Da bi funkcionisalo bez ikakvih problema i zastoja, ženskom telu su neophodni određeni vitamini i minerali. Oni su važni kako za zdravlje, tako i za izgled svake žene.

GVOŽĐE: Kada u organizmu nema dovoljno gvožđa, javlja se opšta slabost organizma koja je kod žena triput češća nego kod muškaraca. Ovaj mineral ima glavnu ulogu u snabdevanju ćelija kiseonikom i veoma je važan za održanje energije. Do menopauze telu je dnevno potrebno 18, posle toga 8, a trudnicama 27 miligrama.

Gvožđe se nalazi u mesu, ribi, spanaću, mahunarkama, džigerici, plodovima mora. Da biste ga što bolje iskoristili iz hrane, istovremeno konzumirajte vitamin C (ima ga u paradajzu, paprici, agrumima).

MAGNEZIJUM: Važan je za očuvanje imuniteta, zdravlje kostiju, mišića i nerava, a i odlična je zaštita od stresa.

Ima ga u celim zrnima žitarica, semenkama, spanaću, orašastim plodovima.

KALCIJUM: Važan je za izgradnju kostiju i mišića i održavanje zdravog krvnog pritiska. Ako ga nemate dovoljno u organizmu, osetićete nervnu osetljivost, patićete od nesanice, srce će ubrzano kucati, a mišići se grčiti. U slučaju većeg nedostatka kalcijuma osetićete i ukočenost, trnjenje u rukama i nogama, bolove u mišićima. Neodostatak kalcijuma se odražava i na lepotu kose i noktiju.

Do menopauze ženi je potrebno 1.000 mg kalcijuma, a kasnije 1.200 mg. Ali kako toliku količinu organizam ne može da iskoristi odjednom, pojedinačna doza ne treba da bude veća od 500 mg.

Kalcijuma ima u mleku i mlečnim proizvodima (najviše u siru), algama, sušenom voću, sardinama, zelenom povrću (brokoli, kupus) i orašastim plodovima, a naročito u bademima.

FOLNA KISELINA Folna kiselina je važna za izgradnju novih ćelija, funkcionisanje mozga, mentalno i emocionalno zdravlje, jer sprečava razdražljivost, štiti srce i krvotok. Naročito se preporučuje trudnicama, jer nedostatak ovog vitamina može da dovede do urođenog neurološkog defekta kod deteta. Folna kiselina je neophodna za izgradnju novih ćelija u organizmu, pa ako je nema dovoljno, to može negativno da se odrazi na lepotu kose, kože i noktiju. Takođe, ovaj vitamin iz B grupe smanjuje rizik za nastanak raka grlića materice, a i sprečava formiranje homocistina, kiseline koja preti moždanim i srčanim udarom, dijabetesom, demencijom.

Veruje se da je redovnim unosom folne kiseline moguće sprečiti depresiju, pa i postporođajnu. Preporučeni dnevni unos folne kiseline je 400 mikrograma. Ona se primenjuje posebno, u kompleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima. Folne kiseline ima u žitaricama, integralnom hlebu i testeninama, tamnozelenom lisnatom povrću, orasima, mahunarkama, soji, šargarepi, pomorandžama, avokadu, džigerici, pivskom kvascu.

VITAMIN D: Reč je u stvari o hormonu zaduženom za upijanje kalcijuma, čime sprečava osteoporozu (koja češće pogađa žene nego muškarce), zaštitu kože od oštećenja i infekcija, održavanje imunološkog sistema, rad štitne žlezde, koji pritom štiti od najtežih bolesti kao što su rak dojke, materice i creva.

Na veliki nedostatak vitamina D ukazuju slabe kosti, a na manji – bol u čitavom telu, slabost i umor. Pokazatelj su i učestali bolovi u stopalima, kukovima, leđima i kolenima.

Da bi imale jače kosti žene bi od najranijeg detinjstva trebalo da unose više kalcijuma, a naročito posle menopauze, kada ubrzano gube koštanu masu.

Dnevna preporučena doza je 2,5 mikrograma, a za trudnice do 10. Veće doze su potrebne i zimi.

Vitamin D nalazi se u mesu, mleku, ribljem ulju, lososu, sardinama. Ipak, najbolji izvor je sunce. Dnevno se treba izlagati suncu oko 20 minuta.

VITAMIN B7 (biotin): Zadužen je za pretvaranje šećera u energiju, metabolizam i zdravlje kože.

Ima ga u šargarepi, karfiolu, žumancetu, bananama, pečurkama, piletini, ribi.

VITAMIN B12: Čuva mozak, važan je za zdravlje nerava i krvnih ćelija, pomaže u izgradnji DNK i sprečava anemiju.

Ima ga u jajima, mleku i mlečnim proizvodima.

novosti.rs