Piše: Branka Valentić

Nama je stvarno smišno kad vi idete na more sa dvista rekvizita ka da se nikad više nećete vratit doma i stvarno, ali stvarno ne razumimo šta će van sve to dok ste na plaži. Je li normalno da po moru plivaju krokodili na napuhavanje?

Nama je stvarno smišno kad vi idete na more sa dvista rekvizita ka da se nikad više nećete vratit doma i stvarno, ali stvarno ne razumimo šta će van sve to dok ste na plaži. Je li normalno da po moru plivaju krokodili na napuhavanje?

Najviše volin ić na more u šesti misec zato jer onda vride neka druga pravila. Jer još nema male dice, punjenih paprika na plaži, jer po moru ne pliva dva centimetra ulja za sunčanje, jer mi na plaži nema nikoga čiji mi nožni prsti ulaze u vidno polje, prijenosnih frižidera i tuđih suncobrana koji me čim zapuše malo maestrala zveknu u glavu dok kunjan, zato jer nikome ne pada napamet u borovoj šumi kraj plaže zapalit vatru za roštilj i gurat čikove među šljunak

Da nešto raščistimo… Svako lito slušan istu pismu o tome kako bi Damatinci najviše volili da im turisti ne dolaze nego samo pošalju lovu, kako je naš lokalni fašizam (ne, ne, ne mislim da bilo što vezano uz svastiku na Poljudu), nepodnošljiv, kako smo arogantni i bahati, kako nam svi koji nisu s mora i na njemu se ne znaju ponašat idu na živce i kako smo, uopće, lini, loši domaćini, gulikože i cila nan se filozofija temelji na onoj: ko to more platit….

E sad ovako… Sve to šta vi mislite je istina. Više bi volili da nan turisti pošalju lovu i ne dolaze, isto ka šta bi isto volili i vi da ste na našen mistu. Loše se nosimo s tin kad za more kažete da je voda zato jer more, stvarno, nije voda i ne znan zašto nan to ne bi smilo ić na nerve. Bi li vama išlo na nerve da šunku nazivamo pršuton, traminac plavcen, kulen kobasicon, a mlince pašton? Je li vama ide na živce kad se mi deremo u tramvaju i u lokalnon kafiću igramo trešetu umisto bele? Ide. I dobro.

Lini jesmo, ka i svi drugi Hrvati, ni manje ni više. Samo šta je u nas malo toplije liti, a bogami i zimi. A ne znan, stvarno, ni šta to vi puno i teško radite kad dođete na more. Gulikože isto tako jesmo, ka i svi drugi, a ta rečenica: ko to more platit skroz je ista ka i ona: Zagreb je najljepši grad.

Ovo pišen zato jer najviše volin ić na more u šesti misec. A najviše volin ić na more u šesti misec zato jer onda vride neka druga pravila. Jer još nema male dice, punjenih paprika na plaži, jer po moru ne pliva dva centimetra ulja za sunčanje i jer ne moran gledat oće li se neko od turista na štramcu uputit priko kanala ili penjat u japankama po planini. Zato jer mi na plaži nema nikoga čiji mi nožni prsti ulaze u vidno polje, prijenosnih frižidera i tuđih suncobrana koji me čim zapuše malo maestrala zveknu u glavu dok kunjan, zato jer nikome ne pada napamet u borovoj šumi kraj plaže zapalit vatru za roštilj i gurat čikove među šljunak.

Zato jer, virovali ili ne, postoji i taj naš neki bon-ton, koji je vama možda blesav i koji je možda naporan, ali ga možda i previše kritizirate.

Mislin, nama je stvarno smišno kad vi idete na more sa dvista rekvizita ka da se nikad više nećete vratit doma i stvarno, ali stvarno ne razumimo šta će van sve to dok ste na plaži. Je li normalno da po moru plivaju krokodili na napuhavanje? Ajde… Ima li ijedan normalan čovik koji će reć da je to normalno? Je li normalno da ladite dinju u plićaku kad imate doma frižider? Je li normalno da oblačite papučice svaki put kad ulazite u more, kad bi van bilo sto put zdravije malo prohodat po kamenčićima. Je li normalno da se mažete tolikon količinon pizdarija da se od nje ne može čut ni miris mora ni bora?

Je li normalno da plaža u Dalmaciji vonja na kokos i kakao, umisto na maslinovu ulje s limunon?

Možda vama je. Ali nama nije. I mislin da nan nikad neće bit. I kad mi to kažemo, onda nas proglasite nadrkanima i bezobraznima, šta isto jesmo, ali nije baš skroz bez razloga.

U redu, možda nije baš totalno okej šta van se smijemo ako uđete u more a da ne smočite glavu. Možda nije baš okej šta van se smijemo kad začepite nos dok ronite, ali, ljudi, nama je to smišno. Isto ka šta je vama smišno kad pola Splita slomije nogu jer je palo malo sniga.

A, nemojte mi reć da nan se niste smijali. Jeste i to pošteno. I nije vas baš puno bilo briga kako nan je bilo bez ralica i gojzerica.

Eto, ništa drugo nisan tila reć. Samo da malo prominite perspektivu. Jer ja pristajen na to da ste svi doli u sedmon misecu. I u osmon. Pa čak i u deveton. I vi i svi vaši krokodili i štramci i šlape za u vodu i suncobrani i ležaljke i dvista šugamana koje raširite u osan ujutro, prije nego šta se mi i probudimo. Pa ako ovu zadnju sedmicu u šestom možete ostavit nama, ja bi van bila puno zahvalna. Digi, digi, di, di…

Forum.tm