појмом “свих посланика” подразумијева укупан број од 81. посланика, тада бојкот засиједања Скупштине, 28. априла на Цетињу, од стране опозиционих партија значи да- ма шта тамошњи посланици гласали- они не могу изгласати да је Црна Гора члан НАТО пакта.
Наравно, могу гласати за НАТО, па у незнавењу, потом- вриштати од среће, добијати пољупце од вође, окренути вола на ражњу и загмјети ватрометом, али то неће промијенити факт да је резултат тог гласања ништаван зато што није у складу са Уставом. Јер, да би гласање било валидно потребна је подршка 54. посланика који чине двотрећинску већину свих посланика.
Дакако, тај Закон о приступању НАТО алијански потом може потписати предсједник Црне Горе Филип Вујановић, и то је опет противуставно. Влада Црне Горе, на основу Вујановићевог потписа, може да потврди Сјеверноатлантски уговор- али противуставно.
Уставни суд може одбити жалбу да је резултат гласања био противуставан, али ће то тада бити Антиуставни суд.
Наравно, као варијанта остаје могућност да ће власт третирати “двотрећинску већину свих посланика”, као “двотрећинску већину присутних посланика”, што је нелогично али могуће.
Уколико постоји таква опасност, опозиција треба да прекине бојкот и уђе тај један дан у Скупштину Црне Горе, објасни режиму и народу зашто су дошли, па да са 28. гласова- уздржаних или против НАТО алијансе- оборе насиље које се спроводи над грађанима Црне Горе по том питању.
У овом случају- прекид бојкота Скупштине у трајању једног дана има већи значај од самог бојкота, који се потом може наставити!
Робовима Устав није потребан
У Црној Гори већ постоји закoн који носи овакво име: “Закон о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама и учешћу припадника цивилне заштите, полиције и запослених у органима државне управе и другим активностима у иностранству”- којег је у Подгорици, након изгласавања, потписао предсједник Скупштине Ранко Кривокапић 8. октобра 2008. године.
Тај закон је у Подгорици, на основу члана 95. тачке 3. Устава Црне Горе, својим Указом озаконио предсједник Црне Горе Филип Вујановић 10. октобра 2008. године.
У члану 4. тога Закона пише: “О употреби јединица Војске у међународним снагама одлучује Скупштина Црне Горе (у даљем тексту: Скупштина), на предлог Савјета за одбрану и безбједност (у даљем тексту: Савјет)”.
Дакле, о употреби јединица Војске у међународним снагама сваки пут одлучује Скупштина Црне Горе, а она не може другачије одлучивати него према члану 91. Устава- двотрећинском већином свих посланика. Потом, кроз минимум три мјесеца, мора још једном то изгласати- простом већином свих посланика.
Ако то важи за сваку мисију Војске, тада важи и за приступање државе алијанси. У супротном се може десити апсурд! Наиме, чак и да Црна Гора неуставним и незаконитим путем постане чланица НАТО- пакта, мораће се за сваку њену активност у НАТО тражити одобрење Скупштине, и сваки пут то мора бити- двотрећинска већина свих посланика у парламенту, плус још једно гласање кроз три мјесеца.
Сваки долазак НАТО бродова, авиона, трупа у Црну Гору мораће прије тога да добије одобрење двотрећинске већине у Скупштини Црне Горе. На евентуалним вјежбама НАТО пакта у Црној Гори неће моћи учествовати припадници Војске Црне Горе ако не добију дозволу Скупштине, а ако они не добију дозволу- то је већ недвосмислени политички знак НАТО пакту да је непожељан.
Када је 31. 10. 2016. године у Црној Гори одржана вјежба неколико стотина војника из 32. државе чланице НАТО-а и партнерских земаља- претходно је одобрење за њу, по Уставу Црне Горе, требало да “изда” или потврди двије трећине свих посланика Скупштине Црне Горе. Да ли је, у овом конкретном случају, то било испоштовано. нека нам кажу они који ће гласати а Цетињу 28. априла?
Ако није, то је врло знаковито. Јер, то би потврдило да и власт и опозиција у Црној Гори не штите сопствени Устав, те да се не питају са собом. То је знак да не смију писнути нити квикнути НАТО алијанси, иако нису њен саставни дио.
То би био потпуни слом квазипатриотских парола о суверености и самосталности, те повод да се Устав демонстративно баци у кошару. Јер, очигледно је да- робовима Устав није потребан.
Како тај “Закон о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама…” није био довољан и подобaн да се оствари жеља црногорске власти о уласку у Сјеверноатлантску алијансу, то је и заказана сједница на Цетињу гдје треба да се- прекрши Устав.
“Живо незнање” или “Жива лаж”, “Мртва истина” или “Жива неистина”?
Прије неки дан је лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, гостујући у емисији “Жива истина” коју води црногорски новинар Дарко Шуковић, оцијенио “да је одлука која ће бити донијета на Цетињу 28. априла, о потврђивању Сјеверноатлантског уговора, од највећег историјског значаја како за садашњост, тако и за будућност Црне Горе.”
Додатно је рекао да ће та одлука бити у складу са Уставом и законима Црне Горе, те да је неће моћи оспорити нико, како сада, тако ни у будућности.
Зашто је “потпуно исправна” одлука да се о чланству одлучи у Скупштини, Ђукановић је објаснио oвако: ”Прво, јер је то у складу са Уставом, друго, јер је то уобичајена пракса. Од 28 земаља чланица 25 је то урадило у парламентима. Иако у Парламенту приликом гласања неће бити сви посланици, одлука о чланству у НАТО биће јака и не може је оспорити нека друга већина у будућности.”
Елем, ова изјава показује да Ђукановић не познаје Устав Црне Горе! Да ли је тих 25 земаља чланица НАТО- а гласало за улазак у НАТО у својим Парламентима- против норми свог Устава- Ђукановић није навео?! Сигурно није нити једна! То је немогуће у правним државама!
Наравно, у члану 15. Устава Црне Горе пише да “Црна Гора може ступати у међународне организације”. У члану 82. тачки 8. Устава Црне Горе стоји да Скупштина “ одлучује о употреби јединица Војске Црне Горе у међународним снагама”, а у тачки 17. да “потврђује међународне уговоре”. Међутим, у члану 91. Устава Црне Горе се то одлучивање и гласање регулише, да поновим, овако:
“У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању већином свих посланика најраније након три мјесеца, Скупштина одлучује о законима којима се уређује… употреба јединица Војске у међународним снагама”.
Дакле, за потврђивање Сјеверноатлантског уговора потребна су два гласања у Скупштини Црне Горе у размаку од минимум три мјесеца, а на првом гласању је потребно да од 81. посланика 2/3 гласа за тај уговор. Има ли Ђукановић та 54. посланика да изгласaју приступање алијанси или нема? Нема, чак ни уз помоћ СДП-а!
Двије двотрећинске већине за промјену члана 91. Устава
Дакако, члан 91. Устава Црне Горе се може промијенити, али то Устав регулише у дијелу “Акт о промјени Устава”, и то чланом 156. Ту су већ потребне двије двотрећинске већине свих посланика у Скупштини.
По тој процедури, прво се усваја “Нацрт акта о промјени Устава”- за којег мора да гласа “двије трећине свих посланика”. Послије тога иде “јавнa расправa која не може трајати краће од мјесец дана”.
Затим, “по завршетку јавне расправе надлежно радно тијело Скупштине утврђује предлог акта о промјени Устава”, a тек онда иде усвајање гдје је- “Акт о промјени Устава усвојен у Скупштини ако за њега гласа двије трећине свих посланика.”
Као и у случају евентуалног приступања НАТО алијанси, и у овом случају су потребни гласови “двије трећине свих посланика”, односно 54. посланика, али два пута.
Дакле, опозицији је потребно обијезбиједити да 28. априла на Цетињу 28. посланика Скупштине Црне Горе буду неутрални или против НАТО пакта, и Алијанса тада може мирно да крене из Црне Горе “на сретне путе”.
Друга варијанта актуелне црногорске власти је да распише референдум о уласку у НАТО, па да све иде како треба. Ако успију на рефередуму да објезбиједе већину за НАТО, опет морају обезбиједити подршку двије трећине свих посланика у Скупштини Црне Горе.
Ако референдум не буде регуларан, власт неће моћи ништа урадити јер 28. опозиционих посланика увијек може гласати против уласка у НАТО- пакт ма какав исход референдума био.
Режим се игра са народом Црне Горе и НАТО функционерима?
Нема сумње да ће засиједање Скупшине Црне Горе на Цетињу 28. априла 2017. године проћи у знаку кршења Устава, а да ће власт то кршење најважнијег државног акта другачије приказивати.
Управо зато, опозиционе партије морају коректно обавијестити НАТО алијансу о противуставном понашању актуелне власти у Црној Гори, и незаконитим одлукама које се спрема да донесе.
Јер, противуставно прикључење Црне Горе НАТО алијанси значи да се оно може поништити у сваком моменту- или Уставним судом, што би било лијепо, или одлуком било које Владе сваке наредне власти, или неког наредног Уставног суда Црне Горе.
Интересантно је да приступање Црне Горе НАТО пакту одмах, или потом, може оспорити и садашње власт у Црној Гори. Рецимо, позивајући се на “случајну грешку” у тумачењу резултата гласања у Скупштини на Цетињу, јер је направљен “превид” у виду неправилног тумачења Устава. Та реална варијанта показује да се данашњи режим игра са свима, па и са НАТО пактом, што је смјехотресно.
Наравно, послије свега- своју ријеч мора рећи и опозиција! Или, можда- нема шта рећи?!
Interesantno pitanje koje ce, mozda, morati da razrijesi Ustavni sud? Naravno, ako za to bude potrebe?
No. cini se da g. Grubac pogresno (sto ne iznenadjuje) tumaci Ustav CG? Zasto:
Osnovno pitanje je sto se podrazumjeva, odnosno, sto je ustavotvorac mislio, kada je formulisao clan 91. Stav 3. pod “upotreba jedinica Vojske u međunarodnim snagama.”???
Kako protumaciti ovaj stav? Da pocnemo redom:
Ugovor o pristupanju CG u NATO clanstvo je medjunarodni Ugovor koji, po Ustavu cl. 100, spada u domen odluka Vlade. Jer, Vlada, izmedju ostalog ima pravo da:
cl. 100, stav 4) – zaključuje međunarodne ugovore;
S druge strane, Skupstina ima nadleznosti definisane u cl. 82.
Član 82 – Skupstina, izmedju ostalog , o vojnim i bezbjedonosnim pitanjima, kao i o ratifikaciji medjunrodnih ugovora ima nadleznost da:
4) proglašava ratno i vanredno stanje;
6) donosi strategiju nacionalne bezbjednosti i strategiju odbrane;
8) odlučuje o upotrebi jedinica Vojske Crne Gore u međunarodnim snagama;
17) potvrđuje međunarodne ugovore;
Stav 8 (cl 82.) Ustava kaze da Skupstina odlucuje o upotrebi JEDINICA Vojske CG u medjunarodnim snagama. Dakle ovo se odnosi na konkretno ucesce “jedinica vojske” (ne cijele vojske, kao u slucaju objuave rata) u eventualnim vojnim akcijama NATO (ili snaga OUN). Ovo je i logicno povezano sa pravom clanica NATO da samostalno odlucuju o ucescu jedinica vojske u vojnim akcijama NATO (npr. Grcka nije ucestvovala u napadu na Jugoslaviju).
Dok cl. 82. stav 17. nedvosmisleno daje pravo skupstini da ratifikuje medjunarodne ugovore koje potpise Vlada (pa i pristupni Ugovor o clanstvu u NATO).
Stav 3 (cl. 91) Ustava – stipulise: “U prvom glasanju 2/3 većinom i u drugom glasanju većinom svih poslanika najranije nakon tri mjeseca, Skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuje način ostvarivanja stečenih manjinskih prava i upotreba JEDINICA Vojske u međunarodnim snagama.”
Ovdje se ne pominje dvotrecinsko glasanje za potvrdjivanje (ratifikaciju) medjunrodnog ugovora, vec samo za ucesce JEDINICA Vojske u medjunrodnim snagama – dakle, ne vojske uopste. Mislim da je jasno da se mislilo na “ucesce jedinica vojske CG u eventualnim vojnim intervencijama u okviru medjunronih snaga (NATO, UN, I sl.).
Cini se da je nedvosmisleno u nadleznosti Skupstine da ratifikuje medjunrodni ugovor koji potpisuje Vlada – i to prostom vecinom. Kao i da nema potrebe da odlucuje o upotrebi JEDINICA vojske CG – koje konkretno niko i ne trazi?
Uostalom, vidjecemo sto pravni strucnjaci kazu.
Ovo će razješiti nezavisni Ustavni sud, nezavisno kao uvijek do sada, u našem nezavisnom sudstvu. Tako, da je ne brinem o tome, čim imam ovakav Ustavni i druge sudove.
Kako sam ja pravni laik ali imam pravnu logiku, a nemam dovoljno poznanstava sa pravnicima koji bi mi mogli to protumačiti, intersuje me sledeće.
Prošle godine je donijet neki Zakon koji, koliko se sjećam, ne malom kaznom kažnjava građane Crne Gore koji učestvuju na stranim ratištima. Interesovali bi me bi da li ovi naši vojnici angažovani u okupaciji Avganistana a za ineters Amerike podpadaju pod taj Zakon, ili ima zakonski akt koji izuzima građane/vojnike koji učestvuju na stranim ratištima ako ih tamo šalje Vlada?
Ovi što ih šalje Vlada su većinom plaćeni ratnici – plaćenici, ovi koji ratuju dobrovoljno po stranim ratištama obično to rade iz ubjeđenja. Nebitno što lično mislim da je to ubeđenje u najvećem broju slučajeva neispravno.
Zipp, Izgleda da vama nije poznato, ili se pravite da ne znate, da Crnogorski vojnici u Avganistanu ne ucestvuju u borbenim akcijama?
Vasa primjedba bi trebala da se odnosi vise na gradjane Crne Gore – borce ISIS-a – koji su tamo bez znanja, i naravno, saglasnosti vlade CG.
Inace vi mozete, ako vam ova materija nije jasna, ili vam smeta zakon, da podnesete zahtjev za tumacenje zakona -Ustavnom sudu.
https://m.youtube.com/watch?v=JVPks2UHKKs
Буксовци о уласку у НАТО
Што се тиче данашњег “уласка у НАТО”
Данас је огромна сила, немјерљива са сваке тачке гледишта, бесомучним тегљењем за уши, увукла Црну Гору у НАТО.
На вашаришту, у виду данашње Скупштине Црне Горе на Цетињу, као роботи су гласали робови које Запад или држи за гушу- компромитирајућим материјалима, или за нос- грантовима које су обилато узимали.
Нема сумње да ће и Запад, који је направио овај сценарио, на оне који су данас гласали за НАТО гледати са гађењем.
Уважавати их сигурно неће, јер нису гласали због убјеђења, већ морања- да им Запад не би шију заврнуо.
Западни уцјењивачи су их чак натјерали да падну толико ниско да и свој Устав погазе.
Умјесто 54. посланика која су по Уставу требала да гласају за прикључење НАТО-у, да би одлука била легална, гласало их је 46.
Запад је својим слугама у црногорској Скупштини тиме отворено рекао- Робовима Устав не треба!
Одлука није ни легитимна, јер је двије трећине грађана Црне Горе против те војне aлијансе.
Умјесто устанка, црногорска власт је добила најгоре могуће признање- са гађењем на њу гледа и народ Црне Горе и Запад, који им се подсмијава иза завјесе, а скоро ће и у лице.
Наравно, треба се сјетити и историје која нам говори да је ефективније и пожељније било да је Тринаестојулски устанак био 1944. а не 1941. године.
Нигдје не треба журити, и нигдје се не може закаснити. На крају ће све стати на своје мјесто, јер- Вријеме је мајсторско решето!
Ловачко друштво под називом “ВојÑка Црне Горе” од Ñада ће имати задатак да лови црнце и Ðрапе по Ñвијету!
Ðко некога од тих војника црнац погоди Ñтријелом, или га разнеÑе Ðрап, зваћемо га- “херој Црне Горе” који је “погинуо ширећи демократију и доноÑећи Ñлободу другим народима!” 😉
Vojine, ucestvujem u zalosti.
Vasi pakleni planovi protiv Crne Gore su se izjalovili. Velika serbija je sada prakticno mrtva. A ako se Rusi na koga ljute to je na one koji ne izvrsavaju njihova naredjenja – zato cuvajte usi. (Naravno, salim se).
P.S. Procitajte komentare na B92 o ulasku CG u NATO – sokirala me je ogromna podrska gradjana Srbije/posjetioca portala B92 – ulasku CG u NATO. Kao i njihovo zaljenje sto Srbija to ne moze ucinjeti (bar za sada). Izgleda da tamo ipak ima mnogo vise zdravog razuma, nego medju vasim istomisljenicima u Crnoj Gori? I na ovom portalu?
Стојановићу,
нешто Ñте Ð²ÐµÑ‡ÐµÑ€Ð°Ñ Ð±Ñ€Ð·Ð¸ Ñа коментаром. 🙂
Укратко, ЦГ нема проблема Ñа Србијом и РуÑијом, јер Ñу то измишљене форе да Ñе не би рекло- да Ñу ЦГ политичари морали Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ð°ÐºÐ¾ глаÑати- неко због Ñтраха од тамнице, неко због грантова.
Ипак, добро иÑцртајте границе Подгорице и општине Тузи,тек формиране, а негдје потом ћу објаÑнити зашто. 🙂
Grubacu,
Uvjek radostan da citam vase komentare. Nije ih tesko pobiti.