Obrazac je isti kao i u ranijim vremenima — potrebno je samo malo zagrebati po istoriji evropskih osvajanja drugih kontinenata — izazivanje međuetničkog, međuverskog ili građanskog sukoba, pranje ruku od njega, prebacivanje odgovornosti na direktne aktere (Evropa je uvek indirektan akter) i aktivno uključivanje u sukob u vidu posrednika, potom mirotvorca, da bi na koncu postala gospodar, komentariše na Sputniknews.com Nikola Joksimović povodom upravo završenog samite u Beču, posvećenog zapadnom Blakanu.

To je slučaj sa Balkanom, Bliskim istokom i Severnom Afrikom, nastavlja komentator. Da li bi pruga Beograd — Sarajevo mogla da bude izgrađena da ova dva grada pripadaju istoj državi, kao što je to nekada bilo? Ili je za realizaciju ovog projekta bilo potrebno četiri godine prolivanja krvi? Zar ne bi bilo lakše obnoviti prugu Beograd — Bar da su Srbija i Crna Gora deo iste države, kao što su nekada bile, nego danas, kada zbog toga treba da zasjedaju međudržavne komisije, da se potpisuju međunarodni ugovori i kada je potrebno posredovanje treće strane. Jednostavnim jezikom rečeno, zašto smo ratovali i zbog čega smo se krvili ako ćemo ponovo da živimo u istoj državi samo drugačijeg imena? Zar nije bilo lakše povezivati se bez ratova?