Текстописац “Аналитике” Мирослав jе необична појава, особењак у прављењу најневјероватнијих конструкција које не може објаснити, нити одбранити. Симпатично, нема сумње! У тексту поводом страдања цивила у Другом свјетском рату, које се десило у селу Велика испод Чакора 28 јула 1944. године, чудна теза му је била следеће садржине: “Величани су од нациста страдали због партизанства а самим тим и због црногорства, јер су сви православни партизани били Црногорци по националности. Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима.” Таква тенденциозност је и довела до размјене мишљења, при чему се на сам догађај полемика није односила…
Војин Грубач: “А народ муслиманске вјероисповијести је страдао као Срби или Хрвати, јер Комунистичка партија није донијела одлуку о посебној националности!?”
Мирослав Ћосовић: “То ти је тако било, став КПЈ се прије рата знао – Црногорци су засебна нација. И ту нема што да се дода.”
Војин Грубач: “Наведи ми став КПЈ- у којим границама су тада признавали Црногорце? АВНОЈ тада није одредио границе, куда су биле границе гдје су Црногорци!?”
Мирослав Ћосовић: “Не зезај, болне су историјске истине, никад се не поклапају са великосрпским бајкама.”
Војин Грубач: “У којим су границама признавали црногорску нацију, питам, или се то потом одлучивало- па нису знали? Село Велика је било у Великој Албанији, да нису Величани Албанци православне вјере? Шта је тада рекла Комунистичка партија Албаније?”
Мирослав Ћосовић: “Не зезај, став КПЈ се знао, па демантовао би ме неко озбиљнији од тебе, имамо десетине профи- историчара специјализованих за 20. вијек, а сви су прочитали мој текст. И нашао си се ти, да ме демантујеш. Објави текст на ИН4С да се смијемо мало.”
Војин Грубач: “Сви професионални историчари су од смијеха поумирали када су прочитали овај твој став. Значи, куда је пролазила Пета црногорска пролетерска ударна бригада- тамо су села и градови били признати као мјеста гдје живе Црногорци: Јајце , Прозор, …, или како?”
Мирослав Ћосовић: Ако су поумирали од смијеха, што ме нијесу демантовали но си се ти нашао који ништа не знаш о томе?”
Војин Грубач: “А ко није у Централној Босни хтио бити Црногорац, Пета црногорска пролетерска ударна бригада га је хватала за Јајце и бацала кроз Прозор! 🙂 А ко да те демантује, Мирославе, тако си треснуо нонсенс да си их шокирао? Овај твој став иде у вицеве, oво је: фантастично, лудо и незаборавно!”
Мирослав Ћосовић: “Православни партизани из Црне Горе, наравно, то се подразумијева.”
Војин Грубач: “Значи, дијелили су се на: православне партизане, муслиманске партизане и католичке партизане! 🙂 Ако је КПЈ донио одлуку да су сви атеисти, што не кажеш да су у партизане сви отишли као атеисти, те да су “добро знали гдје иду”?
Мирослав Ћосовић: “Свако је имао своју нацију, и то су самофиниширали, реализовали – кад су постали побједници. За атеисте сам већ казао.”
Војин Грубач: “Какву одлуку је КПЈ донијела по питању муслимана, јер им није Разолуцијом призната нација? Значи ли то- КПЈ није признала, па не постоје?”
Мирослав Ћосовић: “Не зезај, немаш појма ни о чему а хоћеш да дискутујеш.”
Војин Грубач: “Мирославе, енглеског краља који је владао 1199.—1216.г. су звали Јован без Земље. Надимак „без земље“ (John Lackland) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. Ти си доказао да је КПЈ у току Другог свјетског рата направила: “Црногорце без Граница” и “Муслимане без Нације”. Да није то мало чудно?”
Мирослав Ћосовић: “Грубач, ти ни о чему ни шта не знаш осим о својој професији (о којој наравно не пишеш).”
Војин Грубач: “Микрославе”, сам си рекао да је КПЈ одлучила да постоји црногорска нација, и да су сви партизани атеисти. Тада не могу, као пратиш своју премису, постојати православни партизани Црногорци, већ атеистички партизани Црногорци. Али, заборавили су да омеђе границу, па си се погубио… Бирај, да ли си: “Микрослав без Одлуке КПЈ” или “Микрослав без Граница”?
Мирослав Ћосовић: Партизани – из традиционално православних породица, хваташ се за моје непрецизности и онда настаје право славље у црногорском српству! Ћосовића смо ухватили у грешци!!! (заправо непрецизности).”
Војин Грубач: “Мирославе, али тада КПЈ није одредила границе Црне Горе, па комунисти нису знали ко су Црногорци? 🙂 Како ти знаш то што ни они нису знали? Мислим, ниси живио у то вријеме, а ретроактивно размишљање није научно? Да си живио, и ти не би знао гдје су Црногорци док не каже КПЈ.” 🙂
Мирослав Ћосовић: “Како није одредила? Па границе су утврђене послије рата, утврдили су их они који су их имали у глави 1943/44 и раније, прије рата. Па чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А и то сам дао у тексту. Ко је њему бранио да напише да су Срби? КПЈ? То нешто нијеси цитирао из мог текста?”
Војин Грубач: “Мирославе, нешто си побркао, али ниси једини… Реци људима на овом ФБ зиду шта је њемачки командант рекао за Пријепоље, Прибој и Шјеницу.” 🙂
Fejsbuk grupa: Velika Crna Gora: “Prijepolje, Priboj i Śenica su Crnogorski gradovi, a ne “srpski!”
Link: https://www.facebook.com/VelikaCrnaGora
Мирослав Ћосовић: “Скреће тему, поражен.”
Војин Грубач: “Не скрећем тему. Напротив, ширим ти видике. Значи, колико сам те разумио, тамо гдје КПЈ није знала гдје су Црногорци, то је одлучивао њемачки командант? 🙂 Сам си рекао: “… чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А!” Значи, када немаш мишљење КПЈ, тада се обраћаш њемачком СС официру да ти каже- ко је ко! Tачније, ко је Црногорац?”
Мирослав Ћосовић: “Био сам непрецизан у тексту, ипак је то новинарски текст, премда црногорско српство мене третира као академика па ми и најмање непрецизности тражи. Реченица је требало прецизније да гласи – “”јер су сви партизани из традиционално православних породица са територије данашње Црне Горе – били Црногорци по националности, званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима.”” Ипак, свако је разумио мој став на овај начин и поред непрецизности. Свако осим Грубача и црногорског српства у којем је настало славље – јер је Ћосовић испустио пар ријечи!”
Војин Грубач: “Мирославе, шта су ти рекли СС официри Вермахта, гдје су биле границе Црне Горе? Да ли си их питао, ако су они надлежни да ти дају тај податак? Сам си нашао подршку у ставу њемачких официра.”
Мирослав Ћосовић: “Поражен почињеш да пискараш потпуне бесмислице. Како то да њемачки командант који нема никаквог контакта са партизанима (осим преко нишана), Величане такође третира као Црногорце исто као и КПЈ? Слажеш ли се да је потпуна лаж да су Величани страдали због вјере и српства? Ево из текста, “заборавио” си да цитираш- Заповједник обије СС дивизије које су извршиле масакр у Велици, је овако извјештавао: “Величани су третирани као Црногорци и извршио је покољ над Црногорцима.”
Link: http://www.znaci.net/00001/4_12_4_103.htm
Војин Грубач: “Ниси предоставио оргинални њемачки документ већ превод, а ред је да видимо шта пише у оргиналу. Друго, још ми ниси рекао гдје је била граница коју је установио КПЈ, унутар које су етнички Црногорци. Осим тога, ниси дао извјештаје њемачких официра гдје су, у којим градовима и селима, народ називали Црногорцима. Треба такође њемачки оргинал. Ако то не знаш, тада си написао памфлет, а то је неозбиљно!”
Мирослав Ћосовић: “Дакле, фалсификовао сам документ, или сам ја админ/власник тог сајта?”
Војин Грубач: “Треба да предоставиш оргинални документ на њемачком. Осим тога, не одговараш ми на питање- гдје је тада КПЈ одредио границе Црногораца? Ево податка: “Трећа пролетерска санџачка народно-ослободилачка ударна бригада је формирана је 5. јуна 1942. године од бораца Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, Златарског батаљона и Милешевске чете”. Мирославе, по овоме испада да КПЈ није признавао да су Црногорци борци Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, већ их је признао као Санџаклије! Као нацију (?), или како? 🙂 Исти случај је и са Бокељима: “Прва бокељска бригада НОВЈ формирана је 5. октобра 1944. године у селу Зупцима код Требиња. У њен састав ушла је Група бокељских батаљона (укупно 4 батаљона) и новопридошло људство, укупно 800 бораца”. Значи, КПЈ је формирала црногорске бригаде тамо гдје су Црногорци, а Санџачке и Бокељске тамо гдје су Санџаклије и Бокељи. Да ли су то границе КПЈ које одређују гдје престају Црногорци, а почињу Санџаклије и Бокељи? Шта кажу њемачки официри?”
(Крај полемике, Мирослав није поставио одговор)
G. Grubac, A ko je odredio etnicke granice Srba? I, molim vas, definiste: ko su i gdje se nalaze – “etnicki Srbi”?
Kakva glupa pitanja? g. Cosovic je nasjeo na vase vulgarno lukavstvo. Jer on diskutuje u dobroj vjeri – vi kao pravi “srbo-sofist” (u najgorem znacenju te rijeci) samo da prevarite, obmanete, izokrenete. Sve za “srpstvo”? Laz pogotovo?
Ako su Njemci pominjali Crnogorce – a jesu, ako su ih komunisti spominjali – a jesu, kakve veze imaju granice CG. Crnogorac je Crnogorac bilo dje u svijetu. U bilo kojim granicama.
Стојановићу, а ви сте насјели на сопствено размишљање. Етнички Срби се налазе тамо гдје постоје људи који се тако осјећају и пишу. Ето да вам одговорим на питање.
Надаље, исто важи и за Црногорце и друге нације. Ћосовић каже: “Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима.” Дакле, тај став су знали сви који се прикључују партизанима, али је став КаПеЈота став КаПеЈота, а лични осјећај је лични осјећај. Умјесто да се позове на осјећај људи, Ћосовић проглашава све из тога краја који су отишли у партизане да су Црногорци, јер је такав био став КПЈ која је умјесто њих то одредила. Не? И ту настаје проблем када ја питам Ћосовића, а питам и вас, ако је КПЈ одредио да су Црногорци посебна нација тада реците гдје су етничке границе Црногораца? Је, КПЈ не оставља националну самодефиницију грађанина на лични избор, а то ради и Ћосовић позивајући се на КПЈ. Колико сам разумио, КПЈ је под Црногорцима сматрала грађане који живе у Црној Гори. Али, није дефинисала границе ЦГ, а имала је неколико избора…
Границе Зетске бановине: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Zetska_banovina01.png/300px-Zetska_banovina01.png
Границе Краљевине ЦрнеГоре: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Montenegro1913_sr.png/250px-Montenegro1913_sr.png
Границе Независне Црне Горе коју су одредили Италијани: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/%D0%A6%D0%93_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0.png/220px-%D0%A6%D0%93_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0.png
Пета земаљска конференција Комунистичке партије Југославије одржана је од 19. до 23. октобра 1940. године, у Дубрави код Загреба. Избор делегата на Покрајинским конференцијама:
– Из Србије је било 17 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију
– Из Словеније је било 13 делегата изабраних на партијској конференцији КП Словеније
– Из Босне и Херцеговине је било 5 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину
– Из Далмације је било 12 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Далмацију
– Из Црне Горе, Боке, Санџака и Косова и Метохије је било 10 делегата изабраних на Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију
– Из Хрватске је било 18 делегата изабраних на Првој конференцији КП Хрватске
– Из Македоније је било 5 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Македонију
– Из Војводине је било 7 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Војводину
Укратко, за КаПеЈот је била једна покрајина: Црнa Горa, Бокa, Санџак и Косово и Метохијa! Чак су Далмација и Војводина имале своју покрајину, а Црна Гора није! 🙂
“Етнички Срби се налазе тамо гдје постоје људи који се тако осјећају и пишу.” I dje su onda vase “etnicke granice” – ako Srba ima po cijelome svijetu? A ima vas. To i jeste problem sa vama. Vi se npr. u Njemackoj ili Svajcarskoj ponasate kao i svi ostali gradjani – Srbi ste – ali to nijesu “srpske drzave”. Medjutim, na Balkanu, dje god se neko izjasni kao “Srbin” – tu je “granica Srbije”. Ne vidim svrhu da se uopste i pominju bilo cije “etnicke granice” – jer postoje samo “drzavne granice”.
Moram priznati da vas se zaista divim koliko vremena utrosite na vase nacionalisticke gluposti? Drzavne granice CG su granice drzavljana CG – koji se po toj drzavin svi zovu Crnogorci – bez obzira na etnicku pripadnost Pretpostavljam da i vi imate crnogorski pasos? Niko vas u Rusji ne pita sto ste po etnickom porijeklu – vi ste za njih “Crnogorac”! Tako ce vas i proknjiziti u turistickim statistikama.
P.S. KPJ nije mogao stvoriti Crnogorce, jer su svi moji djedovi – a svi su bili Crnogorci – davno bili sahranjeni prije nego se KPJ “rodio” i , po vama, “stvorio” crnogorsku naciju? Koja glupost! Zasto sto onda pobili onih 8,000 Crnogoraca u toku Bozicnjeg ustanka? Necete mi reci da ste ubijali vase “Srbe”? Zao mi je, ali svaki nacionalizam je teska bolest! A vecina Srba, izgleda, (posebno sudeci po vama) pati od najtezeg oblika te bolesti.
Стојановићу, Ћосовић је рекао: “Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима.” Моје питање Ћосовићу је било у којим границима је КПЈ третирао Црногорце. Исто питање сам упутио и вама и дао вам три карте са границама. Ви очигледно не читате то што пише и што је тема, већ отварате неке нове теме које нису предмет приче.
Ево вам и четврте карте, границе Дукље (маркирано жутом бојом) из времена краља Дукље Константина Бодина. Гдје у ту етничке границе Црногораца, народа старог хиљаду година, или вам треба КаПеЈот да би се нашао одговор?
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD#/media/File:Srbsko_XI_sr.svg
g. Grubac, Mozemo li se sloziti da se granice drzava konstantno pomjeraju tokom istorije i da se one rijetko jasno poklapaju sa “etnickim granicama” – sto godj mu to znacilo? Mislim da je vas najveci problem sto vi nijeste jasno definisali pojam “srpstva”. Sto je osnova za “srpstvo”? Crkvena pripadnost (svetoslavlje) ili etnicka pripadnost? Da bi dosli do nekih osnova moramo se vratiti na definicije nacije i drzave:
1. Nacija se socjalno-kulturni entitet, zajednica ljudi koja dijeli i koja se moze identifikovati kulturno i jezicki.
2. Drzava je pravno-politicki entitet koji definisu: a) stalno stanovnistvo, b) definisana teritorija, c) sposobnost/legitimitet da stupa u odnose sa drugim drzavama.
Da li je srpstvo nacija? Kulturno, pa i civilizacijski, postoje velike razlike medju “Srbima” iz Vojvodine, Hrvatske, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Kosova, Makedonije. To se ogleda i u jeziku (ekavica i ijekavica) i u folkloru, obicajima itd. Takodje, veliki dio Srba nikada nije zivio u njihovoj “nacionalnoj drzavi” (sto je prakticno i skoro nemoguce imajuci u vidu disperziju). Dakle, tesko je (u)tvrditi sto je etnicki identiet “srpstva”. Jos i teze “etnicke granice srpstva”? Medjutim, vjerski to je mnogo lakse jer su Srbi identifikovani sa Pravoslavljem (i, sto je jos gore, jeretickim “svetosavljem”). Tako da je jasno da je srpski crkveni “lijepak” neuporedivo jaci od etnickog. Otuda ta disporporcionalno velika vaznost SPC za srpstvo. Vi mozete da prihvatite drzavu CG (privremeno – kako se vi nadate) ali SPC (svetosavlje) morate da odrzite po svaku cijenu?
Ne cudi sto SPC tako dosljedno – i tako neuspjesno – imitira Jevrejstvo (“izabrani narod” vs “nebeski narod”), sto Amfilohije vise zbori ka starozavjetni prorok nego kao hriscanin. Srpstvo je nastalo kao vjerski pojam (“srpski milet”) u Osmanskoj imperiji. I, kao takvo je i ostalo do dan danas. Medjutim, paralela sa Jeverjima nije potpuna, jer Srbi imaju svoje specijalitete. Dok Jevreji (posebno u dijaspori) pored snazne vjerske identifikavije, njeguju kuturu, nauku, poslovnu sposobnost, i time postaju dio elita u svim drustvima gdje ih ima u vecem broju, Srbi samo misle kako da restauriraju “carstvo Dusanovo” tj. “veliku Srbiju”. SPC je u potpunosti okrenuta toj i takvoj imperijalistickoj i rasistickoj politici. Zato i nije iznjedrila – u svojoj dugoj istoriji – niti jednog jedinog teologa svjetskog glasa. Vecina svestenika SPC je na nivou primitvnog klero-nacionalistickog fundamenatlizma. Cak i profesori vjerskih skola pokazuju zabrinjavajuci nedostatk sireg obrazovanja – pa cak i poznavanja istorije Hriscanstva (uopste). Zatim, dok je kod Jevrejstva prozelitizam rijedak, kod “srbo-slavlja” je apsoltni priorotet. Vidjivo je sa koliko zara i nasilja se posrbljuju svi koji dodju da zive u Beogradu/Srbiji. Etnicki Crnogorci, po pravilu, preko noci postaju “etnicki” (ideologizirani) Srbi – veci ziloti od pravih Srba (Srbijanaca). To je tako ocito u vasem primjeru. Sticajem tragicnih okolnosti matica srpstva – Srbija – ima nedefinisane granice tako da je i drzavni identitet (granice) nedefinisan.
Za razliku od Srba, CG ima definisani etnicki (u strogom smislu te rijeci, jer postoji i kulturni, i jeziki identitet – cjela CG jer ijekavsko producje – za razliku od Srbije! Obicaji, kultura, nosnja, folklor, itd. su veoma bliski. U svakom slucaju mnogo blizi od Srba iz ostalijeh krajeva “srpstva”) – kao i drzavni identitet (granice).
Ovo je, naravno, veoma ozbiljna tema, koju je tesko iscrpiti u ovakvom formatu. Medjutim, receno je dovoljno da ucini bepredmetnim vase pitanje o “etnickim granicama Crnogoraca”. CG, za razliku od Srbije (I nekih drugih susjeda), nema pretenzije da stvara “veliku CG”. Tako da ako je neko remetilacki factor na Balkanu to je, u prvom redu, ideologija “srpstva” i “velike Srbije”.
Postavljati pitanje “etnickih granica CG u doba Djilasa i KPJ” – je zaista nekorektno. Dje bi onda bile granice Srbije koja npr. nikada nije vladala Vojvodinom? Da ne napominjemo “srpske krajine “ u Hrvatskoj (koje su bile izgovor za rat). Da se to rjesavalo na vas nacin, Kosovo bi npr. vec tada moglo biti republika, i SFRJ bi, mozda, bila postedjena bratoubilackih ratova iz 90-ih. Meni se sve vise cini da vi na neki vas cudan nacin zamjenjujete teze? I da se vise borite za obnovu Pecke patrijarsije – koja je ukljucivala sve pravoslavne na njenoj crkvenoj teritoriji – nego za “veliku Srbiju”. Valjda zato sto su crkvene granice Pecke patrijarsije bile sire od najvece Srbije?
Ne ocekujem da cete se sloziti. Ali, morao sam pokusati da osvijetlimo neke izvore smutnje medju nasim narodima. Budite Srbin, ali prije toga, I iznad toga, – budite covjek. Ne sprdajte se sa drugim ljudima. I ne mrzite ih zato sto misle razlicito od vas.
danilo stojanovic: Kulturno, pa i civilizacijski, postoje velike razlike medju “Srbima” iz Vojvodine, Hrvatske, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Kosova, Makedonije. To se ogleda i u jeziku (ekavica i ijekavica) i u folkloru, obicajima itd… Za razliku od Srba, CG ima definisani etnicki (u strogom smislu te rijeci, jer postoji i kulturni, i jeziki identitet – cjela CG jer ijekavsko producje – za razliku od Srbije!
Г. Стојановићу, уопште ми није јасно што мијењате тему. Ја немам времена за бесконачне приче на хиљаду тема. Потежете питање језика. Тачно је да се и обичаји и језик код Срба из разних крајева разликује, али тако је и код других народа. Рецимо, Далматинаца и Загораца код Хрвата, Гега и Тоски код Албанаца, исто код Бошњака… У Црној Гори постоје разлике у говору међу Црногорцима, Херцеговцима, Бокељима, … Особеност је нормална ствар, у обичајима се разликује и село од села, Морачани од Бањана. Не видим ту неких потреба за већом причом и полемиком.
Национално опредјељење је лична ствар човјека, неотуђиво лично право. Прича је била о другом, о неспретним формулацијама Ћосовића. Напросто сам тражио објашњење основе таквих неодрживих теза, ништа више.
g. Grubac, Nijesam mijenjao moju temu od pocetka naseg razgovora. Vi ste postavili neumjesno pitanje o “etnickim granicama” Crnogoraca; koje je, po vama, stvorio KPJ/Djido? Dva nonsensa i jedna laz (o KPJ/Djidu).
Da bih dokazao apsurdnost vasih stavova – postavio sam vam to isto pitanje – o “etnickim granicama srpstva”? Kao i da nam objasnite sam pojam “srpstva”. Jer je sustina “srpstva” na s”kamen spoticanja”. Vi i dalje insistirate da ste u pravu i ne pokusavajuci da mi odgovorite na moja pitanja. I cutanje je odgovor.
P.S. Vidim da se cerate sa g. Cosovicem posebno na vasem prijatreljskom portalu IN4S. Znam koliko ste bili srecni i ponosni kada se taj portal osnivao; preporucili ste nam svima da ga posjecujemo. Ja to redovno cinim. Ne zato sto mogu da saznam istinu – tamo je nazalost, malo ima – vec da vidim kako i o cemu razmisljaju vasi istomisljenici. Posebno (velje)Srbi iz CG. Kao sto rekoh ima, ponekad, i dobrih tekstova (rijedje no sto bi to trebalo). Medjutim, ono sto je sokantno je kolicina mrznje prema CG i Crnogorcima svakodnevno prisutna u komentarima na vasem sajtu (ako vas to tjesi, i Vijesti i Dan su slicni). Ista, cesto i daleko gora, slika je na srbijanskim portalima. No tamo je na neki nacin lakse objasnjiva. Naime, oni pojma nemaju o CG i o njenoj pravoj istoriji. Naravno, to je “demokratija u praksi” i svako moze da pise sto i kako hoce. No, mene brine koji su ciljevi i gdje su granice te mrznje? Jer, ako toliko demonizujete sugradjane sljedeci korak je istrebljenje svih “ne-srba”? Ima li u vas neke mudrije glave koja bi to zaustavila? Ovo vam ne spocitavam samo pitam jer dobro znamo kako su uzasni i razorni rezultati demonizacije drugih. Ne moramo da mislimo isto. Ali, nase neslaganje se moze izreci i na pristojan nacin. I bez argumentacije na covjeka (ad hominem). Sto vi tako cesto – i sa posebnim uzivanjem – radite?
Gdje su etnicke granice Crnogoraca? Kojih gospodo? Ovih danasnjih, ili onih prije hiljadau godina? Crnogorci su odavno postojali, I postajace jos dugo vremena. Granice se mogu mijenjati, mi Crnogorci ostajemo Crnogorci za sva buduca vremena. Amin!
ГоÑподине Илићу, не знам Ñ ÐºÐ¸Ð¼ Ñпорите. Црногорци Ñу поÑтојали и поÑтојаће. ОÑим тога, национално опредијељење је лична Ñтвар и ја то поштујем. Прича је о другоме. Рецимо, Херцеговина је подијељена између Србије, Црне Горе и БиХ, па је опет то Херцеговина, иако не поÑтоји херцеговачка нација, оÑим на нивоу таквог опредјељења мањег броја појединаца.