-Skraćena verzija-

Društveno-ekonomske i političke reforme i dalje predstavljaju ključ za uspješnu evropsku integraciju zapadnog Balkana. Ovaj proces može da bude uspješan jedino uz sveobuhvatno uključivanje građanskog društva. Forum građanskog društva zapadnog Balkana služi kao platforma pomoću koje građansko društvo artikuliše preporuke, daje predloge i predstavlja kritičkog i kompetentnog učesnika na nizu samita zapadnog Balkana koji su započeti u Berlinu 2014, a nastavljaju se u Beču 2015. i Parizu 2016. Tri teme su prepoznate kao ključne oblasti za društveno pitanje: kultura regionalne saradnje, sloboda izražavanja i otvaranje radnih mjesta.

Ključni preduslovi za reformu su jačanje državnih institucija, uključujući vladavinu prava i demokratske prakse. Zbog toga, evropske integracije predstavljaju važnu priliku za realizaciju reformi i uspostavljanje institucija i državne uprave koji osiguravaju kompatibilnost zemalja sa Evropskom unijom. U najmanju ruku, modernoj i evropski orijentisanoj državi potrebni su demokratski lideri, kao i dijalog uz uvažavanje svih aktera politike i društva. Povrh toga, vlade zapadnog Balkana bi trebalo da prihvate građanski sektor kao ravnopravnog partnera u procesu evropskih integracija i da se posvete finansiranju građanskih inicijativa i mreža koje su donijele primjetne rezultate.

Unapređivanje regionalne saradnje

Suočavanje sa prošlošću i izgradnja regionalnog samopouzdanja. Regionalna saradnja je korisna u brojnim oblastima, ali unapređivanje međusobnog razumijevanja i ispitivanje teških perioda zajedničke istorije i razgovor o njima još predstavljaju važne aspekte regionalne saradnje u kojima civilni sektor može i treba da igra aktivnu ulogu.

Regionalna saradnja za povećavanje ljudskih resursa i razmjenu najboljih praksi. Predstavnici civilnog sektora mogu da doprinesu politikama i strategijama za unapređivanje regionalne saradnje u oblasti društvenog razvoja i mogu da pomognu pri unapređivanju institucionalnog i zakonskog okruženja za civilni sektor na regionalnom nivou.

Mreže civilnog sektora kao stubovi regionalne saradnje. Postojećim regionalnim mrežama i grupama iz civilnog sektora bi trebalo pružati podršku kao mehanizmima za izgradnju samopouzdanja i regionalne saradnje. Regionalna saradnja koju predvode vlade regiona bi trebalo da uključi pomenute inicijative.

Organizacije civilnog sektora posjeduju velik potencijal u pogledu evropskih integracija. Civilni sektor zaslužuje inkluziju u oblastima regionalne saradnje koje na prvi pogled nisu povezane sa civilnim društvom, kao što su energetski sektor i infrastruktura. Uključenost građanskog društva može da podstakne evropske integracije i reforme u ovim oblastima.

Jačanje sinergija regionalne saradnje. Pažljiva identifikacija bi pomogla da se institucionalni pejzaž regionalne saradnje olakša i postane vidljiviji i transparentniji.

Sloboda izražavanja i nezavisni mediji

Zakonska zaštita i radni uslovi za novinare. Zakonska zaštita novinara mora da bude na većem nivou, a njihovi radni uslovi poboljšani putem društvenog dijaloga sa poslodavcima, što bi generalno smanjilo nesigurnost u okviru radnih odnosa. Vlasnici medija bi trebalo da poštuju postojeće zakone u vezi sa zapošljavanjem i radnim uslovima.

Javni servisi moraju da budu nezavisni. Javni servisi i regulatorna tijela moraju da se oslobode direktnog ili indirektnog uticaja države. Proces selekcije članova uprave javnih servisa bi trebalo da bude transparentan, nepristrasan i zasnovan na profesionalnim standardima, baš kao što bi i njihovi sastanci trebalo da budu transparentni.

Državno finansiranje medija. Države bi trebalo da obezbijede potpunu, dugoročnu i stabilnu finansijsku nezavisnost javnih televizijskih servisa, a državno finansiranje medija bi trebalo da se odvija prema jasnim i transparentnim kriterijumima. Država bi trebalo da se pridržava moratorijuma na reklamiranje dok se ne uspostave novi mehanizmi za finansiranje i reklamiranje koji takođe uključuju civilni sektor.

Transparentno medijsko tržište je neizbježno. Vlasnička struktura svih medija treba da bude stalno na raspolaganju javnosti na jednostavan i transparentan način i da onemogućava monopol u medijima i medijskoj distribuciji.

Uspješno otvaranje radnih mjesta u cijelom regionu – razvoj prosperiteta na zajedničkom tržištu rada

Veća proizvodnja za ravnotežu u rastućem potrošačkom sektoru. Svaka zemlja bi trebalo da napravi sopstveni ekonomski model na osnovu lokalnih komparativnih prednosti, struktura i kompetencija. U ovom smislu, komplementarnost u vrijednosnom lancu treba da bude podržana prvenstveno kroz prekograničnu saradnju u povezanim oblastima privrede.

Snažna podrška malim i srednjim preduzećima i razvoj lokalnih proizvodnih kapaciteta na osnovu sopstvenih kompetencija. Fokus bi trebalo da bude na pružanju podrške proizvodnim aktivnostima sa velikim obimom i dodatom vrijednošću i njihovom uključivanju u evropski lanac nabavke – a manje u potrošačke aktivnosti – uzimajući u obzir ekonomsku strukturu zasnovanu na mikro, malim i srednjim preduzećima.

Modernizacija i pružanje podrške poljoprivrednom sektoru. Poljoprivredni sektor bi trebalo da se razvija pružanjem pomoći na terenu i mikrokreditima usmjerenim na ruralnu populaciju uz pomoć obuka, mikrokredita, savjetovanja i sličnog, što bi poslužilo ka model za sitna, mala i velika preduzeća u drugim oblastima privrede.

Preduzetništvo i inovacije kao podsticajni faktori. Promovisanje preduzetništva, stvaranje uslova za održive aktivnosti i promovisanje inovatorskih privrednih sektora – naročito u bio-poljoprivredi, turizmu, informacionim tehnologijama, itd. – u kojima je potrebni početni kapital na relativno niskom nivou.

Reprezentativni regionalni, nacionalni i lokalni ekonomski savjeti. Akteri iz građanskog sektora treba da budu uključeni u ekonomsko planiranje od samog početka – kao, na primer, u okviru Nacionalnog ekonomskog savjeta (uključujući politiku, poslodavce, naučne radnike, sindikate, civilno društvo, lokalnu naučnu zajednicu, itd).

Zajednički regionalni sporazumi za pružanje podrške regionalnoj razmjeni. Konkurencija slobodnog tržišta treba da se nadoknadi zajedničkim regionalnim i prekograničnim planiranjem privrednog razvoja. U pitanju je proces koji treba zaokružiti proizvodnjom usaglašenih regionalnih podataka – ne samo u okviru trgovine i investicija, već i u pogledu društvenih faktora.

Podizanje životnog standarda i zaštita potrošača. Određivanje minimalnih standarda za kvalitet proizvoda i usluga direktno podrazumijeva veću zaštitu potrošača onako kako se to zahtjeva u Evropskoj uniji.

Razvoj aktivne politike tržišta rada – borba protiv sivog tržišta rada. Zemlje moraju da osmisle aktivnu politiku tržišta rada, uz aktivno uključivanje svih aktera kao partnera koji dijele odgovornost. Efikasna politika tržišta rada podrazumijeva argumentovanu, aktivnu i stalnu saradnju poslodavaca i zaposlenih kroz zajedničko donošenje odluka, razvoj i planiranje kriznih situacija.