Bivši policajac Brajuško Brajušković je iznio teške optužbe na račun bivšeg direktora Uprave policije – Veljovića, i aktuelnog direktora ZIKS-a – Miljana Perovića. Optužbe koji je ovaj policajac iznio na njihov račun su toliko ozbiljne i teške – a imaju utemeljenje, da bi se u iole pravnoj državi sve službe digle na noge, bila bi obezbjeđenja zaštita policajcu-pokajniku i njegovoj porodici, tužilac bi odmah izdao nalog za praćenje i prisluškivanje razgovora, možda i odredio pritvor za krug aktera pomenutih u ovoj aferi…
Crne trojke (ako je istina da su postajale), a koje su radile po nalogu najviših funkcionera bezbjedonosnih – državnih službi, kakarkteristične su za najbrutalnije diktatorske režime tipa Čileanskog diktatora Pinočea (preporučujem vam da na tu temu pogledate film „Nestao“ od Koste Gavrasa).
Svi znamo da se nepodobni novinari kod nas svako malo prebijaju, zastrašuju, prijeti im se. Znamo i da to ne rade neki tamo sitni kriminialci, već ljudi koji se osjećaju jako moćni i koji na ovaj ili onaj način imaju zaštitu države.
Hitno zasjedanje nekakvih „anketnih odbora“, „parlamentarna istraga“ i ostale trice i kučine koje je odmah tražila opozicija, su, meni bar, smiješne. Iz prakse, svi znamo kuda to vodi.
Siguran sam da će se i ova afera završiti kao i sve druge: dva dana priče i galame, pa zaborav.
Siguran sam i da državni organi ne žele da riješe ni ovu aferu, zato i ovo pišem.
Zašto sam siguran u to?
Juče je ne portalu „Vijesti“ na ovu temu jedan posjetlilac napisao nekoliko komentara u kojima je kazao da je i sam bio pripadnik tih trojki, dosta ubjedljivo opisivao njihove zadatke, hvalio Brajuškovića… Iako nijesam nikakav policijski inspektor, tužilac, radnik bezbjedonosnih službi, sobzirom na ozbiljnost optužbi i značaj svega, policija bi već privela na informativni razgovor tog komentatora radi provjere njegovih navoda, jer, iako pod nickom, znamo da se svaki komentator u roku od par sati može locirati i pronaći. Kako to nije urađeno (bar da javost zna) sve mi je jasno (mada je meni odavno sve jasno).
I vama je jasno, nadam se.
Dopuna teksta, da još malo pomognem istrazi i istražnim organima :):
Upravo sam pročitao novu izjavu Veselina Veljovića u kojoj pored ostalog kaže:
-Poslije svega, žalim gospodina Brajuškovića jer je on očigledno patološki lažov i medicinski slučaj. Pošto insistira na istini, važno je reći da je imenovani bio predmet policijske obrade zbog operativnih informacija da je unosio drogu i mobilne telefone i druge stvari licima na izdržavanju kazne zatvora u ZIKS-u i za to naplaćivao novac članovima njihovih porodica! Toliko za sada o njegovom poštenju, naglašava Veljović
izvor: http://portalanalitika.me/drustvo/vijesti/112421-veljovi-sekulia-ne-poznajem-a-brajukovi-je-bio-pod-sumnjom-da-unosi-zatvorenicima-drugu-i-mobilne.html
Juče, isti taj Veljović izjavljuje:
On je pojasnio da Brajuškovića poznaje, jer je “dugi niz godina radio u službi”.
“Po svom zahtjevu, pošao je u ZIKS. Prema njemu iskazujem odnos poštovanja i želim njemu i njegovj porodici sve najljepše. Neka mu služi na čast nesitina koju je rekao o meni, ali mislim da to ipak najviše govori o njemu. Njemu i njegovoj porodici sam mnogo puta pomogao i ne znam čime sam to zaslužio”, rekao je Veljović.
Kazao je da je Brajuškovića prije par mjeseci primio na razgovor i da su tada govorili o zaposlenju njegovog sina. Veljović je objasnio da je bio zainteresovan da mu pomogne. Na pitanje da li, kao dugogodišnji službenik i čelnik policije, ima informaciju o “crnim trojkama”, rekao da one nikada nisu postojale.
Izvor: http://www.vijesti.me/vijesti/bio-sam-pripadnik-veljoviceve-crne-trojke-batinanje-clanak-145284
Dakle, danas je patološki lažov i medicinski slučaj, koji je zatvorenicima unosio drogu i mobilne telefone, te je zbog toga bio po istragom, a juče je bio poznanik dugi niz godina kome je bio zainteresovan da pomogne oko zaposlenja sina, a puno je pomogao njemu i njegovoj porodici.
Pomagao njemu i porodici, htjeo da mu zaposli sina, a ovamo je otac unosio drogu zatvorenicima i mobilne telefone!
Za mene je dovoljan jedan – nejak sam. Ne šaljite trojicu, veće su sanše da neko “propjeva” kad ih je troje 🙂
Можда Ñу биле Брајушкове двојке и четворке. 🙂
g. ZIPP – Ove izjave zahtjevaju hitnu istragu tuzilastva. Slazem se da je ovo neprihavtljivo za jednu demokratsku drzavu – kandidata za EU (ako je tacno?). Nadam se da ce se sudski utvrditi ko govori istinu.
Nadam se, takodje, da i ovo nije jedan od pokusaja opozicije da ocrni vlasti i pripremanje terena za sljedece izbore? Jer, priznacete, mnogo cudnih izjava je u opticaju – u posljednje vrijeme – u medijima? Izgleda da tudje sluzbe mnogo bolje rade svoj posao od ove nase? Ima li kraja ovim “aferama”?
Tužilaštva! A mi imamo tužilaštvo(osim na papiru)?
Podsjetit ću vas samo na “aferu Snimak” i krađu struje iz interkonekcije.
Sud! Imamo ga? Onaj sud što je npr. donio oslobađajuću presudu za ubistvo na nosilima pred Urgentnim blokom. Ubistvu koje je urađeno pred desetinom svjedoka koji su vidjeli samo “neku dlakavu ruku”?
Onaj sud u kojem nema krivaca za deportaciju, Bukovicu…
Službe! Da, da, da – to će biti.
Nekada su nam to podmetali CIA i Vatikan, sad BIA.
Veljović jke kristalno čist čovjek – vidi se po izjavama koje sam citirao a koje je dao u dva dana. I Veljović nema veze sa Bukovicom.
Brajušković?
Čovjek koji je bi u paravojskama po BiH i Hrvatskoj, te koji je po mojim, neprovjerenim ali dosta pouzdanim saznanjima učestvovao u pokoljima i ratnim zločinima. Sve to nije smetalo našoj službi i službama da bude jedno vrijeme Bog i batina u policiji(nebitno je formalno zvanje koje je tamo imao a koje sad bivši direktor Policije ironično naziva “kerovođa).
No, i njega, i Veljovića, i Vasa Mijovića, i Predraga Boškovića(bivšeg bijelog orla), i Filipa Vukovića(sada poslanika, bivšeg gradonačalnika Pljevalja, a najbivšijeg Čekovog saborca), i…., sve njih podmeću ovoj naivnoj vlasti srpski agenti, BIA, opozicija, Vijesti, Dan…
Monitor otkrio da je Brajuško bio osnivač NVO za gradnju HE Buk Bijela, a ja nađoh vijest u kojoj je citiran kao portparol te NVO
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=11&dd=18&nav_category=9&nav_id=156025
Današnje “Vijesti” upravo potenciraju ovo što sam juče objavio: navedene kontradiktornosti u izjavama Veljovića date u samo dva dana.
Uz sve to, javna je tajna da Veljović ima enormne nekretnine: vilu, vikendicu, stanove, što od svoje policijske plate nije mogao steći ni da ima 100 godina staža bez trošenja ijednog centa od primanja na nešto drugo.
Ali, pustimo tužilaštvu da to istraži, a sudstvu da presudi. – rekao bi kolega komentator, Stojanović 🙂
Da g, ZIPP-e – Dozvolimo da tuzilac i sud obave svoj posao. I utvrde – istinu! I – ako je sve ovo tacno – neka najostrije kazne odgovorne. A ako organi pravde CG ne izvrse svoj posao – to ce biti tacka na EU integracijama? A vi bi to zarko zeljeli?
Brajuškova sva „istina“ kao priča o penziji
Objavljeno: uto, 27. avg, 2013. Osvježeno: danas 9:09
Dokument koji bivši SAJ-ovac nije pokazao javnosti potvrđuje da je dobrovoljno napustio policiju
PODGORICA – Bivši policajac Brajuško Brajušković, koji ovih dana „prijeti“ dokazima o tzv. „crnim trojkama“, sakrio je ključni dokaz o sebi – da je dobrovoljno otišao u penziju, a ne silom, odnosno pod pritiskom, kako je ovih dana izjavljivao medijima koji su ga, poslije deset godina „iskopali“ iz anonimnosti.
Brajusko B2 Brajuškova sva „istina“ kao priča o penzijiPobjeda je imala uvid u zahtjev za odlazak u starosnu penziju koji je Brajušković podnio 16. marta 2009. godine Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. U zahtjevu koji objavljujemo navodi se da ispunjava sve uslove za penziju, da je narušenog zdravstvenog stanja, te da očekuje pozitivan odgovor.
Da li mu je svaka istina kao i priča o penziji?
Zašto je smijenjen
Dolazak Brajuska Brajuskovica u Drzavno tuzilastvo radi davanja izjave 2308 2013 Dobrilo Malidzan 34 300×168 Brajuškova sva „istina“ kao priča o penzijiBrajušković čitavu prošlu sedmicu ne silazi sa naslovnica medija koji su uz njegovo ime godinama vezivali prebijanje, zloupotrebu službenog položaja, otmicu, nasilničko ponašanje… Zbog toga je više puta bio pod policijskom prismotrom, i zbog čega je, između ostalog, 2006. godine smijenjen sa dužnosti šefa obezbjeđenja ZIKS-a na koje je postavljen dvije godine ranije.
Da se Brajušković bavio dilovanjem droge zatvorenicima, prodajom mobilnih telefona… izjavio je bivši direktor Uprave policije Veselin Veljović, jedan od onih koje bivši specijalac proziva za navodnog nalogodavca prebijanja.
Vijesti i Dan su zvijezdu za svoju novu „aferu“ otkrili još 2004. godine, od kada, pa sve do 2009. uredno bilježe da je Brajušković prebijao, mučio, prijetio… Sada su se uloge promijenile. Brajuško Brajušković je postao ,,heroj“ koji je poslije deset godina progovorio. Sjetio se da su mu bivši direktor Uprave policije Veljović i njegov tadašnji pomoćnik Miljan Perović naređivali koga da prebije, te da će to dokazati, kao i postojanje tzv. crnih trojki. Od dokaza, međutim, do danas ništa ni tokom saslušanja u policiji, ni pred osnovnim tužiocem, kao ni tokom jučerašnjih razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova Raškom Konjevićem.
Pobjeda objavljuje djelove tekstova o Brajuškoviću iz 2004, 2005 i 2006. godine.
Tukao Pelevića
Vijesti su 22. jula 2005. godine objavile tekst u kojem navode da je Brajušković uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protivpravno lišenje slobode.
U tekstu se navodi kako je on natjerao Radoslava Pelevića, brata zatvorenika Miroslava Mira Pelevića, koji je pobjegao iz spuškog zatvora, da sa grupom sprovodnika iz ZIKS-a idu u potragu za njim. Prema informacijama Vijesti, Radoslav Pelević je prijavio Brajuškovića tvrdeći da su ga on i još četiri sprovodnika oteli i odveli u Budvu kako bi ih odveo do odbjeglog brata. Radoslav navodi da su ga u policijskoj „marici“ tukli.
Šef sprovodničke službe koja je tragala za odbjeglim Pelevićem Brajušković pred istražnim sudijom negirao je da je njegovog brata Radoslava Pelevića natjerao da sa grupom sprovodnika ZIKS-a ode u potragu za Miroslavom.
Bio je hapšen
Brajušković je uhapšen, ali je nakon saslušanja pušten na slobodu. Tada je Vijestima kazao da su posljednja bjekstva naručena da bi se destabilizovala uprava ZIKS-a i pokazalo kako se „lako“ bježi iz Spuža.
Istog dana podgorički Dan objavio je tekst pod naslovom „Brajuškovića prijavio brat odbjeglog zatvorenika“.
– Jedan od šefova obezbjeđenja ZIKS-a, Brajuško Brajušković, priveden je, uz krivičnu prijavu zbog sumnje da je zloupotrijebio službeni položaj i nanio teške tjelesne povrede Radosavu Peleviću, bratu odbjeglog osuđenika Miroslava Pelevića – navodi Dan.
Prema njihovom pisanju, u krivičnoj prijavi Pelević je naveo da je Brajušković, sa još pet sprovodnika ZIKS-a neovlašćeno pretresao stan Pelevića, a kasnije ga i prebio.
– Maricom su me poveli za Budvu, govoreći da sam ja negdje odveo Miroslava. Pendrecima su me pretukli ispred kluba „Stara Crna Gora“ u Budvi. Kući su me vratili tek u sedam ujutro, a policija uopšte nije bila obaviještena da su bili kod mene – kazao je Radoslav Pelević za „Dan“.
Nova prebijanja
Dan je, 24. novembra 2005. godine objavio tekst o prebijanju zatvorenika Sretena Čalovića u Višem sudu u Podgorici.
Za prebijanje Čalovića osumnjičen je Brajušković i još dva sprovodnika.
Porodica Sretena Čalovića tada je ispričala:
– Prišao je Brajuško Brajušković i tražio od policajca, koji radi kao obezbjeđenje u sudu, da mu doda pendrek. Kada je to vidjela, Čalovićeva supruga je pokušala da uđe u prostoriju ali je Brajušković, odgurnuo. Nas su izbacili iz zgrade, a njega su nastavili da tuku – tvrdi porodica Sretena Čalovića.
Porodica Čalovića tvrdila je da je Sreten pretučen u prostoriji za sprovođenje osuđenika, i da su to uradili Brajuško Brajušković, izvjesni Batko i još jedan pripadnik sprovodničke službe.
Dan je 24. maja 2005. godine objavio tekst da je Brajušković saslušan zbog sumnje da je učestvovao u prebijanju glavnog i odgovornog urednika Dana Duška Jovanovića.
Brajušković se i 14. maja našao na stanicama Aktuelnosti u dnevniku Dan.
Osnovni tužilac u Podgorici Veselin Vučković pokrenuo je istragu protiv Brajuška Brajuškovića i drugih, zbog sumnje da je 2000. godine učestvovao u prebijanju urednika „Dana“ Duška Jovanovića – pisao je Dan.
– Brajušković je ispitivan u svojstvu građanina i odmah nakon Jovanovićevog ubistva. Duško Jovanović je MUP-u Crne Gore saopštio imena ljudi za koje je sumnjao da su učestvovali u njegovom prebijanju neposredno poslije toga – pisao je Dan.
Isti list, 29. avgusta 2004. godine piše da je Brajušković sprovodio Damira Mandića, iako je saslušavan zbog prebijanja Duška Jovanovića.
– Jedan od šefova obezbjeđenja u ZIKS-a Brajuško Brajušković, koji je nedavno u policiju pozivan na razgovor u okviru istrage ubistva Duška Jovanovića, učestvovao je u sprovođenju okrivljenog Damira Mandića prilikom njegovog posljednjeg saslušanja u Viši sud. Ne bi tu bilo ništa čudno da se protiv Brajuškovića ne vode tri postupka pred Osnovnim i Višim sudom u Podgorici. Jedan od predmeta je vezan za prebijanje Duška Jovanovića, tadašnjeg poslanika SNP-a, koje se desilo 2000. godine – objavio je tada Dan.
Začuđen bio i Dan
Dan piše da je neshvatljivo da Brajušković koji se tereti za učestvovanje u prebijanju Duška Jovanovića obezbjeđuje Mandića koji je osumnjičen za učešće u atentatu.
– To je presedan – rekao je Budimir Darmanović, jedan od branilaca porodice Jovanović. On je dodao da je Brajušković trebalo da bude suspendovan istog momenta kad su pokrenuti postupci protiv njega – navodi Darmanović za Dan.
Ovaj list pisao je i da je Brajušković pretukao jednog mladića pištoljem u diskoteci „Planet“. Treći predmet koji je predat Višem sudu u Podgorici u kojem se pominje Brajušković je incident koji se desio u kancelarijama ZIKS-a, kada je došlo do njegovog navodnog samoranjavanja – pisao je Dan.
A.Ga. – M.Lk.
Opširnije u sjutrašnjem broju
http://www.pobjeda.me/2013/08/27/brajuskova-sva-istina-kao-prica-o-penziji/#.UhxaOZHz7Uc
Meni je dovoljno da vidim stav Pobjede i čujem vijesti TV Pink – “Minut-dva”, i sve mi bude jasno. Mada, rekao sam vam g. Stojanoviću, odavno je meni sve jasno. Kao i vama, samo se pravite neznaveni.
U Crnoj nasoj ima jos postenih ljudi i zena koji govore samo istinu. Naravno da ima i oni koji manipulisu, lazu i kunu se krivo. U tu grupu spada i vas ‘ljubimac’ Brajuskovic. Pobrini se, pa gospodine Zipp-e pronadji nekoga kome mozemo vjerovati, i opisi nam da li se ista desava pozitivno u Crnu nasu da bi nas malo obradovao i razveselio.
Gospodine Iliću,
Brajušković nije moj ljubimac, bio je ljubimac bezbjedonosnog aparata, zato je obavljao poslove koje je obavljao.
Gospodine Iliću,
za Brajuškovića se tvrdi da je bio svojevremeno u vojnim i paravojnim formacijama koje su činile zločine u BiH i Hrvatskoj. Ako je to tačno, znate dobro da on ne može biti moj ljubimac, ali može biti vaš i onih koje podržavate. Takve ljude ja ne bih zapošljavao u bezbjedonosnim strukturama ni kao domare, ali, jedan takav, za kojeg se osnovano sumnja da je učestvovao u etničkom čišćenju u Bukovici, bio je čak direktor Uprave policije.
Evo vam i par pozitivnih dešavanja u Crnoj Gori:
-standard nam stalno raste, prosječna plata prešla je davno obećanih 515 eura, nezaposlenih skoro da nema jer se ispunjavuju predizborna obećanja o zapošljenju 40 000 ljudi.
-pravna i imovinska sigurnost nam je sve veća, nema nedodirljivih-svi su jednaki pred zakonom.
-DPS i Đukanović suvereno i stabilno vladaju u suverenoj i stabilnoj Crnoj Gori, opozicija i ostali neprijatelji države koji vrijebaju sa svih strana nemaju šanse.
-privreda bam prosto cvijeta, budžet je prepun, vraćamo sve prispjele dugove i uskoro ćemo se potpuno razdužiti.
…
Dovoljno je za valjda za sada.
Брајушко је наш, јер је пребијао наше. 🙂
Gospodin Zipp kaze: “Ako je bio Brajuskovic u BiH i Hrvatskoj i cinio tamo zlocine, on ne moze biti moj ljubimac, ali moze biti vas i onih koje podrzavate”. Pa onda se Zipp ‘mangupise’ i dodaje sta se pozitivno desava u u suverenoj i stabilnoj Crnoj Gori. Nekada davno Zipp-e sam ti odgovorao na ovakve tvoje dobro poznate optuzbe. Ne Zipp-e, nijesam nikad bio ljubimac onih koji su cinili zlocine po BiH i Hrvatskoj. Poslednjih pola vijeka, ili bolje receno, poslednjih 44 godine proveo sam van Crne Gore-u inostranstvo. Ljubav prema zemlji u kojoj sam prvi put izgovorio onu finu i toplu rijec Mama ce ostati uvijek kod mene. Istina, i ja kritikujem negativna desavanja u Crnoj Gori jer zelim da ona bude drugcija od drugih, i da bude boolja od njih. I naivni znaju, sta znace tvoje i gospodina Grubaca kritike. Toliko za danas.
Veljko B Ilic: “Istina, i ja kritikujem negativna desavanja u Crnoj Gori jer zelim da ona bude drugcija od drugih, i da bude boolja od njih. I naivni znaju, sta znace tvoje i gospodina Grubaca kritike. Toliko za danas.”
Господине Илићу,
ја сам наиван па не знам шта те критике које упућујем на рачун власти значе.Требаће неко да ми то подробно објасни, све су прилике. 🙂
Додуше, у свој тој наивности неке ствари су ми јасне. Рецимо да се државни статус Црне Горе не може промијенити- јер у Уставу Црне Горе пише да је за то потребно 60 одсто уписаних бирача.
Дакле, при излазности као на референдуму за промјену државног статуса Црне Горе треба бити неких 70 одсто грађана, а при излазности од 60 одсто- свих 100 одсто изашлих.
И наивни виде да се државни статус Црне Горе не може промијентити.
Међутим, они који су писали такав Устав, и изгласали га, морали су бацити прије тога чојство у Морачу. С обзиром на то да ти исти кукају како ће Црна Гора изгубити државну независност, иако је то немогуће, јасно је да су ти исти бацили јунаштво у Бојану.
Како ти сердари на гумну, како ја називам црногорске ултранационалисте, послије свега могу даље бивствовати без чојства и јунаштва није ми јасно. Можда им се недостатак та два појма, илити квалитета, компензира напојницама. 🙂
Kritikujem vlast ali ne vrijeđam državu, ne bar tako grubo i cinično kao njeni najveći državni funkcioneri poput Veljovića i Perovića. Ima li većeg poniženja za državu(koju g.Ilić i g.Stojanović kao brane od mene) od stalno ponavljanih izjava gore navedenih: “spremni smo i voljni da se odazovemo pozivu nadležnih ako nas pozovu da damo izjavu ili na saslušanje”!
Spremni su i voljni da se odazovu pozivu nadležnih organa!?
Nečuveno. Ali, mnogi ne shvataju kako oni takvim izjavama vrijeđaju državu čiju su visoki funkcioneri.
@Zipp – Vidim da ste se vi i vas prijatelj g. Grubac ozbiljno angazovali da ocrnite g. Ilica i mene? Stalno nas prozivate? Ne znam sto ce vam to? Posebno sto sam bio vise nego jasan da drzava CG – ako zeli da bude pravna drzava mora da uspjesno procesuira ovaj slucaj i da utvrdi istinu – ma kako, i ma za koga – ona bila pogubna.
Neshvatljivo je da se vi pozivate na izvore u Danu i Vijestima kao pouzdane? Bas ste nasli “vjerodostojne” i “istinoljubive” izvore (da vas preduhitrim – to nije ni Pobjeda).
Interesovao bi me vas komentar na cinjenicu da – ako je g. Brajuskovic priznao da je ucestvovao u tim zloglasnim trojkama (a jeste) zasto niko ne pominje ljude koje je on prebio? Neke je, kako on tvrdi, opomenuo (zasto bas njih?) – ali cini mi se nije neke druge (koliko? – i zasto ne i njih)?
Drugo, zar se nijesu stekli, njegovim javnim priznanjem da je pocinio (ili ucestvovao u izvrsenju) krivicno djelo prebijanja nevinih ljudi, uslovi da se uhapsi i da bude u istraznom zatvoru, do pravosudne odluke? Jer ovako moze da utice na svjedoke? A on se setka okolo, sastaje sa ministrom (?) i glumi “celebrity” na TV, i u medijima – kao da je neki “heroj”? A cini mi se da ga i vi na taj nacin tertirate? Zasto?
Nesto tu nije u redu. I pocinjem da dijelim vas strah da izgleda da nas pravni sistem ne funkcionise kako treba?
@Stojanoviću
Ja i moj prijatelj Grubač, kao što ste dobro primjetili, smo se udružili protiv vas i Ilića. Svako veče popjemo kafu, ili se čujemo telefonom, i samo pričamo o vama dvoje. Čak nam veoma malo vremena ostane da pričamo o našem osnovnom cilju – da srušimo državu.
A sad o slučaju i Brajuškoviću, činjenično:
-Zna se da su ovdje prebijeni određeni ljudi, javne ličnosti, da je telohranitelj Jevrema Brkovića ubijen u jednoj takvoj sačekuši
-Zna se da je i Duško Jovanović prije ubistva pretučen u sačekuši.
-Zna se da nijedan slučaj nije riješen, a da smo imali ne malih packi od međunarodne zajednice zbog serije tih slučajeva koji su ostali nerješeni(Vi pogobiste za Evropom, meni spočivate da sam protiv!).
-Cijela Crna Gora zna – prepoznao mu se glas(nije znao da ga Zeković snima telefonom dok mu ovaj prijeti), da je Aleksandru Zekoviću prijetio i ucjenjivao ga čovjek iz Veljovićevog obezbjeđenja, koji, iako svi znaju da je to on – nije procesuiran.
-Brajušković priznaje da je učestvovao u tim crnim trojkama(i vi tvrdite da je učestvovao), otkriva informacije zbog kojih bi istog časa trebali biti uhapšeni svi: i on, i Veljović, i Perović dok se sve ne rasvjetli, jer bi rasvetljavanje pomenutih slučajeva bio nejveći uspjeh policije, i tužilaštva, skinuo bi dio crne mrlje sa Crne Gore.
I što rade državni organi? Praktično šute, umjesto da je sve dignuto na noge.
-Činjenica je da je Veselin Veljović enormno bogat čovjek(materijalno mislim, da me pogrešno ne shvatite :)), to sva javnost zna. Zna se i da ima nepokretnosti koje ne bi mogao zaraditi od milion svojih plata. I?
-Takođe se zna da velika većina SAJ-ovaca živi na mnogo većem nivou nego što su im primanja. Odakle?
Itd. itd.
Znate vi veoma dobro dokle bi dovela istraga o crnim trojkama, kao i o aferi Snimak. Sigurno Brajuškoviću nije palo na pamet da ih on organizuje i kažnjeva “neprijatelje države”, već je to došlo sa mnogo većeg mjesta. Većeg i od samog Veljovića. I ja, ni trena nijesam sumnjao da će se sve završiti kao što će se završiti – pojeo vuk magarca.
A sad vi opet guslajte o ugroženosti države. Dobro vam je Grubač dolje rekao, uništili ste je vi, lažne patriote. I zgadili je ljudima koji su htjeli poginuti za nju.
ГоÑподине Стојановићу,
гоÑподин Зипп, који ми је пријатељ, вам је већ Ñве објаÑнио- тако да нема потребе да нешто додајем, тим прије што Ñам заузет.
Ðаиме, тренутно радим на Ñтварању Друштва ÑрпÑко- турÑког пријатељÑтва Ñа Ñједиштем у Подгорици, а Ñвечано оÑнивање ће бити у Ñептембру Ñа Ñеминаром који ће трајати од 22. до 25. Ñептембра. Ðаиме, на том OÑнивачком конгреÑу проÑлављаће Ñе уједно 617. година од заједничке побједе над КрÑташима у ÐикопољÑкој бици.
Моја тема на Ñеминару ће бити “ОÑвајачи ниÑу окупатори”, а једна од подтема тог реферата ће бити оÑврт на чињеницу да је ÑрпÑки језик био један од четири Ñлужбена језика у ОтоманÑкој империји.
Ðко Ñте заинтереÑовани, поÑлаћу Вам и позивницу за тај велики догађај. 🙂
Gospodine grubac,
Vas humor je, kao i vasi “ozbiljni tektovi”, – blago receno – neinspirativan. I nije uopste smijesan. Sto me ne iznenadjuje.
Nemam nista protiv Tursko-Srpskog prijateljstva. Jedino me brine da ste – u proslosti – oboje bili cesto na istoj strani. Protiv CG?
Mozete vi da se izrugujete sa Nikopoljskom bitkom – ali ona je dokaz o lazima srpske istorije vezanim za Boj na Kosovu. Nijesu Srbi branili hriscanstvo od Turaka – vec svoje posjede. Zato su i prihvatili da budu vazali – Bajazitu – ubici “cara” Lazara.. Zato se sva vlastela listom “poturcila”. I zato je na dvoru u Istanbulu jedan od glavnih jezika (ponekada i glavni) – bio srpski jezik – sprsko-turske vlastele).
Poslajite pozivnicu. Bice mi drago da se, najzad, vidim sa Zipp-om i vama licno. Siguran sam da cemo imati puno toga da pricamo.
g. Grubac,
Nijesam mogao da vam odgovorim na posljednji tekst.
Nemam ni namjeru da se sa vama upustam u ozbiljnije razmatranje istorije. Jer je istorija za vas, izgleda, predmet sprdnje.
No nesto me drugo brine. ja vas nikada nijesam castio sa ruznim imenima pa mislim da nije korektno sto vi pokusavate da od mene napravite nekakvog “crnogorskog ultranacionalistu”. Ako vec baratate sa tim pojmom, bilo bi bolje da rascistite sa vasim mentorima u Beogradu i u SPC (posebno s patrijarhom i mitropolitma) da li Crnogorci uopste postoje? Ako mislite da postoje – sto bi bio veiliki napredak u odnosu na rasizam patrijarha SPC – onda mi definiste sto za vas znaci pojam – “ultra-nacionalista”? Da ne bi dzabe gubili vrijeme. Ja nijesam dosao nikoga da dijelim i svadjam. Pokusavam da se izborim za istinu o CG. I u CG. Ne trazim nicije teritorije, niti sam za otimanje tudje imovine. Nijesam politicki angazovan ili zainteresiran da se bavim politikom. Dakle, uopste mi nije jasno zasto me tako nekorektno napadate? Ali, ako vam to cini zadoboljstvo, samo nastavite.
Господине Стојановићу, ако ме не разумијете, изволите прочитати текст других текстописаца. Тамо ћете негдје наћи и себе, и свој патриотизам.
http://www.vijesti.me/kultura/najbolje-su-najbolje-crnogorske-drakule-clanak-150622
Postovani Zipp, Ne intersuje me da li, i kako i koliko, komunicirate sa g. Grubacem. To je vasa stvar.
Mene interesuje zasto vi pisete podugacak odgovor koji ne odgovara na jednostavno pitanje: “zasto je osoba koja je sama javno priznala ucesce u zlocinima (vise osoba je prebijeno?), ne samo na slobodi, vec se sepuri okolo kao neki “heroj”. I zasto ga vi tako i tretirate? Zato sto je – kao i g Grubac – na “vasoj liniji” – razbijanja CG?
Sjecam se vasih tekstova o Canetu Suboticu, a covjek dobi sve sudske procese protiv “postenih novinara” (ka sto ste i vi): U Hrvatskoj, Svajcarskoj, Italiji i Srbiji! Kako vas nije sramota da kritikujete druge sto pokusavaju da odbrane svoju domovinu od lazi i kleveta. I sto se bore za svoju drzavu? Dokle cete da glumite nesrecnika i zrtvu, a ovamo ste prvi da sjecete glave “neprijateljima”? I to, po mogucnosti, bez suda? Jer sudovi, nekako, nikada da stanu na vasu stranu? Da, ipak, nije vise do vas – a ne do sudova?
Da me ne bi, ponovo, pogresnoi razumjeli – zato sam da se ovaj sliucaj procesuira do kraja. A da krivci – pa bio to i sam g. Djukanovic – budu kaznjeni. Zato nemojte vise da sijete animozitet i lazi o meni. A jos manje o CG.
@Stojanović
“Mene interesuje zasto vi pisete podugacak odgovor koji ne odgovara na jednostavno pitanje: “zasto je osoba koja je sama javno priznala ucesce u zlocinima (vise osoba je prebijeno?), ne samo na slobodi, vec se sepuri okolo kao neki “heroj”. I zasto ga vi tako i tretirate?”
A ja vam odgovaram:
To se isto i ja pitam. I znam odgovor. A vi pitajte to isto one u koje se zaklinjete, koji su uspostavili ovakvu “pravnu državu”.
Meni Brajušković nije heroj ni sad, niti je ikada bio. Računam ga kao batinaša po nalogu i eventualno kao svjedoka saradnika, nikako kao heroja. Brajušković je do juče bio heroj vaših, ovih koji “brane državu”, zato su mu bili povjereni ti zadaci, i zato je obavljao funkcije koje je obavljao.
To što mislim o Subotiću i o tome da nije učestvovao u šverc cigareta, i još mnogo toga, to ne mogu javno iznijeti. Može da me tuži čovjek, a on može platiti advokata za jedan dan koliko je moja desetogodišnja plata. Inače, mislim da je Subotić heroj i biznismen vašeg miljea, za mene je on … (ne mogu da napišem, vi pretpostavite što mislim, a ni ne predpostavljate što pouzdano znam)
Naši sudovi? To je smijurija od sudstva i sudija, čast rijetkim izuzecima.
danilo stojanovic: “Nemam nista protiv Tursko-Srpskog prijateljstva. Jedino me brine da ste – u proslosti – oboje bili cesto na istoj strani. Protiv CG? Mozete vi da se izrugujete sa Nikopoljskom bitkom – ali ona je dokaz o lazima srpske istorije vezanim za Boj na Kosovu. Nijesu Srbi branili hriscanstvo od Turaka – vec svoje posjede. Zato su i prihvatili da budu vazali – Bajazitu – ubici “cara” Lazara.. Zato se sva vlastela listom “poturcila”.”
Господине Стојановићу,
ви заиста не умијете и не желите да пратите то што напишем. Јер, управо сам ја рекао да је сва средњевјековна борба била борба феудалаца за посједе, гдје их није интересовала нити религија нити нација, већ порези и нови војници за ратове.
Косовска битка је била битка за посједе, исто као и Никопољска. Све битке Зетских феудалаца такође нису биле у име Зећана илити Црногораца већ само због посједа.
Кажете да је српска властела листом прешла на ислам. Наравно да је то било тако, али послије пада Смедерева. Међутим, и зетска властела је такође прешла на ислам, а ту прије свега мислим на Црнојевиће.
Балшићи нису учестововали у Косовској бици, јер су се гањали у грађанском рату са Црнојевићима, па нису знали гдје се налазе. Ипак, то им није помогло да пострадају од последица Косовске битке. Наиме, 1392. године Ђурађа II Балшића је затворио скопски санџак бег, па је морао да преда пола државе Султану, а са друге половине државе да плаћа данак као вазал Султана.
Свакако да постоје лажи у тумачењу српске историје, али исто тако постоје очигледне лажи и једностраности у тумачењу историје Зете.
Ја вам препоручујем да детаљно проанализитате историју Зете, а потом да дајете тумачења историје других феудалних државица.
Опет ћу поновити, ваше једнострано тумачење историје и манипулација која се том приликом пројектује има за циљ да свађа народе, да прави кањоне између нација и религија, те се као последица јавља унутрашња поцијепаност Црне Горе.
Ви не умијете да прихватите људе онаквима каквима они сами желе бити, а то спада у основне људске слободе, па им вјешате макароне историје на уши.Приказујете себе ку виду ултранационалисте, па вам нико не вјерује да сте грађански орјентисани човјек.
Извините, али ви се проваљујете на сваком кораку.
Ðаравно, г. Стојановићу,
и у Црној Гори је поÑлије Ñтицања државне незавиÑноÑти отпочела унутрашња битка за поÑједе, иÑто као и у Средњем вијеку. У Ñтвари, борба за незавиÑноÑÑ‚ је била борба нових феудалаца Црне Горе за контролом над имовином. УÑпјели Ñу, а потом потпуно неÑпоÑобни Ñве уништили.
Можда је и добро што Ñу црногорÑки ултранационалиÑти избацили из државних Ñлужби у Црној Гори, а Ñве против норми УÑтава којег Ñу Ñами пиÑали, оÑтале народе: Србе, Бошњаке, Ðлбанце и Хрвате који живе у Црној Гори, јер Ñу Ñами понијели одговорноÑÑ‚ и ударили челенком о ледину.
Значи, то што је Црна Гора обурдана, како ви волите рећи, је било ваших руку дјело. ЧеÑтитам на таквом резултату. 🙂 Дајте Ñеби “медаље за обурдавање државе”, ако такве медаље поÑтоје, ха, ха, ха…
g. Grubac, “Naivni” ne razumiju sto se onda toliko trudite da rusite CG?
Sto ce onda Srbiji “Strategija za dijasporu u CG”? Sto cine oni milioni EUR-a ulozenih u opoziciju, popis, i sl. (uprkos tome sto je zakonom zabranjeno osnivanje i finansiranje politickih partija iz inostrastva)? Sto ce vam anti-crnogorski portal IN4S, anti-crnogorska TV I Radio, mediji, SPC? itd?
Inace, vi ste postovali Ustav CG i 1918 god? Ko nam garantuje da ga necete opet tako “ispostovati”?
Dje ima volje, ima i nacina.
A to o “ultranacionalizmu” Crnogoraca – to jeste samo za naivne.
ГоÑподине Стојановићу,
ја не рушим Црну Гору, нити је могу Ñрушити- јер ниÑам банкар нити лажни патриота попут ваÑ. Да би Ñе нека држава Ñрушила требате, прије Ñвега, уништити њену економију. Од када Ñу љуте патриоте попут Ð’Ð°Ñ Ð´Ð¾ÑˆÐ»Ðµ на влаÑÑ‚- Црна Гора је економÑки уништена.
Да Ñу дошли окупатори у Црну Гору не би је толико раÑтурили као што то ви учињеÑте. 🙂
A sad dse opet vratim na SAD i njihovu demokratiju.
Moralses je predsjednik Bolivije-kao što znamo. Znamo i da je po nalogu SAD zabranjeno prelijetanje njegovog aviona kroz dio vazdušnoh prostora Evrope, zbog sumnje da je u avionu Snuoden(izdajica!). Znamo i da je to presedan mimo presadana, i da to npr. neke države urade Baraku Obami, automatski bi te države bile izložene sankcijama ove ili one vrste, vrlo moguće i “preventivnom bombardovanju”.
Međutim, poslije nečuvenog incidenta sa avionom u kojem je bio Bolivijski predsjednik, niko to više ne pominje. A tek skoro sam pročitao tekst koji je o tom zapadnom,državnom, terorističkom aktu(moja formulacija) napisao Morales. Dakle, taj tekst “nije popularan”, jednostavno je skrajnut od očiju svjetske i naše javnosti. Da ga je napisao Obama, Merkelova, ili ona neiživljena budala od Berluskonija, svi mediji bi ga prenijeli.
Evo teksta:
Drugog srpnja dogodio se jedan od najneobičnijih događaja u povijesti međunarodnog prava: najprije je predsjedničkom avionu Višenacionalne Države Bolivije zabranjeno nadletjeti francuski, španjolski, talijanski i portugalski teritorij, potom sam ja, predsjednik Bolivije, zadržan na aerodromu u Beču (Austrija) tijekom četrnaest sati. Nekoliko tjedana poslije, ovaj napad na članove jedne službene delegacije, koji su počinile zemlje s reputacijom demokratskih država koje poštuju zakone, nastavlja izazivati zgražanje, a sve su češće i osude građana, društvenih organizacija, međunarodnih organa i vlada diljem svijeta.
Što se dogodilo? Bio sam u Moskvi i nekoliko trenutaka prije početka službenog susreta s predsjednikom Vladimirom Putinom jedan me asistent upozorio na tehničke poteškoće: nemoguće je vratiti se u Portugal kako je prvotno bilo predviđeno. No već po završetku razgovora s ruskim predsjednikom postalo je jasno da problem nikako nije tehnički… Naš je ministar vanjskih poslova David Choquehuanca iz La Paza uspio organizirati zaustavljanje u Las Palmasu na španjolskom otoku Gran Canaria i utvrditi novi plan leta. Činilo se da je sve u redu… Pa ipak, dok smo još bili u zraku, avijatički pukovnik Celiar Arispe, koji zapovijeda Predsjedničkom zračnom grupom i koji je pilotirao avionom toga dana, došao me obavijestiti: “Pariz nam je uskratio dozvolu za prelijetanje! Ne smijemo ući u francuski zračni prostor.” Njegovo se iznenađenje moglo mjeriti samo s njegovom zabrinutošću: upravo smo trebali uletjeti u zračni prostor iznad Heksagona.
Mogli smo, naravno, pokušati vratiti se u Rusiju, ali postojala je opasnost da će nam nedostajati kerozina. Pukovnik Arispe kontaktirao je kontrolni toranj bečkog aerodroma kako bi zatražio dozvolu za hitno slijetanje. Ovim putem želim zahvaliti austrijskim vlastima koje su nam dale zeleno svjetlo. Smjestili smo se u maleni ured bečkog aerodroma koji su nam stavili na raspolaganje. Bio sam usred razgovora sa svojim potpredsjednikom Alvarom Garcíjom Linerom i ministrom Choquehuancom kako bismo pokušali donijeti odluku o daljnjim postupcima te smo, prije svega, pokušavali shvatiti razloge francuske odluke, kad nas je pilot informirao da nam je i Italija uskratila dozvolu za ulazak u njezin zračni prostor.
U tom trenutku posjetio me je veleposlanik Španjolske u Austriji Alberto Carnero. Obavijestio me da je odobren naš novi plan leta i da se možemo zaputiti ka Španjolskoj. Jedino je potrebno, objasnio je, da se prije toga pretraži predsjednički avion. To je naime uvjet sine qua non našeg slijetanja u Las Palmasu na Gran Canariju. Kad sam ga pitao u razlozima ovog zahtjeva, Carnero je spomenuo ime Edwarda Snowdena, zaposlenika američke tvrtke koja je za Washington obavljala određene špijunske aktivnosti. Odgovorio sam mu da ga poznajem samo iz tiska. Podsjetio sam španjolskog diplomata i na to da moja zemlja poštuje međunarodne konvencije: u svakom slučaju, nisam tražio da se bilo tko izruči u Boliviju. Carnero je za vrijeme naših razgovora bio u stalnom kontaktu s pomoćnim tajnikom za vanjske poslove Španjolske Rafaelom Mendívilom Peydrom koji je, po svemu sudeći, od njega tražio da inzistira na zahtjevu. “Nećete pretražiti ovaj avion”, morao sam snažno naglasiti. “Ako ne vjerujete to što vam govorim, znači da predsjednika suverene države Bolivije smatrate lažovom.” Diplomat je izašao primiti daljnje upute od svog nadređenog, pa se potom vratio. Tražio je da ga pozovem da “popije kavu” u avionu. “Ali vi mene smatrate delinkventom?” upitao sam ga. “Ako želite ući u taj avion, morat ćete to učiniti silom. Neću se opirati vojnoj ili policijskoj operaciji jer nemam nikakvih sredstava za to.”
Već vidno uplašen, veleposlanik je odbacio opciju ulaska silom, no nije propustio ukazati na to da on u takvim uvjetima ne može odobriti naš plan leta. “U devet sati ujutro dojavit ćemo vam možete li ili ne možete poći. Do tada to moramo raspraviti s našim prijateljima”, objasnio je. Prijateljima? “Ali tko su ti prijatelji koje spominjete? Nema sumnje, govorite o Francuskoj i Italiji?” Odbio je odgovoriti i povukao se… Iskoristio sam tu priliku da porazgovaram s argentinskom predsjednicom Cristinom Fernández, izvrsnom odvjetnicom koja me uputila u pravna pitanja, kao i venezuelanskim i ekvatorskim predsjednicima Nicolásom Madurom i Rafaelom Correom, koji su obojica bili zabrinuti zbog ove situacije. Predsjednik Correa me kasnije nazvao nekoliko puta tijekom tog dana kako bi saznao novosti. Ova mi je solidarnost dala snagu. “Evo, oni nemaju nikakva prava pretražiti tvoj avion!” ponavljali su. Poznato mi je da predsjednički avion ima isti pravni status kao veleposlanstvo. No ovi savjeti, kao i dolazak veleposlanikâ zemalja Bolivarskog saveza za narode naše Amerike (ALBA) udesetorostručili su moju odlučnost da ostanem čvrst. Ne, nećemo pružiti Španjolskoj, kao ni bilo kojoj drugoj zemlji – a Sjedinjenim Američkim Državama još manje nego ostalima – zadovoljstvo da pretražuju naš avion. Branimo svoj dignitet, suverenitet i čast naše zemlje, naše domovine. Nikad nećemo pristati na ovakvu ucjenu. Veleposlanik Španjolske se ponovno pojavio. Odsutan duhom, zabrinut, nemiran i nervozan, naznačio je da smo konačno dobili sva odobrenja i da možemo poći. Konačno smo poletjeli…
Ova zabrana prelijetanja, koju su simultano i koordinirano izdale četiri zemlje pod jedinstvenim zapovjedništvom Central Intelligence Agencyja (CIA), usmjerena protiv jedne suverene zemlje, a za koju je jedini izgovor bila sumnja da možda prevozimo Snowdena, jasno ukazuje na političku težinu najveće imperijalne sile: Sjedinjenih Američkih Država. Sve do drugog srpnja (datuma kad su me zadržali na aerodromu) svatko je shvaćao da SAD posjeduje sigurnosne agencije kako bi zaštitio svoj teritorij i svoje stanovništvo. Ali ovo što Washington sada čini nepojmljivo je. Kršeći sva načela dobrih običaja i međunarodnih konvencija, pretvorio je dio europskog kontinenta u kolonizirani teritorij. To je i povreda ljudskih prava, koja su jedna od stečevina Francuske revolucije. Kolonijalni duh koji omogućava da se na taj način podčine različite zemlje pokazuje još jednom da za imperij koji želi nametnuti svoje nakane ne postoje granice, legalne ni moralne, kao ni teritorijalne. A sada je jasno cijelom svijetu da takva jedna sila može prekršiti svaki zakon, narušiti svaki suverenitet, zanemariti svako ljudsko pravo.
Moć SAD-a svakako počiva na njegovoj oružanoj sili, koja je uključena u razne osvajačke ratove i koju podržava izvanredan vojno-industrijski kompleks. Etape njihovih intervencija dobro su poznate svima: nakon vojnog osvajanja slijedi nametanje slobodnog tržišta, pa jednog doista jedinstvenog koncepta demokracije i, konačno, podvrgavanje stanovništva pohlepi multinacionalnih kompanija. Neizbrisivi trag imperijalizma, bio on vojni ili ekonomski, razara Irak, Afganistan, Libiju, Siriju. Neke od tih zemalja bile su napadnute samo zato što su bile pod sumnjom da kriju oružje za masovno uništenje ili da pružaju utočište terorističkim organizacijama. To su zemlje u kojima je na tisuće ljudi ubijeno, a Međunarodni kazneni sud nije pokrenuo niti jedan jedini proces.
Ali američka moć proizlazi i iz podzemnih, manje vidljivih instrumenata kojima je namjena širiti strah, ucjene, zastrašivanje. Jedan od recepata koje Washington rado koristi kako bi održao svoj status je “kazna za primjer drugima”, u najčišćem kolonijalnom stilu, koji je primjenjivan u represiji Indijanaca Abya Ayale. Sada se obrušio na narode koji su se odlučili osloboditi i na političke vođe koji su odlučili vladati u ime najpotlačenijih. Sjećanje na ove politike kažnjavanja za primjer drugima još je uvijek živo u Latinskoj Americi: sjetite se samo državnih udara protiv Huga Chàveza u Venezueli 2002. godine, protiv honduraškog predsjednika Manuela Zelaye 2009. godine, pa protiv Corree 2010., protiv paragvajskog predsjednika Fernanda Luga 2012. i, naravno, protiv naše vlade 2008., pod vodstvom američkog veleposlanika u Boliviji Philipa Goldberga. Bio je to “primjer” za domoroce, radnike, seljake i socijalne pokrete, kako se ne bi usudili podignuti glavu i suprotstaviti se vladajućim klasama. “Primjer” kako bi se pokorili oni koji se odupiru, a ostali zastrašili. Ali i “primjer” koji sada navodi siromašne cijelog kontinenta i cijelog svijeta da udvostruče svoje napore i ujedine se, kako bi osnažili svoje borbe.
Napad čije smo bili žrtve otkriva dva lica jedne te iste opresije, protiv koje su se narodi odlučili pobuniti: imperijalizma i njegova političkog i ideološkog blizanca, kolonijalizma. Zadržavanje predsjedničkog aviona i njegova osoblja – nešto što smo imali pravo smatrati nezamislivim na početku dvadeset i prvog stoljeća – ilustrira preživljavanje jednog oblika rasizma unutar određenih europskih vlada. Za njih Indijanci, kao i demokratski ili revolucionarni procesi u koje su uključeni, predstavljaju prepreke na putu civilizacije. Taj rasizam danas se skriva u aroganciji i najbudalastijim “tehničkim” objašnjenjima koja imaju za svrhu zamaskirati političku odluku donesenu u nekom vašingtonskom uredu. Tu su i vlade koje su izgubile čak i sposobnost da se prepoznaju kao kolonizirane i koje nastoje zaštititi reputaciju svojeg gospodara…
Tko govori o imperiju, govori i o kolonijama. Zalaganjem za pokoravanje naredbama imperija neke su europske zemlje potvrdile status podčinjenih zemalja. Kolonijalna narav odnosa između SAD-a i Europe pojačala se nakon napada od 11. rujna, što je svima postalo jasno 2004. godine, kad smo doznali za nedopuštene letove američkih vojnih aviona koji su prevozili navodne ratne zarobljenike u Guantánamo ili u europske zatvore. Danas znamo da su ti pretpostavljeni “teroristi” bili podvrgnuti mučenju; to su činjenice o kojima čak i organizacije za zaštitu ljudskih prava vrlo često šute. Po svemu sudeći, rat protiv terorizma sveo je staru Europu na razinu kolonije; radi se o neprimjerenom činu, čak neprijateljskom, koji možemo analizirati kao oblik državnog terorizma po tome što izručuje privatni život milijuna građana na milost hirova imperija. Ali uvreda međunarodnom pravu koju predstavlja naše zadržavanje mogla bi značiti prijelomnu točku. Europa je kolijevka najplemenitijih ideja: slobode, jednakosti, bratstva. Uvelike je doprinijela znanstvenom progresu, kao i rađanju demokracije. No ona je sada tek blijeda sjenka same sebe: neoopskurantizam prijeti narodima ovog kontinenta, kontinenta koji je prije nekoliko stoljeća prosvijetlio cijeli svijet revolucionarnim idejama koje su budile nadu.
Naše zadržavanje moglo bi pružiti svim narodima i vladama Latinske Amerike, Kariba, Europe, Azije, Afrike i Sjeverne Amerike jedinstvenu priliku da naprave solidaran blok koji bi osudio nedostojno ponašanje država uključenih u ovo kršenje međunarodnog prava. Isto tako, ovo je idealna prilika da se ojačaju mobilizacije socijalnih pokreta koji žele izgraditi jedan drukčiji svijet, svijet bratstva i komplementarnosti, kakav upravo narodi svijeta trebaju izgraditi. Sigurni smo da narodi svijeta, a naročito narodi Europe, osjećaju da agresija koje smo bili žrtva pogađa jednako tako i njih i njihove. Protumačit ćemo njihovo zgražanje kao neizravan način da nam ponude ispriku, koju nam i dalje duguju neke od odgovornih vlada.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/evo-morales-pise-za-lmd-ja-predsjednik-bolivije-zadrzan-sam-na-europskom-aerodromu/697053.aspx
Sta se desi gospodine Zipp-e sa Brajuskovicevim tzv, “Crnim Trojkama”? Ostavi sada Amere dok ne pocnu bombardovati Siriju. Kod Arapa postoji izreka: “Nema mira bez Egipta, niti rata bez Sirije”. Budite pozdravljeni, vi koji se ‘borite’ za mir.