Када је у периоду свеобухватног “генетског преображаја Црне Горе” њен ефективни информативни бомбаш Јеврем Брковић устврдио да је Вук Караџић “украо језик у Црногораца”- тај безморални пропаганди ехо у расправама није ни до данас престао. Та Брковићева конструкција је и тада била чудна, јер је револуционарни Вук за основу модерног српског језика узео говорну варијанту из Херцеговине. Дакако, дио Херцеговине припада Црној Гори, али много пространији “остатак” те релативно велике, креативне и интересантне регије припада: Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској. Територијално, и језички чак гледано- јасно је да Херцеговина није Црна Гора, па чак и да у комплету припада држави Црној Гори, а не својим мањим дијелом. Ако је тако, да ли је тада Вук Стефанов “оштетио” све остале многобројне језичке регије форсирајући говорни језик Херцеговине, која се простире на четири државе, и на чијој територији живе минимум четири најбитније нације у региону и окружењу?
Меша Селимовић је, у својој студији “За и против Вука”, изнио и неке интересантне факте: ”Народним српским језиком, ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил Стефановић Венцловић, у првим деценијама осамнаестог века, сто година пре Вука”. У тој озбиљној студији, навео је чињеницу да је прилично заборављени Саво Мркаљ прави творац поједностављене српске азбуке и фонетског правописа. Мркаљ је, напомиње Селимовић, то објавио у виду манифеста, рекавши: “Од данас наш правопис подвргава се под начело: Пиши као што говориш!” Меша Селимовић, послије свега, закључује: “Тако је Вук наследио мање-више довршен систем ортографије, који је одмах прихватио. Ништа не одузимамо од заслуга Вукових помињући Мркаља, који је поставио темељ Вукову делу. Вук наставља и дограђује, огромно ширећи своју замисао, али је од Мркаља прихватио основне принципе, који су одговарали његовим схватањима и духу времена…”
Горски Вијенац превођен са Вука, “заборављен” оргинал!
Политички “подвиг” превода “Горског вијенца” на црногорски језик је направио анонимни Божидар Миличић 2011- 2012. г. , док је пропратни текст за тај смјехотресни подухват написао “голуб мира”- господин Новак Килибарда. Најчуднија је у свему томе чињеница да се оргинални текст “Горског вијенца” врло лако може наћи, те самим тим никакав нови превод није био потребан- осим као фарса. Линк, гдје се може прочитати оргинал “Горског вијенца” на језику Његоша, у предвуковској ортографији, се налази и на крају овог текста.
Ипак, Миличић је у свом објашњењу иницијативе својеручног превођења великог дјела истакао да је у “Горски вијенац” унео ортографска правила “црногорског језика”. Рецимо, пошто у “Посвети праху оца Србије” на једном мјесту стоји “екавска” ријеч “овде” (“…овде му је поготову материјал к славном дјелу…”), Миличић је, уместо тога, ставио “овђе”, јер је – каже – Његош тако говорио. Килибарда је додатно објаснио да је до раније замјене “овђе” на “овде” дошло због тога јер је, каже: “Његошев рукопис био врло нечитак”. Дакако, никакве ту нечиткости није било, већ је Килибарда мутирао у својственом маниру. Наиме, у оргиналу тај стих овако изгледа: ”Овде му є по готову матеріаль къ славномъ дѣлу.”
Најсмјешније је то што се ријеч “овде” у оргиналу Горског вијенца вјероватно чита као “овдје” или “овђе”, јер би, у противном, тамо писало-“овдє”. Исто је и са ријечју “бріега”, која се чита као “бријега” а не “бриега”, или ријеч “землю”- која означава “земљу”. Рецимо, у руском језику “е” је- “је”, “ю” је- “ју”, а “є ” је- е.
Осим овога, Миличић је увео око стотину корекција у “Горски вијенац”, између осталог и стиху у којем се помиње ријеч “изјелице”. Ту ријеч је превео као ”из́елице”, а у оргиналу пише “изѣлице”. Или “сјеме”, које Милачић преводи као “с́еме”, а у оргиналу пише “сѣме”. У том експериментисању са језиком, рецимо, никоме није јасно- зашто је код сердарских језикотвораца у ћириличној верзији- “сјекира” постала “с́екира”, када у руском језику постоји ћирилично слово “щ” па се може написати “щекира”?
Проблем је храмање и фес, или је проблем у другоме?
Ако надахнути новоцрногорски политички лингвисти по задатку желе да се црногорски језик темељно разликује од Вукове варијанте српског језика, тада су се морали вратити на верзију језика и писма до Вука, коју ионако више нико не користи. Уосталом, на њој је првобитно било написано капитално дјело Његоша- “Горски вијенац”. Или, узети за основу ту верзију језика и писма, па је “модернизовати” по свом нахођењу у било ком правцу. Дакако, питање је- зашто то до сада нису урадили, као доказ својој оргиналности и посебности, и на предвуковском језику направили толико им политички неопходну разлику између Црногораца сердарског кова и осталих Јужних Словена који користе Вуков језик, не вријеђајући, при томе, дјело Вука Стефановог?
Вјероватно зато, јер је то мукотрпни труд и огромни посао којем нису вични због неспособности и нестручности. Много је лакше било Вука направити лоповом, а успут му приговарати да је био ћопав и носио фес на глави, иако не постоји капа која може од новоцрногорских лингвиста направити научнике какав је био “неписмени” Вук Караџић, каквим га сердари третирају. Тако неспособни, незнавени и лијени, новоцрногорски лингвисти само су били способни да играју унапријед изгубљену игру у пољима приземног политиканства.
Пошаљите ми писмо на Његошевом језику?
Управо зато сам колегама, полемичким опонентима, прије неки дан дао један предлог. Наиме, замолио сам их, с обзиром на то да су против Вука Караџића, јер сматрају да им је украо језик, али и био лош јер је храмао и носио фес, да ми одговоре пишу на Његошевом језику предвуковског периода, граматички исправно. Добили су од мене, као путоказ, неке примјере из “Горског вијенца”, да био мало тренирали.
Ево тих примјера: “Стріелянѣмъ да се надмашаю, И сѣченѣмъ у обкладу плећахъ; Съ ньомъ путъ неба бѣжи ціючући… Алъ у єсенъ мутну вѣдогоня… Предѣлъ ширій видишъ Божѣ силе… Све ће сяйніи и чудесніи у вѣкове быват’ дублѣ. “
Дакако, претпоставио сам да им овај оргинал великог Његошевог дјела нико не може “украсти”, јер нико није за то заинтересован. На другој страни, ако новоцрногорски лингвисти умјесто отворене крађе научног рада Вука Караџића успију направити нови језик из предвуковске ере, ја ћу им први честитати.
И тако, нико ми не пише од опонената, за сада, на том Његошевом језику. Чудно! Није ваљда да “партиоти са гумна” не знају да читају Његоша у оргиналу? Није ваљда да су их “великосрпски великосрби” толико “посрбили” да не могу направити малени корак даље од Вука- враћајући се у језички период прије Вука? Јер, свима је извјесно да би тај “корак у језичку вјечност” био немјерљив за славу државотоворног гумна, и сопствени осјећај оргиналности и непоновљивости- тако неопходног сопственом карикатурном егоизму и самобитности. 🙂
Прилог 1- оргинал “Горског вијенца”
http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/ppnjegos-vijenac_sg.html
Прилог 2- Меша Селимовић, студија “За и против Вука”
http://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic/mselimovic-vuk.html
Turbo-veljesrpski strucnjak za jezik – g. Vojin Grubac,
Po obicaju, u standardnom stilu turbo-srbovanja, pokusavate da obmanujete i podmecete. Prije svega iz vaseg teksta je ocito da vi ne razlikujete jezik i pismo. Njegos se, kao i svi njegovi savremenici, sluzio “crkvreno-slavenskim pismom”. I govorio Crnogorskim narodnim jezikom.
Zatim citirate, selektivno, i ne bas uspjesno. Pozovete se na knjigu (na koju sam vam ja ukazao) i onda citirate nesto sasvim deseto sto nema toliko znacaja za predmet diskusije. Da vidimo sto tacno Mesa Selimovic pise:
“A Njegos? Jos ni do danas nije zadovoljvajuce ispitana posebnost Njegosevog jezika “…”Belic istice da je Njegos ”pravi predstavnik jezika katunske nahije” kao i da se jedino u tome razlikuje od Vuka. On cak kaze “Njegos uoblicava svakidasnji jezik” . To cudnovato nerazlikovanje, izjednacavanje Njegosevog i Vukovog jezika proizilazi, cini mi se, iz romanticarskog odnosa, koji ni do danas nije sasavim iscezao, prema tim nasim nacionalnim pocecima. ..
..Najpovrsniji uvid u Njegosev jezik, medjutim, pokazace da je to u osnovi narodni jezik, ali bitno drugaciji od Vukovog. To je druga teznja, drugi misaoni process, drukcija leksika, drugi i drugaciji stil. Karakteristicno je da prva Njegoseva rec u Gorskom vijencu, posveta, ne postoji u Vukovu Rjecniku. Ni druge, posle nje: ”prah (u prenesenom znacenju), vijek, gorditi se, ni mnoge druge (zrtva, uzas, svakolik, bic tiranah, strava zemna, varvarske lance, stalne (celicne) grudi, tragiceski konac, itd.)….
..Kod Njegosa cemo se susresti sa obogacenim, izmenjenim , stilizovanim, na visi misaoni nivo dignutim narodnim jezikom, osposobljenim za meditaciju, za sadrzajni simbol, za univerzalni smisao. Od svega je mozda najvrednije da je osnova Njegoseva jezika i misli u stvarnom zivotu.
..A eto desilo se da su i Milutinovic i Njegos priznati za velike pesnike. Njegosa je prihvatio i narod, ali njihov put, njihov pravac, njihov jezik, nisu prihvaceni u nasoj knjizevnosti. Zasto? Verovatno zato sto je vukovski jezik uhvatio maha kad se Njegos javio sa svojim Gorskim vijencem… (M. Selimovic “Za i Protiv Vuka” str. 121-122).
Dakle, jasno je da se u CG govorilo jezikom koji je Njegos doveo do svrsenstva. Jezikom “sa obogacenim, izmenjenim , stilizovanim, na visi misaoni nivo dignutim narodnim jezikom, osposobljenim za meditaciju, za sadrzajni simbol, za univerzalni smisao mnogo boljim za izrazavanje visih misli, meditacija,..”
Ako vam ovo nije najbolji dokaz da smo mi, Crnogorci, izgubili mnogo – prihvacajuci vukovski jezik, onda nemam sto da dodam.
I, zapitajte se, sto bi bilo da smo nastavili da koristimo jezik “Gorskog vijenca”?
P.S. Ne ocekujete valjda da vam ot-pisujem na crkveno-slavenskom pismu? Ako bas insistirate, mogu da vam procitam/izgovorim te rijeci na cistom Njegosevom narodnom jeziku. Uostalom sto ste htjeli da time dokazete? Da ne razlikujete jezik (govor) i pismo? I nepismeni znaju da govore svojim jezikom – ali, nazalost, ne znaju da to sto govore – napisu. Sto ne znaci da ne mogu da govore ljepse i mudrije od vas koji tako uporno podmecete crkveno-slavensku pismo kao vas “krunski dokaz”.
danilo stojanovic: “Ako vam ovo nije najbolji dokaz da smo mi, Crnogorci, izgubili mnogo – prihvacajuci vukovski jezik, onda nemam sto da dodam.”
Господине Стојановићу,
ако сте изгубили много прихваћајући Вуков језик, тада васкресните своје претке, па их пресамитите преко кољена, те их прутом добро казните.
Уједно, кажете да су Вуковом реформом много изгубили Црногорци. Који?
Ако сте мислили на Црногорце у националном смислу, дозволите да примјетим да многи Црногорци немају мишљење као и ви.
Ако сте под темином Црногорци подразумијевали држављане Црне Горе, то је друга ствар. У овој, другој варијанти, вам тада морам напоменути да држава Црна Гора у свом саставу има историјске регије- Стару Црну Гору, Брда, Херцеговину, Приморје и дио старе Рашке.
Ево, да не дирам друге регије државе Црне Горе, реците ми како су Вуковом реформом у језичком смислу могли ишта изгубити грађани Црне Горе који су у регији Старе Херцеговине, ако је Вук за основу узео језик Херцеговине? 🙂
“Ako jezik nije u stanju da svojom izrazajnoscu i suptilnoscu gramatickih oblika artikulise stvarnost, ako nije u stanju da bude precizan, kako u konkretnim stvarima tako u vrhunskim apstrakcijama, ako vrvi od tudjica, onda je narod koji njime govori osudjen da tavori na marginama istorije kao duhovna kolonija koja nekriticki prihvata provincijalne doktrine nastale na rubnim prostorima evropske misli. Mi smo, zahvaljujuci amaterskom i pretencioznom eksperimentu jednog neobrazovanog avanturiste kakav je Vuk Karadzic nesumnjivo bio, dospeli na taj nivo sa tendencijom da padnemo jos nize.” … Osakacenost jezika, na duge staze za nas se pokazala katastrofalnom; jedini nas relevantan filozof, Branislav Petronijevic, primera radi, pisao je na nemackom. Savremeni srpski knjizevni jezik jednostavno nije struktuiran kao jezik pogodan za filozofiju; riznica autenticnog jezickog fonda, onog upotrebljivog za metafizicki diskurs, ostala je nedostupna zahvaljujuci averziji jednog nedoucenog samouka prema prefinjenosti i nijansama govora, koji istina nije bio unifikovan, ali koji nije imao sansu da se unifikuje i razvija kao zivi govor.
S. Basara
Ima puno knjizevnika I strucnjaka – posebno u Srbiji – koji slicno misle. Dakle ne radi se o regijama, niti o Srbima ili Crnogorcima, vec o tome da je Njegosev jezik bio u svemu superiorniji od Vukova. I da bi crnogorska knjizevnost, filosofija i nauka krenuli drugim, boljim, putem da nas nijeste utopili u “srpsko-hrvatski” jezik. I – politicki – u “srpstvo”.
Tragedija je sto je danas, mozda kasno da se ova tragicna greska izmijeni?
БаÑара је у овом текÑту о Вуку пролупао, као да је објавио памфлет ÐГИПРОП- а, па ми Ñе тај текÑÑ‚ не Ñвиђа. Меша Селимовић је био у оÑврту на Вука много аналитичнији, шири и гоÑподÑтвенији.
Ðе знам к о каквој језичкој потиÑнутоÑти Његошевог језика говорите, г. Стојановићу, када Ñмо у оÑновној и Ñредњој школи Његоша изучавали бар пет пута, а Ñкоро читав ГорÑки вијанац знали напамет.
danilo stojanovic: Radi se… o tome da je Njegosev jezik bio u svemu superiorniji od Vukova. I da bi crnogorska knjizevnost, filosofija i nauka krenuli drugim, boljim, putem…
Управо у том смислу се намеће питање, aко смо учили Његошева дјела, знали Горски вијенац скоро напамет, читали и скоро све остало што је написао, да ли је Вук Караџић крив што Ви не користите у говору и писању ријечи које је користио Његош?
Елем, а сад су, по Вама, црногорска филозофија наука и књижевност били угрожени од великосрпских великосрба и Вука, те и уништени, а јасно је да ти ваши вајни црногорски научници, филозофи и књижевници нису користили ријечи које је користио Његош иако су их стотинама пута прочитали, и знају их. Ни ви их не користите, већ лелечете и кукате оптужујући друге, умјсто да узмете књигу у шаке.
Да нисте, г. Стојановићу опет залутали, или каква вам је то логика?
Nekada prije vise od pola vijeka stanovao sam kod (sada pokojnoga) Lazara Burica u ulicu koja se tada nazvala Hrvatska. Kasnije su joj dali drugo ime Ljubotenska. Sada neki kazu da se zove Manastirska. U komsiluku moga gazde zivjeli su, kako nam je govoriio Lazar Buric, dobra , postena i casna crnogorska porodica Grubac. Uvijek je govorio nama mladima da kad ujutro polazimo u skolu, da nazovemo dobar dan nasim komsijama Grubac. Dodje i 2013-a godina. Gospodin Vojin Grubac pise o turbo crnogorcima, pise o serdarima na guvnu, pise i omalovazava Vojin Grubac sve sto je crnogorsko. Cudo jedno! Sta to bi sa postenom, dobrom i casnom Crnogorskom porodicom Grubac? Kaze Vojo da Crnogorci ne znaju zboriti nijedan jezik, ne znaju zboriti Vukov jezik. Kaze Vojo i pisati ne umiju ti serdari sa guvna!
ГоÑподине Илићу,
када горим о турбоцрногорцима, или Ñердарима на државотворном гумну, ја говорим о јако малој групи иÑтомишљеника који плаÑирају неке тезе које ја покушавам у Ñвојим текÑтовима раÑвијатлити. Покушавам наћи беÑмиÑленоÑти, и проанализирати их.
Зато, моје пиÑање нема везе Ñа Ñвим Црногорцима, јер Ñу Ñви оÑтали они који не миÑле као Ñердари.
У мом друштву има много Црногораца, међу пријатељима и кућним пријатељима такође, зато мене оптуживати да о њима лоше говорим није ÑмиÑлено. Ја Ñваки Ñвој текÑÑ‚ поÑтавим и на ФБ Ñтраници, те ниÑам по поводу овог текÑта и других текÑтова од тих људи имао примједбе. Да Ñу имали примједбе, или би ми замјерили и рекли то одмах јавно, или би ме избриÑали Ñа Ñвоје Ñтранице.
И овдје је, на примјер, колега Стојановић критиковао мој текÑÑ‚ тачно по пунктовима, а ја Ñам му на Ñваку критику покушао конÑтруктивно одговорити.
Ево, чак Ñам као други прилог текÑта поÑтавио Ñтудију Меше Селимовића, коју обавезно треба прочитати.
Veljko B Ilic: “Kaze Vojo da Crnogorci ne znaju zboriti nijedan jezik, ne znaju zboriti Vukov jezik. Kaze Vojo i pisati ne umiju ti serdari sa guvna!”
Господине Илићу,
дозволите да примјетим да ја ово нисам рекао. Сви ми смо учили језик којем је темеље поставио Вук. Сви ми смо учили Гoрски вијенац напамет, укључујући и ријечи које није Вук поставио у свој рјечник. Исто то што смо учили од Његоша не користимо.
Вук Караџић није крив што ми не користимо оно што знамо, а то је пункт гдје сердари криве Вука. Говоре да је украо језик Црногорцима, а он увео је у употребу језик Херцеговине која се простире на четири државе, регије у којој живе Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати, као и остали.
Смета им Вукова граматика и писмо, а нису узели да развијају писмо и граматику прије Вука. А мојa је кривица што сам то примјетио, и што сам написао текст о томе?!?
Gospodine Grubacu: Navescu vam latinski nacin promisljanja:
“Corrige Prarterium, Praesene Rege, Cerne Futurum”. (Ispravljaj proslo, upravljaj sadasnjim i gledaj u buducnost.) Moramo veoma odgovorno da se bavimo prosloscu da bismo imali buducnost.
Слажем Ñе!
Ја и пишем о томе како Ñе људи неодговорно баве прошлошћу.
Ево линка чувеног института 🙂
http://www.icjk.me/
И дијела текста са тог линка.
“Kao posljedica djelovanja jezičke reforme Vuka Karadžića, u crnogorskome jeziku prelaznoga perioda (od 30-ih godina XIX vijeka do Prvoga svjetskog rata) dolazi do značajnih promjena i zvaničnoga ukidanja nekih tipičnih crnogorskih jezičkih obilježja.
U cijelome tom periodu jezik je u Crnoj Gori zvanično nazivan srpski, a asimilacija crnogorskoga jezika prema opšteštokavskome karadžićevskom modelu najviše je sprovođena putem udžbenika i izvanjskoga nastavnog kadra koji je bezrezervno slijedio tekovine jezičke reforme Vuka Karadžića. Kako Vukovo načelo uvođenja narodnoga jezika u književnost nije imalo protivnika u Crnoj Gori (jer je ono u njoj bilo starije od Vuka), ni njegova jezička reforma nije imala većih protivnika.
No od školske 1863/64. godine počinje u Crnoj Gori kontinuirano sprovođenje Karadžićeve jezičke reforme u cetinjskoj „maloj školi“, u almanahu Orlić od 1865. godine te u spisima crnogorskoga Senata i državne administracije od 1868. godine. Time počinje sistematsko poopštavanje tipičnih opštecrnogorskih jezičkih osobina u službenoj (pisanoj) komunikaciji jer su (kao dijalektizmi i provincijalizmi) odbacivana sva obilježja koja Karadžić-Daničićevim modelom jezika nijesu bila obuhvaćena. Ta reforma će do kraja XIX vijeka u Crnoj Gori izvojevati konačnu pobjedu, i to najprije u administrativnome, publicističkome i naučnome stilu.
g. Grubac, Zaista ste me raznjezili vasom izjavom ljubavi prema Crnogorcima. Vjerujem vam kao i Ristu Radoivicu kada je uzviknuo “nek je vjecna Crna Gora”.
Prije svega, drago mi je da ste (implicitno) prihvatili postojanje Crnogorskog ili “Njegosevog jezika”.
Jedno pitanje: Ako je Vukov jezik bolji i moderniji od Njegosevog – zasto Njegos ni do dan danas nema nasljednika? Zasto niko nije na tom jeziku ispjevao nesto slicno Luci mikrokozmi ili Gorskom vijencu?
P.S. Jos malo Basare. Da shvatite problem Njegosevog nasljednika. Procitajte. Pise i o vama:
“Takvo profanisanje jezika i pisma nije moglo proci bez teskih lomova iz prostog razloga sto profanisani jezik profanise stvarnost onih koji njime govore. Profanisana stvarnost, pak, nema unutrasnje stabilnosti, pa je podlozna uticaju sila disolucije uoblicenih u prevratnicke, simplifikatorske doktrine pobunjene mase koje u praksi vrse dodatnu profanaciju. U takvim zajednicama, a nasa je takva, jedina stabilnost je inercija, a jedini autoritet skup opsteprihvacenih predrasuda koje imaju snagu bozijih zakona. Te mentalne barijere, ta idolopoklonicka ogranicenja, uspostavljaju se kao tampon zona izmedju ljudi i stvarnosti. Istorija se ne sagledava realno. Daleko od toga. O njoj pocinju da misle oni koji su zapanjeni cinjenicom da uopste misle, pa to mesaju sa misljenjem, onim sto se predvukovski kaze sozercanjem. Tu vec pocinje sunovrat kojeg samo cudo moze zaustaviti. Kada stvorenja cetvrtastih glava pocnu da razmisljaju o istorijskoj sudbini, onda to ne znaci da su se uzdigla do poimanja istorije, nego da su istoriju nasilno svukla na svoju njivu, pred svoju kucu, u svoju partiju, da opste mesaju sa pojedinacnim i pojedinacno sa opstim. Temelje takom shvatanju istorije, a da mu to i nije bila namera, postavio je Vuk Karadzic time sto je jezik simplifikovao do te mere da ga je nacinio nepodesnim, pretesnim za izazove koje je pred Srbe postavljalo vreme, a aktuelni vukovski haos i pravopisni promiskuitet ne obecava nista dobro na tom planu.”
Ima jos puno toga. Medjutim vi znate da ne zelim da ucetvujem u kilometraskim diskusijama sa hiljadu raznih tema i pod-tema. Ovim zavrsavam prepisku.
ГоÑподине Стојановићу,
ја Ñам већ рекао да ми је овај БаÑарин текÑÑ‚ памфлет. Дакако, могу и да напишем текÑÑ‚ о томе зашто то Ñматрам памфлетом.
Дакле, прочитали Ñте овај текÑÑ‚, оÑтавио је траг у вама, те ја миÑлим да можете, позивајућу Ñе на БаÑару и Ñвоје импреÑије, да ми поÑтавите питање. Или направите Ñвој Ñтав, па га изнеÑите.
Ја овдје не Ñпорим Ñа БаÑаром, већ Ñа вама. У противном, позовите БаÑару да Ñе Ñпорим Ñ ÑšÐ¸Ð¼, па Ñте тада Ñлободни.