Kajsija obnovlja oštećena tkiva, jač zube i kosti. Breskva pruža zaštitu od mnogih oblika raka i bolesti srca…

KAJSIJA

Kajsija (Prunus armeniaca), izuzetno sočno i ukusno voće ima, takođe, i nutritivnu i značajunu lekovitu vrednost.

Kao deo velike porodice koštunjavog voća kojoj pripadaju i šljive, bademi, breskve, višnje i trešnje, kajsija je znana i cenjena od davnina, a stari Rimljani su je iz Jermenije, putevima svile, preneli u Evropu još oko 70 godine pne.

Danas se najviše proizvode u Turskoj, Iranu i Italiji, kao prerađene i sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju sokova, džemova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda sušenjem ili termičkom obradom menja se. U njenom sastavu najzastupljenija je limunska kiselina, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa, kao i beta karotena. U zavidnoj količini ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, koji kajsiji i daju prijatnu aromu.

Sa ovakvim sastavom kajsije su vrlo zahvalne za odbranu organizma od bakterijskih infekcija, obnovu oštećenih tkiva, razvoj jačih zuba i kostiju, ali i za poboljšanje vida. Zbog izuzetne zastupljenosti beta karotina ova voćka ima delotvoran efekat na srce, jer utiče na snižavanje lošeg holesterola, kao i na neke druge bolesti.

Kajsije su i dobar izvor biljnih vlakana, pa kao takve delotvorno utiču na organe za varenje. Zahvaljujući celulozi i pektinima služi kao blagi laksativ, dok uzete pre glavnog obroka povoljno utiču na tok varenja. Takođe, zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama, radi povećanja hemoglobina.

Svež sok od kajsije koristi se kao lek kod groznice i kožnih bolesti, a istovremeno rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Kajsije povoljno deluju na kožu, pa ih narodni lekari preporučuju kod pojave ekcema ili opekotina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok je ulje iz kajsije jestivo. Od kajsije se pravi i vrlo aromatična, ukusna i pitka rakija kajsijevača. Međutim, zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme kajsije koristi se i u kozmetičkoj industriji. Služi za spravljanje preparata namenjenih suvoj, starijoj i izboranoj koži.

Suve kajsije

Umesto slatkiša preporučljivo je pri ruci imati suve kajsije. Ovo voće, prepuno ugljenih hidrata, izuzetno prija sivim ćelijama mozga, a predstavlja i sjajnu zamenu za nedostajući obrok. Zato, ako vam iznenada dođe da pojedete nešto slatko, sasvim je moguće da vašem mozgu treba dopunska energija, pa ukoliko nemate sveže voće uzmite suve kajsije. Sušene kajsije sadrže ogromne količine kalijuma, važnog za normalan rad mišića, a samo pet suvih kajsija zadovoljava petinu potreba za ovim mineralom i značajan deo potreba organizma za gvožđem. Profesionalnim sportistima i svima koji se bave fizičkim aktivnostima preporučuje se da redovno uzimaju suve kajsije i to neposredno pred početak sportskih aktivnosti, najbolje u kombinaciji sa pomorandžom i kivijem. Vitamin C koje ovo voće sadrži olakšava apsorpciju gvožđa, što je posebno važno za anemične osobe.

BRESKVA

Zbog prijatnog ukusa, hemijskog sastava i biološkog značaja, breskva (Prunus persica) predstavlja jednu od najvrednijih voćki. Prosečno u jednom plodu breskve, koju još zovu praska ili šeftelija, nalazi se 18 kalorija. Takođe, ima i puno kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina A i C, kao i vitamine B1, B2 i B3. I što je najvažnije – nema masti.

Breskve su lako svarljive i pružaju izvanrednu zaštitu od mnogih oblika raka i srčanih oboljenja, ističu nutricionisti. Pored antioksidansnih materija, imaju i značajnu količinu pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana koja pomažu radu organa za varenje i oslobađanju svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija.

Breskve se mogu prerađivati, iako najbolju vrednost imaju kada se jedu kao zreli plodovi. Od njih mogu da se spremaju ukusne voćne salate, najbolje u kombinaciji sa limunom i pomorandžom, jer kiselina sprečava tamnjenje. Dobra poslastica je i kombinacija ovog voća sa jogurtom, a mogu da posluže i za spravljanje ukusnog voćnog kolača.

Breskve u frižideru duže zadržavaju svežinu, s tim što ih ne treba prati pre upotrebe. Ukoliko su vam potrebne oljuštene, a zna se da se teško ljušte, prvo ih treba staviti pod mlaz vrele vode pola minuta, a odmah zatim ubaciti u hladnu vodu.

Posebno korisna za decu

Breskva može da poveća plodnost kod muškarca i smanji krvni pritisak, pokazala su pojedina istraživanja. Zahvaljujući vitaminu B2 korisna je za očuvanje vida, meke i elastične kože i mladalačkog izgleda. Posebno se preporučuje deci u razvoju, jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj. Imajući na umu da sadrži dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija, tokom leta predstavlja pravi melem za okrepljenje organizma, zbog čega u njoj treba uživati sve dok traje sezona, poručuju nutricionisti.

novosti.rs