Danas se navršilo sto godina od razgraničenja Crne Gore i Srbije poslije Balkanskih ratova u kojima su se oslobodile osmanlijske vlasti, podsjetila je agencija Beta.

Sporazum o utvrđivanju državne granice između kraljevina Crne Gore i Srbije potpisan je 30. oktobra 1913. godine u Beogradu, a kasnije su ga ratifikovale skupštine kraljevina.

Prvobitno utvrđena državna granica uglavnom se poklapa s unutrašnjom graničnom linijom utvrđenom poslije Drugog svjetskog rata između jugoslovenskih republika Crne Gore i Srbije.

Crna Gora i Srbija još nijesu potpisale sporazum o državnoj granici, iako je prošlo sedam godina od njihovog razlaza i osamostaljenja.

Crna Gora je takav sporazum potpisala s Bosnom i Hercegovinom, utvrdila granicu s Albanijom, a najavljen je sporazum o granici i sa Kosovom. Sa Hrvatskom Crna Gora još nije rijesila pitanje razgraničenja na poluostrvu Prevlaka, kod Herceg Novog.

Granica između Kraljevine Crne Gore i Kraljevine Srbije, prema sporazumu dvije države, počinje:

Od bosansko-hercegovačke granice severno od kote 1386, istočno od sela Dekare, za tim preko kote 1386, pa kosom između sela Đakovića i Kukorovića, presecajući rečicu Poblačnicu zapadno od sela Vrtače, odakle ide pravo na Pijevčevu glavu (kota 1366); odatle na jugo-istok glavnim grebenom na Vis (kota 1432), na kotu 1222, grebenom Gradine Planine na Mednisat (kota 1405); odavde opet grebenom pa Kapavicu (kota 1443). Od Kapavice granica ide grebenom na Čemerno (kota 1420), pa na kotu 1300 — Klik (kota 1351); od Klika grebenom na Koračnicu (kota 1345), i dalje opet grebenom na Kominu (kota 1398), kotu 1412, 1406 i presecajući put Prijepolje—Pljevlja između karaule i Hana, granica nzbija na kotu 1394, odakle produžuje grebenom na Crni Vrh (kota 1347), i dalje grebenom preko kote 1496, i Kamene Gore na kotu 1412 i 1213; od kote 1213 granica ide grebenom na Crni Vrh: kota 1441, 1387, 1402 i dalje grebenom na Vranac. Od Vranca granica ide grebenom na istok na kotu 1354, a za tim na jugo-istok grebenom ia Bihov grob (kota 1226, Bijelo Polje, na Radujevo brdo (kota. 1360); odatde dalje grebenom preko Kičevskog brda na kotu 1250; odavde pa istok kosom između sela Kanje, koje ostaje Srbiji i sela Metanac, koje ostaje Crnoj Gori; preseca reku Lim u visini nzmeđu ova dva sela a za tim preseca kosu „Smrčeva Gora”, ostavljajući sela Voljovac i Borešići Crnoj Gori a Krajinovići i Bare Srbiji, izbija na bezimeni vis južno od kote 1400; odavde granica ide nešto malo na jugo-iotok i ostavljajući selo Mojctir Crnoj Gori i Višnjevo Srbiji, izbija na Crni Vrh (kota 1500). Odatde granica ide grebenom na jug na kotu 1550 i dalje na jugo-istok grebenom na Kruščicu (kota 1409) ostavljajući sela Požeginje, Savino Polje, Donja Korita, Mahala i Gornja Korita Crnoj Gori, a sela: Crveko i Boljare Srbiji. Sa Kruščice, od kote 1409, granica ide grebenom na vis Moravac, odakle skreće pa jug grebenom, zapadne strane Konjske reke i dalje povija grebenom na jugo-istok dok ne izbije na kotu 1518. Od kote 1518 granica ide grebenom preko Gradine i Bukove Šume na Obre, a za tim produžava kosom koja čini vododelnicu Godulji (Dolovka) i njenim desnim pritokama u spušta se u reku Ibap na ušću potoka Jablanica, ostavljajući Crnoj Gori sela: Pripeć, Vuča, Kačare i sva ostala, koja leže južno od ovo kose; a Cpbiji pripadaju sva sela koja leže u dolini reke Godulje (Dolovka) i njenih desnih pritoka. Od ušća potoka Jablanice u Ibar granica se penje ovim potokom na Mokru Planinu, izbijajući na vis Istok; odatle grebenom Mokre Planine na vis Mokra (kota 1500) i dalje grebenom do zaključno sa bezimenim visom, od koga se odvaja kosa Čereftulj. Od bezimenog visa granica se spušta potokom istočio od kose Čereftulj u reku Rakoš, i dalje ide ovom rekom do njenog utoka u reku Klinu. Odavde granica ide rekom Klinom do njenog utoka u reku Beli Drim. Za tim granica ido Belim Drimom do srpsko-crnogorsko-albanske tromeđe.