Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO,) zdravlje Evropljana danas je bolje nego ikad, no uprkos tome što se radi o regionu bogatom znanjem i inovacijama s dugom tradicijom javnog zdravstva još uvijek svih 900 miliona ljudi ne uživa najvišu moguću zaštizu zdravlja i zdravstvene nejednakosti prijete napretku.

Prema podacima SZO, do 2050. će 25% svih Evropljana biti starije od 65 godina, što će predstavljati veliki izazov za zdravstvene službe koje su već sada ugrožene rastućom financijskom krizom.

Neprenosive bolesti čine najveći dio bolesti u Evropi, a one su i daleko najčešći uzrok smrti – u 80% slučajeva.

Kardiovaskularne bolesti, rak, povrede  i trovanje ostaju najčešće neprenosive bolesti, a među zaraznima dominiraju tuberkuloza, HIV/AIDS i druge polno prenosive bolesti.

Nedavne epidemije poliomijelitisa, rubeole i ospica u Evropi ukazuju na potrebu poboljšanja monitoringa i prevencije tih bolesti, upozorava SZO.

Od 1990-ih mortalitet trudnica smanjio se za 54% i Evropa danas ima najnižu stopu mortaliteta trudnica u čitavom svijetu.

Uprkos tome, rizik za žene od smrti povezanih s trudnoćom i porođajem razlikuje se za 40%, zavisno u kojem dijelu Evrope žive i dobijaju zdravstvenu zaštitu.

Konzumiranje alkohola po glavi odraslog stanovnika značajno je palo tokom posljednjih 20 godina, no uprkos tom padu (posebno izraženom na evropskom jugu), njegova potrošnja raste ne evropskom istoku.

Evropski akcioni plan stvara okvir borbe protiv konzumiranja alkohola i do sada je 37 zemalja izradilo nacionalni program borbe protiv alkohola, a 10 ih razvija takav program.

Zahvaljujući naprednim metodama dijagnostike više od polovine slučajeva rezistentne tuberkuloze danas se otkriva, a liječenjem je obuhvaćeno 96% slučajeva.