38 0 komentara

1. 

   danilo stojanovic on 22 Augusta, 2013 at 09:53

   Tekst vam je smusen – sto me ne iznenadjuje. Ali, prije nego vam odgovorim, zamolicu vas (ponovo) da definiste sto za vas znaci “veliko-srpstvo”. Ako vam je to tesko, molim vas objasnite zasto vi smatrate da nijeste “veliko-srbin”? Ako nas ubijedite da nijeste, odmah cu vam se javno izviniti.

   P.S. Osvajac i okupator nije isto. Niti je oslobodilac i okupator isto. Ali otom potom. Za sada jedan primjer: Srbi u CG – prije 1918 godine nijesu bili “pokoreni”, vec punopravni gradjani CG (“cvijet srpstva”), pa zato nijesu ni mogli smatrati okupatorsku srbijansku vojsku kao “oslobodioce” (od koga?). Da su bili patrioti ta vojska bi bila za njih i okupatorska i osvajacka (sto se i pokazalo aneksijom CG koja je uslijedila). Nazlost, to tako nije bilo. Zasto?

   Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     Zipp on 22 Augusta, 2013 at 13:30

     Uz izvinjenje autoru teksta što skrećem sa teme, želim da gospodinu Stojanovića uputim na jedan linc, jer računam da se možda neće vraćati na predhodni moj tekst, pa neće vidjeti komentar.
     http://in4s.net/nato-strateski-partneri-i-ljudska-prava-kidanje-ruke-na-froncle-zbog-citanja-biblije/
     Nadam se da će vas ovo podstaći da uputite jedno protesno pismo ambasadi SAD u Podgorici, jer je SAD saveznik, i u veoma prijateljskim odnosima sa Saudisjkom Arabijom, a Vi se, sa pravom, zalažete za prava hrišćanja u islamskim zemljama. Ja bih ga uputio, vjerujte, ali znam da nema nikakve svrhe.
     P.S. Nadam se da vam ne smeta što je linc na portalu In4s, i nadam se da ćete prokomentarisati moj novi tekst o crnim trojkama.

     Prijavite se da biste komentarisali
     • 

       danilo stojanovic on 23 Augusta, 2013 at 10:28

       g. ZIPP,

       Zaista ste me rastuzili. Pa zar vi (“vjecita zrtva”) potezete ovakve komparacije i paralelele?

       Zar iz citave ove stravicne price vi vidite – ne strahovitu patnju ljudi koji su neljudski kaznjeni zato sto vjeruju u drugog Boga – vi samo vidite da je Saudi Arabija – saveznik USA? Stravicno. Ima li ista sveto za vas – osim vase mrznje?

       Pa, ako smo vec do pisanja pisama – a vi ste tako spremni da pisete panegerike g. Erdoganu – hajde da zajedno napisemo protestno pismo drzavi gdje se ovi zlocini dogadjaju – tj. ambasadi Saudi Arabije? Ako smijete?

       Osim toga, nadam se da ne mislite da USA nagovaraju, ili prisiljavaju, Saudi Arabiju da cini ovakve zlocine?

       P.S. Ima li veceg licemjerja nego pricati o Pravoslavlju i hriscanskim vrijednostima a cutati i ne reagovati na zlocine prema “pravoslavnoj braci” Koptima? Gdje je sada taj veliki borac za hriscanstvo – mitropolit Amfilohije da digne onu njegovu poznatu “glasinu” i kletve – protiv progona Kopta u Egiptu – i hriscana u Saudi Arabiji i drugim muslimanskim zemljama? (izgeda da ga vise inspirisu LGBT i parade ponosa?). Uzgred, na IN4S (pratim ga) postoji clanak prestampan sa desnicarskog portala “vaseljenska” o progonu hriscana u muslimanskim zemljama. Procitajte ga – interesatni podaci. Ali, ni pomena o Egiptu i – Koptima?

       Prijavite se da biste komentarisali
       • 

         Zipp on 23 Augusta, 2013 at 14:48

         Nego kakve treba da pravim komparacije i paralele? Sjetite se kako je počela sva vaša priča? Osudili ste Muslimansku braću u Egiptu jer pale crkve Koptima(ja još nijesam siguran da li je to možda maslo generala Si-Sija, ali je vrlo vjerovatno da to rade Muslimanska braća) i aminovali vojni puč, stali u odbranu SAD, i prozvali se na to da je Saudijska Arabija dala podršku vojnom puču. Ja vam samo pokazujem što se radi u S.Arabiji, koja je marioneta SAD, a americi koja se svugdje kao bori za ljudska prava to ne smeta.
         Pegenerike Erdoganu pišu tj. javno izjavljuju vaši miljenici, ja ne. Samo sam mu u ovom slučaju dao javnu, jasnu i glasnu podršku. Oni miljenici koje vi kao ne podržavate ali ste u paničnom strahu da opozicija slučajno ne preuzme vlast, jer Bože, sve bi propalo. Intelektualac koji podržava vlast koja traje 25 godina! To je samo u Crnoj gori moguće-takva intelektualna “elita”, pa da je ta vlast sve pozlatila a ne urnisala.

         Prijavite se da biste komentarisali
         • 

           danilo stojanovic on 24 Augusta, 2013 at 20:11

           g. Zipp – Ne sjecam se da sam igdje izjavio da podrzavam vlasti. Sigurno ne u tekstu na koji “odgovarate”? Ja sam samo rekao – i stojim iza toga – da ne zelim da podrzim opoziciju drzavi CG.

           Zato se uzdrzite od dezinformacijai blacenja sagovornika. Pisite o temi -ne o sagovorniku.

2. 

   Vojin Grubač on 22 Augusta, 2013 at 11:42

   danilo stojanovic: “Ali, prije nego vam odgovorim, zamolicu vas (ponovo) da definiste sto za vas znaci “veliko-srpstvo”.”

   Господине Стојановићу,

   термин великосрпство је био својевремено вид политичке етикете послије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тај термин су користили хрватски политичари, а означавао је политичко угњетавање Хрвата у тој краљевини искључиво зато што Хрвати нису имали своју територијалну јединицу у оквиру те државе.
   Хрвати су, ипак, у оквиру тада већ Краљевине Југославије добили Бановину Хрватску, која је била много већа од данашње Републике Хрватске, што слиједи да је била већа и од Социјалистичке Републике Хрватске у вријеме Титове Југославије.
   Независна држава Хрватска је, осим територија Бановине Хрватске, минусиране за оно што су присвојили Италијани, узела и остатак Босне.
   Све оно што су хрватски политичари замијерали краљу, српским политичарима, и сматрали гријехом који је означен термином великосрпство, су пренијели на НДХ у још горем облику који се може назвати великохрватство.
   НДХ није била држава Хрвата, Срба и Бошњака, као што је то била Краљевина СХС, а уведени су и расни закони, масовни прогони и убијања.
   Укратко, они који су измислили термим великосрпство, првом приликом су се горе понашали од својих дојучерашњих противника и превазишли их у некоректности.
   Југославија се, на крају, распала. Добијено је шест, или седам, независних држава, свака је релативно мултинационална.
   Од свих њих су најмултинационалније државе, које немају апсолутно већинског народа, а то су БиХ и Црна Гора. Све да имају апсолутно већинског народа исто би било. Оне настављају са проблемима које је имао краљ и Броз, и никако да их ријеше. Краљ и Броз су добили мултинационалну државу, и отказали су се краљ временом а Броз одмах, од унитаритичког устројства. Чак је краљ био храбрији, јер је желио да створи нацију Југословена, три вјере. Тито о томе није ни помишљао, што је јако чудно.

   Prijavite se da biste komentarisali
3. 

   Vojin Grubač on 22 Augusta, 2013 at 11:49

   danilo stojanovic :” Osvajac i okupator nije isto. Niti je oslobodilac i okupator isto. Ali otom potom. Za sada jedan primjer: Srbi u CG – prije 1918 godine nijesu bili “pokoreni”, vec punopravni gradjani CG (“cvijet srpstva”), pa zato nijesu ni mogli smatrati okupatorsku srbijansku vojsku kao “oslobodioce” (od koga?). Da su bili patrioti ta vojska bi bila za njih i okupatorska i osvajacka (sto se i pokazalo aneksijom CG koja je uslijedila). Nazlost, to tako nije bilo. Zasto?

   Господине Стојановићу,

   сукоб 1918. године није био међунационални већ сукоб династија. Србијанска војска је била освајачка, а питање да ли је била окупаторска или ослободилачка је питање које се веже и за оно што сам у основном тексту навео. Јер, краљ Никола је у Балканским ратовима освојио бившу Рашку у цјелости, Метохију, Скадар, и то као освајач. Да ли је то била окупација Рашке и Метохије то ви реците. За мене, рецимо, није. А за Албанце је краљ Никола био окупатор Метохије и Скадра.

   Prijavite se da biste komentarisali
4. 

   Vojin Grubač on 22 Augusta, 2013 at 12:59

   danilo stojanovic – “Ako zelite da budete musliman, odnosno da ispovijedate Islam – ko vam to u CG brani? Ako zelite da budete Bosnjak – ko vam to u CG brani? Dakle, drzava CG ne ugorzava, ni vasu religiju, niti vase etnicko pripadnistvo. Ali vi zelite (za pocetak?) da vas duhovni centar bude u Sarajevu (BIH) – dakle, stranoj drzavi? (a ja sam mislio (pogresno?) da je duhovni centar svih muslimana Meka?) Vi zelite, drugim rijecima, da imitirate velikorspstvo i SPC i da se pozicionirate za neko (buduce) cerecenje CG od strane susjeda?

   Господине Стојановићу,

   ево сам налетио на један ваш јучерашњи коментар који је у складу са темом овога текста. Реците ми, по којим принципима ви сматрате да имате право одређивати било којој религијској групи у Црној Гори гдје ће бити њихов духовни центар?
   По Уставу је раздвојена свјетовна и духовна власт. Свјетовну власт сте унередили, економију уништили, безбиједност грађана угрозили, ево примјера Брајушка, а сада мислите да имате право да унеређујете и оно што вам не припада.
   Знате, мени је свеједно гдје ће бити чији духовни или вјерски центар, и у то се нећу мијешати, али ви мислите да имате право да будете свакој чорби запршка.

   Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     danilo stojanovic on 23 Augusta, 2013 at 10:36

     g. Grubac,

     Vi izbacujete toliko tema i piatnja da je prosto nemoguce odgovoriti na sve te vase – cesto kontradiktorne – opaske, tvrdnje, konstatacije.
     Dajte mi vremena da prvo analizram vas tekst. Ne zelim da radim – ono sto bi vi zeljeli – da se zakacim za neku vasu provokativnu izjavu, pa da se onda beskonacno prepisujemo..

     P.S. Zasto toliko hitate da postavljate nova pitanja – kada vas sagornik nije odgovorio ni na prva? Da kojim slucajem sjedimo i pricamo – od vas ne bih mogao da izustim ni jednu jedinu rjec. Imam utisak da vi izmisljate pitanja za vase “odgovore”? A vi ste, naravno, – “Mr. Know All” (sveznalica)

     Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     danilo stojanovic on 25 Augusta, 2013 at 14:18

     g. Grubac,

     Vjerovatno ste culi za dr. Darka Tanaskovica i njegovu teoriju (i knjigu) o “neo-osmanizaciji Balkana”? Ako nijeste, obavijestite se. Poslije toga mozemo da razgovaramo na ovu temu.

     Ako jeste(?) vase primjedbe su, u najmanju ruku, – cudne?

     Ako je, po vama, stvaranje (“duhovnog” – za pocetak) muslimaskog centra na Balkanu – u Sarjevu (?) – naivna vjerska stvar – svaka cast. Dodvoricete se vasem obozavatelju Zipp-u. Da ste pazljivije procitali moj tekst, primjetili bi da: Prvo, upravo se ja pozivam na Ustav CG? Drugo, pozivam doticnog (interesantno jos jednog muslimana bivseg Liberala – koji se “razocarao” u CG(?) – ali i, naprasno, zaljubio u “crkvu/religiju”?) da se vrati “idealima mladosti”. I da se opet bori za nezavisnu, multinacionalnu, gradjansku i demokratsku CG.

     Dakle, ja nista ne “uredjujem”. Samo pokusavam da ukazem na cinjenicu da klero-nacionalisticke ideje i pokreti dijele (svako) drustvo. Tim podjelama ga zarobljavaju u medjusobnom nepovjerenju i mrznji.

     CG ce biti gradjanska drzava – ili je nece biti.

     P.S. Bilo bi korektno da ste citirali i dva teksta koje sam komentarisao.

     Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     danilo stojanovic on 26 Augusta, 2013 at 10:52

     G. Grubac,

     Zaista cu se tesko odluciti, ubuduce, da komentarisem vase blogove? Ne zbog nedostatka protiv-argumenata na vase “tanke argumente” – vec vremena! Vasi tekstovi su isuvise opsirni i nefokusirani (skacete sa teme na temu). A, osim toga, vrve od neistina, polu-istina, nekakvih zapetljanih “insinuacija”, itd., tako da je ne tesko – vec mucno – odgovarati na vase tekstove. Ali da pokusamo sa ovim vasim kontemplacijama na temu osvajaca i okupatora.

     “Нема сумње, термини ослободилац и окупатор су релативни, али је зато термин освајач – управо тај недостајући термин који објашњава много чега на исправан начин.” VG

     Termin “osvajac” ne rjesava nas problem – detaljanije o tome kasnije. A ako je sve relativno – relativan je i vas ideal – “svi Srbi u jednoj drzavi”.

     “…то значи да су сви великонационални пројекти негативни, јер имају за основу тежњу да свој народ територијално окупе у једну државу” VG

     Nije problem u zelji jednog naroda da zivi u jednoj drzavi – kako me vi pogresno interpretirate. Problem je sto je to – posebno danas – tesko ostvariti. Razlog je sto dijelovi tog naroda zive u drugim, suverenim, drzavama. Dakle, jedini nacin da se ta “zelja” ispuni je da se vojnicki poraze i okupiraju te drzave – ili dio (dijelovi) njihovih teritorija. Najpoznatiji “ujednitelj” na toj etnicko-rasistickoj osnovi je bio Hitler. Dakle, osim ako ne planirate nove ratove i osvajanja – Srbi (a ni drugi) ne mogu zivjeti u jednoj drzavi. Sto ne znaci, naravno, da ne mogu, i da ne trebaju, da uzivaju sva gradjanska prava u tim drzavama. Ali, i da trebaju da ispunjavaju svoje obaveze! Kao npr. – da budu lojalni gradjani tih drzava.

     “Претпоставио сам да у преводу, у општем смислу, то значи да су сви великонационални пројекти негативни, јер имају за основу тежњу да свој народ територијално окупе у једну државу.” – VG

     Dobro ste “pretpostavili” – SVI veliko-nacionalni projekti su negativni! Jer podrazumjevaju ratove za teritorije – pri cemu te teritorije nijesu etnicki ciste – tako da se (cesto veci) dio populacije podvrgava vlasti okupacione sile.

     “На основу договoрене дефиниције, питао сам дотичног колегу да ли је тада терминолошки и Црна Гора “великонационална творевина Црногораца”, јер се сви Црногорци очигледно налазе у једној држави?” VG

     Vase pitanje je nelogicno jer, dok je Srbija – nacionalna drzava (83% su Srbi), CG je – multi nacionalna drzava (45% su Crnogorci). Tako da je vase pitanje apsurdno. Kako moze multi-nacionalna drzava da trazi “veliku – CG”? Na osnovu cega?
     Osim toga vasa hipoteza da se “svi Crnogorci ocigledno nalaze u jednoj drzavi” je, naprosto – neistina. Sami ste tvrdili, prije referenduma, da u Srbiji zivi oko 300.000 Crnogoraca (drzavljana) koji bi trebali da imaju pravo glasanja u CG. Prema popisima stanovnistva Srbije (i CG) – imamo sljedece pokazatelje za Crnogorce.

     Crnogorci u Srbiji Crnogorci u CG:
     1948 – 74,860 342.009 90%
     1953 – 86,061 363,686 87%
     1961 – 104,753 383,988 81%
     1971 – 125,260 355,632 67%
     1981 – 147,466 400,486 69%
     1991 – 139,299 380,467 62%
     2002 – 69,049 267,669 43%
     2011 – 38,527 278,865 45%

     Da ne ulazimo sada u to da li se ovdje radi o “etnocidu” i “kulturocidu” Crnogoraca u Srbiji (ali i u CG- zahvaljujuci losoj politici, medijima i SPC), cinjenica je da u Srbiji zivi odredjeni broj Crnogoraca. A ima ih u drugim okolnim drzavama (bivse SFRJ). Dakle: Prvo – svi Crnogorci ne zive u jednoj drzavi! Drugo, slijedi da CG ne moze biti “velikonacionalna drzava” jer niko u CG nije izrazio zelju (nije ni mogao sa 45%) da osvoji/odvoji dijelove drugih drzava u kojima zive Crnogorci (za razliku od Srbije). Ovdje treba napomenutu da bi CG, po vasoj teoriji – “jedan narod – jedna drzava” – imali PRAVO da traze dio Beograda? To je, naravno, apsurd! Ali i vasa logika – je logika apsurda. Trece, ova porazna tabela svjedoci koliko je bila “uspjesna” veljesrspka klero-nacionalisticka propaganda i kulturna indoktrinacija – u CG – i, narocito, – u Srbiji (skoro tri cetvrtine Crnogoraca je “nestalo” u Srbiji od 1991 god. sa 139.299 na svega 38,527)!

     Vi pokusavate, veoma neuspjesno, da izjednacite teznje Crnogorskog sa teznjama Srpskog naroda. Nama je dovoljna nasa drzava – fala lijepo. “Tudje necemo – svoje ne damo”

     “Подсјетио сам га на факт да Црногорци чине неких 45 одсто становништва Црне Горе, што за собом вуче питање статуса и осјећаја преосталих 55 одсто грађана државе? Његов став је био, на све то, да је моје питање било ударац “испод појаса”. VG

     Ovo je vrhunac vase nekorektnoisti i podmetanja. Prvo, ja sam vama prebacio “niske udarce” za vase uporne pokusaje da me (po)vezete sa postojecim vlastima u CG – a ne za vase “argumente”. Zalosno je sto i vi, i vas prijatrelj Zipp, to stalno radite?. Iako sam vam, obojici, vise puta skretao paznju na cinjenicu da nijesam politicki involviran (ne pripadam ni jednoj partiji, ne radim niti za jednu vladinu ustanovu). I da nikada nijesam glasao za vladajucu koaliciju!?

     Ali, da se vratimo, na vase zakljucke. Vi prenbjegavate cinjenicu da je na referendumu 2006 god. 55.5% gradjana glasalo za nezavisnu i slobodnu CG. Uprkos strahovitim pritiscima iz Srbije, medijskoj propagandi iz Srbije i u CG, lazima – posebno SPC, plasenjem da ce “CG propasti bez Srbije” itd. (ali to je druga prica). Dakle, veliki procenat tih “preostalih gradjana CG” je glasao za nezavisnu CG (i protiv velike-Srbije). Prema tome, vi mozete (eventualno) da brinite o osjecajima samo oko 29% (?) gradjana – koji su se izjasnili da su Srbi. Ovo potpuno obara vase apsurdne i maliciozne tvrdnje.

     Vas drugi kolega je bio u pravu. Raska jeste okupirala Duklju i “popalila sve gradove (osim Kotora) i pobila ogroman broj stanovnika Duklje” ( Stevan Prvovencani). Iz istorisjkih izvora nema podataka da je Duklja pocinila bilo kakve zlocine, ili paljevinu i rusenje Raske? Duklja se, po obicaju toga doba, zadovoljila prihvatanjem vazalskog polozaja Raske. Dok je Nemanja postavio u Duklji svog najstarijeg sina Vukana za kralja, a najmaldji je poceo da mjenja vjerski identitet stanovnistva osnivanjem SPC i uvodjenjem – u katolicku Duklju – pravoslavlja. To jeste prava okupacija. I nasilje. I to je, vjerovatno, jedan od prvih takvih slucajeva u feudalnom dobu. Jer se, cak dva vijeka kasnije, Turska – poslije poraza srpske vojske na Kosovu – zadovoljila vazalskim polozajem Raske (Srbije). Tek kasnije je uvela okupaciju (time sto je skoro sva srpska vlastela presla u Islam i postala kolaborator Turaka – otuda 500 godina ropstva). Uzgred, oblast gdje ste se vi rodili (Niksic?) je bila “i dukljanska, i zetska”!

     Ovdje, po prvi put, uvodite vasu “eureka”- ideju “razlikovanja termina okupacije i osvajanja.” Mada razlike postoje – vas motiv je neuspjeli pokusaj da okrutne i nepravedne okupatorske akcije Srbije, posebno u CG (1918) – pretvorite u slavna “osvajanja” – pobjede.

     Збиља, а ко је тај, и на основу којих принципа, да може дати децидан став о томе да ли су Турци или краљ Никола били ослободиоци или окупатори? Рецимо, по мојим убјеђењима- и Турци и краљ Никола су били освајачи. Елем, када си освајач- тада си и ослободилац и окупатор истовремено, како за кога. (VG)

     Vi ovdje pokusavate da reltivizujete znacenje navedenih pojmova i da manipulisete sa cinjenicom da svaka stvar ima bar dva ili vise aspek(a)ta. Pa, po vama, sve zavisi sa kojeg aspekta se posmatra neka stvar ili pitanje? Sto je, uslovno, tacno. Medjutim, vi vrlo cesto ispustate iz vida i istorijski (vremenski) kontekst? Ipak postoji neka hijerahija istina.
     Osim toga, vasa tvrdnja cini i vasu “veliko-srpsku politiku” – relativnom. Za vas je “pravda” osvojti/okupirati sve drzave da bi “svi Srbi bili u jednoj drzavi”, a za porobljene narode to je, naravno, “nepravda”. I ko onda odlucuje ko je u pravu? Ko je jaci!?! “Might is right”? Dakle vi, poslije relativiteta, sugeriste pravo moci kao (apsolutno) rjesenje? No, da bi izbjegli vase “skolasticke” zamke – da pokusamo da definisemo pojmove koje vi ovdje (zlo)upotrebljavate:

     Okupacija – Okupirati (glagol) znaci zaposjesti ili uspostaviti kontrolu nad nekom treritorijom po uspjesnoj vojnoj invaziji (pobjedi/osvajanju). Okupator je dakle onaj koji kontrolise osvojenu teritoriju i vrsi vlast (upavlja) nad tudjom teritorijom i lokalnim stanovnistvom.

     Osvajanje/pobjeda – Osvajac/pobjednik – zauzeti/pobijediti/poraziti vojnom silom neku oblast/drzavu.

     Oslobadjanje – Oslobodilac – osloboditi od ropstva grupu ljudi ili pojedinca od inostrane ili opresivne sile. Spasilac,

     Jasno je da okupacija logicno slijedi “vojnu pobjedu” ili “osvajanje”. Dakle, prvi akt je pobjeda u ratu – iza koje slijedi (ali i ne mora – Srbija kao vazalna despotovina u doba Lazarevica i Brankovica) – okupacija tj. upravljanje nad okupiranim/zauzetim teritorijama.

     Da se ne bi gubili u istoriji zadrzimo se na vasim primjerima. Turci su poslije osvajanja okupirali oblasti danasnje CG (bivse Duklje/Zete) na kojemu je zivjelo autohtono slavensko – hriscansko stanovnistvo (da izostavimo nacije za moment – jer ih tada nije ni bilo). To stanovnisto je proglaseno gradjanima drugog reda, bilo vjekovima brutalno ekploatisano, a dio je, sto milom – sto silom, primio Islam (promijenilo religiju). Dakle, kralj Nikola je bio i osvajac/pobjednik, ali i oslobodilac – istovremeno – teritorija koje su “istorijski” pripadale Duklji/Zeti – prije turskih osvajanja. Dakle, bio je “oslobodilac”, ako ne za svo, ono bar za hriscansko stanovnistvo (vecina) od vjekovnog turskog ropstva (okupacije). S druge strane, vjerovatno da (dobar dio Slavena koji su, u medjuvremenu, presli na Islam) muslimani nijesu bili “odusevljeni”? Ali je vecina ipak ostala da tu zivi – cak i Turci. (kralj Nikola je, uglavnom, imao veoma viteski stav prema porazenoj turskoj vojsci i islamskom stanovnistvu). Nazalost, sve to je kratko trajalo. Bas kao i kraljevina CG. Zahvaljujuci okupacijama – prvo Austro-Ugarske, pa Srbije.

     S druge strane, Srbija nije “oslobodila” CG (1918) – vec je iskoristrila posljeratni haos i vojno umarsirala (bez pobjede) u – nemocnu da se brani – CG. Okupirala je, a kasnije, i aneksirala. To je bila okupacija – bratskog naroda – u najbrutalnijem i napogubnijem izdanju. Jednim potezom porobljeni Crnogrci su liseni, ne samo svoje drzave i crkve, – vec i identiteta. Da ne pominjemo zrtve iz Bozicnjeg ustanka. Jedini koji su odusevljeno docekali okupatorsku vojsku su bili “(velje)Srbi iz CG”.

     Ovo o Skadru i sl. je glupost, jer Skadar je bio centar srednjevjekovne Duklje i Zete. Tada nije bilo “nacionalnih drzava” I logicno je bilo, u kontekstu vremena, sto je kralj Nikola tezio da povrati dio tradicionalnih crnogorskih (Duklja/Zeta) teritorija. A njegov odnos prema porazenoj turskoj vojsci u Skadru je bio vise nego viteski. Naravno, nemam namjeru da branim “osvajanja”, “oslobodjenja” i “okupacije” kralja Nikole. To je istorija. A neke “istorijske cinjenice” je tesko promijeniti. Naravno, ne i nemoguce. Ali, danas – samo uz ogromne nevine zrtve.

     Ипак, основно питање је следеће, да ли вође државе, предсједници и премијери, политичари партија разних профила, који су освајачи или се спремају то бити- воде рачуна о народу на простору којим владају или не воде рачуна о њему. ….Начин владања разјашњава ту дилему у суштинском- а не у небитном, терминолошком смислу. (VG)

     Da je ovo napisao bilo koji pripadnik “okupiranog” naroda – mogao bih da to, uslovno, i razumijem. I da o tome razgovaramo. Ali, ako iko ima manje prava da prica o “nacinu na koji je upravljano na osvojenimi okupiranim teritorijama” – to su Srbi. Mislim da, i pored najbolje volje i truda, nacin vladanja koje je Srbija primjenjivala na “okupiranim” teritorijama je tesko definisati kao “idealnog”?

     Ima, u ovome vasem argumentu, i jedna jako ruzna nota? Vi, izgleda, implicirate da su Srbi u CG “okupirani” i da su izlozeni “sikaniranju”. Cudno je da istovremeno u nezavisnoj CG raste broj Srba? A u Srbiji, gdje nema “sikaniranja”, broj Crnogoraca drasticno – i dramaticno – opada? I to dovoljno jasno ukazuje na “nacin vladanja” u jednoj, i u drugoj, drzavi.

     CG je na svojoj teritoriji. Priznatoj od svih drzava svijeta. A, po Ustavu CG – nema gradjana drugog reda. Dakle, po svemu sudeci, svrha vaseg bloga je bila u tome sto vi, potpuno neosnovano, pokusavate da opravdate sramnu nelojalnost i opstrukciju, na svu srecu, – manjih dijelova etnicki i vjerski organizivane populacije (velliko-nacionalizama)) – prema svojoj drzavi CG. Jer, relativno – kao “okupirani” – imaju pravo da ruse drzavu u kojoj zive? Da bi zivjeli u “velikim” ili “prirodnim” jedno-nacionalim drzavama?

     Ali, tu vas pojam “osvajaca” ne moze nista pomoci ili rijesiti. On je samo – vasa -neuspjela – “logicka konstrukcija”.

     Izlaz moze biti samo u multi-nacionalnoj, gradjanskoj i demokratskoj drzavi CG. I uz pobjedu nad raznim dezintegrativnim nacionalizmima. To nije lako postici. Nazalost, vlasti se nijesu pokazale uspjesnim u borbi za takvo drustvo. I tu je najveca opasnost za CG. Vasti su dozvolile, radi zastite svojih interesa, da svako, po svojoj zelji, – nekaznjivo – napada drzavu CG i da slobodno pokusava da je urusi (“oburda”). Tu prednjaci ubjedljivo SPC. Nazalost, jos uvijek nema adekvatne politicke grupacije da je smijeni. Jer, ako veljesrbi (DF) dodju na vlast – sa CG je gotovo. Tragicno je sto se vasi politicki ciljevi tenutno poklapaju sa ostalim veliko-nacionalizmima (Albanski, Bosnjacko-sandzacki). Medjutim, ako i uspijete da ubijete CG – pocece zestoki boj sa vasim “prijateljima” oko “ljesine”? Jedini odgovor na vase pitanje nijesu nova “osvajanja” – vec ulazak CG u NATO! I EU!

     Onog momenta kada drzavne granice CG budu zasticene, i zajamcene, zivot ce nas nacerati da pokusamo da postignemo – zadovoljavajuci za SVE gradjane – drustveni dogovor. I da prestanemo sa pokusajima da rasparcavamo drzavu po klero-etnickim granicama/savovima.

     Zato se vi (i jos neki vasi, privremeni, “prijatelji” u CG, i van nje) toliko i borite protiv toga.

     Prijavite se da biste komentarisali
5. 

   Vojin Grubač on 26 Augusta, 2013 at 13:50

   danilo stojanovic:”Da ne ulazimo sada u to da li se ovdje radi o “etnocidu” i “kulturocidu” Crnogoraca u Srbiji (ali i u CG- zahvaljujuci losoj politici, medijima i SPC), cinjenica je da u Srbiji zivi odredjeni broj Crnogoraca. A ima ih u drugim okolnim drzavama (bivse SFRJ). Dakle…Prvo – svi Crnogorci ne zive u jednoj drzavi! Drugo, slijedi da CG ne moze biti “velikonacionalna drzava” jer niko u CG nije izrazio zelju (nije ni mogao sa 45%) da osvoji/odvoji dijelove drugih drzava u kojima zive Crnogorci (za razliku od Srbije).

   Господине Стојановићу, проценат пада грађана који се изјашњавају као Црногорци се десио и у Хрватској. Ево вам података о броју Црногораца у Хрватској према Пописима…
   1961.g. 7.465
   1971.g. 9.706
   1981.g. 9.819
   1991.g. 9.724
   2001.g. 4.926
   2011.g. 4.517

   Надаље, ви пратите пад броја Црногораца у Србији и констатујете да је 2011. године у Србији било – 38 527. Црногораца. Да вас допуним, грађана који говоре црногорским језиком у Србији је према попису 2011.г. било 2 519. грађана. Дакле, неких шест до седам одсто од 38 527. Црногораца у Србији се изјаснило да говори тим језиком.
   Знате, сви експерименти које сте правили са стварањем еталона Црногорца у задњих двадесет година су наишли на јак отпор управо код Црногораца. За то вам није крив неко други.
   Надаље, када сам рекао да је Црна Гора у своје границе окупила све Црногорце, што је јединствени примјер на Балкану и у Свијету, наравно да сам мислио логично, јер се ради о окупљању свих вјековима насељених мјеста на јединственој територији, а не о окупљању дијаспоре и емиграције, што ви погрешно претпостављате. Дакле, требате бити мало концентрисанији када нешто пишете.
   Остало што сте потегнули у реаговању разбићу по темема, па ћу о томе накнадно дати свој став.

   Prijavite se da biste komentarisali
6. 

   Vojin Grubač on 26 Augusta, 2013 at 14:44

   danilo stojanovic: “CG je na svojoj teritoriji. Priznatoj od svih drzava svijeta. A, po Ustavu CG – nema gradjana drugog reda. Dakle, po svemu sudeci, svrha vaseg bloga je bila u tome sto vi, potpuno neosnovano, pokusavate da opravdate sramnu nelojalnost i opstrukciju, na svu srecu, – manjih dijelova etnicki i vjerski organizivane populacije (velliko-nacionalizama)) – prema svojoj drzavi CG. Jer, relativno – kao “okupirani” – imaju pravo da ruse drzavu u kojoj zive? Da bi zivjeli u “velikim” ili “prirodnim” jedno-nacionalim drzavama?
   Ali, tu vas pojam “osvajaca” ne moze nista pomoci ili rijesiti. On je samo – vasa -neuspjela – “logicka konstrukcija”.
   Izlaz moze biti samo u multi-nacionalnoj, gradjanskoj i demokratskoj drzavi CG. I uz pobjedu nad raznim dezintegrativnim nacionalizmima. To nije lako postici. Nazalost, vlasti se nijesu pokazale uspjesnim u borbi za takvo drustvo. I tu je najveca opasnost za CG. Vasti su dozvolile, radi zastite svojih interesa, da svako, po svojoj zelji, – nekaznjivo – napada drzavu CG i da slobodno pokusava da je urusi (“oburda”).”

   Господине Стојановићу, ево друге теме коју сте заокружили.
   Знате, све што сте написали у овом пасусу је написано у стилу правог црногорског ултранационалисте. Све друге народе у Црној Гори сте ставили у ранг “дезинтегративних националиста”, у “популацију великонационализма”, који желе да “обурдају Црну Гору”, и то “некажњено”, ха, ха, ха…
   Истина је да је Црна Гора дефинисана као грађанска држава, али то је фарса. По Уставу Црне Горе пропорционална заступљеност народа који живе у Црној Гори је нешто што се јемчи конституцијом. Стварност је, према извјештају бившег црногорског омбудсмана Шефка Црновршанина, оваква…

   Od 712 zaposlenih u ministarstvima Crne Goe je 37 Srba.
   U Ministarstvu kulture ima 40 zaposlenih, od čega su 33 Crnogorci, četvoro Srbi, a troje zaposlenih se nije izjasnilo.
   U Ministarstvu odbrane radi 201 lice: 171 Crnogorac, devet Srba, pet Bošnjaka, po jedan Albanac, Hrvat i Makedonac, dva Jugoslovena, a nije se izjasnilo troje lica.
   U Vojsci Crne Gore radi 2.169 lica. Od tog broja Crnogoraca je 1.357, Srba 638, Muslimana devet, četiri Albanca, 22 Hrvata, 10 Makedonaca, dva Slovenca, tri Mađara, jedan Vlah, 57 Jugoslovena, četiri Slovaka, jedan Rusin, a jedan zaposleni se nije izjasnio – navodi se u izvještaju.
   U Ministarstvu prosvjete i nauke zaposleno je 69 lica – 54 Crnogorca, šest Srba, dva Bošnjaka, po jedan Hrvat, Musliman i Bosanac, a četiri radnika se nijesu izjasnila.
   U Ministarstvu zdravlja radi 207 ljudi. Od toga je 185 Crnogoraca, 12 Srba, pet Muslimana, dva Albanca, a tri radnika se nijesu izjasnila.
   U Ministarstvu turizma radi 96 zaposlenih – 86 Crnogoraca, šest Srba, dva Albanca i dva Muslimana.

   Господине Стојановићу, ови подаци говоре да су из државних органа Црне Горе изопштени не само “нелојални” Срби, него и лојални Бошњаци, Муслимани, Албанци и Хрвати.
   Дакле, ви све ове етничке групе нападате, али стварност показује да је главни проблем Црне Горе прије свега црногорски ултранационализам, који је спреман да скрши Устав, чије је основе сам написао.

   Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     danilo stojanovic on 30 Augusta, 2013 at 08:47

     g. Grubac, Vasi argumenti su smijesni. Posebno sto ih, po pravilu, tumacite van konteksta vremena i prilika kada su se odredjeni istorijski dogadjaji desavali.

     Vas termin “osvajanja” je jako rastegljiv? Nije isto kada neko “pripoji” drzavu kao vazalnu, i kada je neko popljacka, popali, i na silu uvede (osnuje) drugi crkvu?

     U osvojenoj – vazalnoj despotovini – Raskoj/ Serbiji, Turci nijesu nikoga dirali. Nego su im Srbi (srpska konjica pod vodjstvom despota Stevana Lazarevica – pasenoga Bajazitova) bili najvazniji saveznici u najvecem boju protiv Hriscana/krstasa – na Nikopolju 1396 god.

     U “osvojenoj” (bez bitke) CG – srbijanske okupacione snage, uz pomoc domacih kolaboratora, pobile su, na brutalan nacin, oko 8,000 gradjana CG (ukljucujuci zene i djecu) u toku “Bozicnjeg ustanka”?

     I to je za vas – ISTO?

     Prijavite se da biste komentarisali
   • 

     danilo stojanovic on 30 Augusta, 2013 at 08:48

     g. Grubac, Koliko Crnogoraca radi u administarciji Srbije?

     Prijavite se da biste komentarisali
7. 

   Vojin Grubač on 27 Augusta, 2013 at 18:38

   danilo stojanovic: “Onog momenta kada drzavne granice CG budu zasticene, i zajamcene, zivot ce nas nacerati da pokusamo da postignemo – zadovoljavajuci za SVE gradjane – drustveni dogovor. I da prestanemo sa pokusajima da rasparcavamo drzavu po klero-etnickim granicama/savovima.
   Zato se vi (i jos neki vasi, privremeni, “prijatelji” u CG, i van nje) toliko i borite protiv toga.”

   Господине Стојановићу,
   ја полако разбијам по темема ваше опсервације, а ви не одговарате. Зато, ево треће теме коју сте покренули.
   Црногорски ултранационализам је продуковао јачање свих осталих национализама од момента када је ЦГ постала самостална и међународно призната држава.
   Тога момента сте могли да направите грађанску државу новим Уставом, али сте то дјелимично урадили. Не поштујете чак ни Устав који сте сами написали, а прича о томе да су границе државе угрожене су постале смјехотресна приредба за наивне.
   Наиме, границе ЦГ штити међународна заједница којој је у интересу независна ЦГ, а и Устав Црне Горе који не даје шансу да се државни статус ЦГ промијени.
   Управо зато су ваше сузе да се границе ЦГ могу промијенити- смијешне. Прије бих рекао да је то пуста прича да се црногорски ултранационалисти окористе од буџета Црне Горе, правећи маглу да су браниоци нечега што је немогуће да се деси. Ја бих то назвао мотивом за пљачку државе.
   Зато нема потребе за тзв. “друштвеним договором”, којег спомињете. Буквално испоштујте норме Устава којег сте написали, прије свега пропорционалну заступљеност народа у органима државе, поштовање националних симбола свих народа у Црној Гори, па да видимо шта даље предлажете у смислу тзв. “друштвеног договора”.

   Prijavite se da biste komentarisali
8. 

   Vojin Grubač on 27 Augusta, 2013 at 18:53

   danilo stojanovic: “Ovo o Skadru i sl. je glupost, jer Skadar je bio centar srednjevjekovne Duklje i Zete. Tada nije bilo “nacionalnih drzava” I logicno je bilo, u kontekstu vremena, sto je kralj Nikola tezio da povrati dio tradicionalnih crnogorskih (Duklja/Zeta) teritorija. A njegov odnos prema porazenoj turskoj vojsci u Skadru je bio vise nego viteski. Naravno, nemam namjeru da branim “osvajanja”, “oslobodjenja” i “okupacije” kralja Nikole. To je istorija. A neke “istorijske cinjenice” je tesko promijeniti. Naravno, ne i nemoguce. Ali, danas – samo uz ogromne nevine zrtve.”

   Господине Стојановићу,
   ово је тек четврта тема коју сте покренули, гдје су се десиле халуцинације код Вас.
   Ха, ха, ха…
   Дакле, констатујете да у вријеме када је Скадар био у саставу Дукље/Зете није било националних држава, а и ја то тврдим. Како је тада Рашка могла уништити вашу државу Дукљу ако није било националних држава? Или је код вас перцепција једног момента историје различита, у зависности од ововремених потреба.
   Тврдња да је краљ Никола окупирао Скадар током Балканског рата је тврдња управо ваших истомишљеника, ДАНУ, Матица црногорска, …
   Спорите се с њима.
   Ипак, на страну Скадар, ако тврдите да је Рашка окупирала Дукљу својевремено, да ли смијете констатовати да је краљ Никола окупирао Рашку и Метохију за вријеме Балканских ратова?
   Да ли то сматрате окупацијом? Рецимо, мој став је јасан- својевремено је Дукља освојила Рашку, потом Рашка освојила Дукљу, затим краљ Никола освојио Рашку и Метохију, и ја то сматрам освајањем, те ме не интересују термини окупација и ослобађање који су, по мени, сувишни.

   Prijavite se da biste komentarisali
9. 

   Veljko B Ilic on 30 Augusta, 2013 at 01:12

   Gospodin Grubac nam objasnjava sta znace 3O (okupator, oslobodioc i osvajac) pocetkom Treceg Milenijuma. Vratio se nas Grubac u proslost pa nam javlja sta su oslobadjale, okupirale i osvajale Raska i Duklja nekada davno prije nastanka Srbije i Crne Gore. Sada gospodin Grubac izvjestava i prebrojava koliko Srba radi u instutucijama drzave Crne Gore. Cudno zar ne! Tesko je danas znati ko je Srbin, a ko je Crnogorac u toj ‘prokletoj’ Dukljanskoj zemlji, sto bi nekada rekao Risto Cirov Radovic. Odkada je 90-ih godina Crnu Goru ‘zakacila’ ona ‘ epidemija’ (3 prsta i 3S), jos i dan danas se nezna tacan broj Crnih i Srba. To je jedina zemlja u svijetu gdje majka rodi dva sina, i jedan je Crnogorac, a oni drugi vremenom postaje Srbin. Da, obojica imaju istoga oca. To jos traje i danas u Crnu Goru. Polako doce vremena kada ce sve to da bude onako kako treba da bude, koristeci samo istinu i pravdu, a ne kako se neko osjeca, ili mu je naredjeno da bude ono sto drugi kazu. (PS: Moram da zavrsim ovaj moj komentar, pa ako Bog da vremena nastavicu drugi dan.)

   Prijavite se da biste komentarisali
10. 

    Vojin Grubač on 30 Augusta, 2013 at 14:32

    danilo stojanovic:” Vas termin “osvajanja” je jako rastegljiv? Nije isto kada neko “pripoji” drzavu kao vazalnu, i kada je neko popljacka, popali, i na silu uvede (osnuje) drugi crkvu?
    U osvojenoj – vazalnoj despotovini – Raskoj/ Serbiji, Turci nijesu nikoga dirali. Nego su im Srbi (srpska konjica pod vodjstvom despota Stevana Lazarevica – pasenoga Bajazitova) bili najvazniji saveznici u najvecem boju protiv Hriscana/krstasa – na Nikopolju 1396 god.”

    Господине Стојановићу, битка на Никопољу је била велики спортски догађај у којем су се сударила два освајача. Деспот Стеван је био врхунски играч у том спортском догађају на страни гдје је капитен био Бајазит. Ја ту не видим ништа лоше, напротив.
    Па ви се залажете за мултикултуралност, мултивјерски садржај друштва и слично, зар не?
    По историјским списима деспот Стефан је имао статус специјалних снага код Бајазита у бици код Никопоља, и задао је одлучни ударац Крсташима када је то било неопходно.

    На страни Крсташа су тада били: Краљевина Угарска, Свето римско царство, Француска, Влашка, Пољска, Краљевина Енглеска, Краљевина Шкотска, Стара швајцарска конфедерација, Република Венеција, Република Ђенова и витезови Јовановци.

    Ја мислим да је деспот Стефан у тој бици поступио коректно према Бајазиту, јер је Бајазит био коректан према Србији послије Косовске битке. Мала дигресија, ово показује да је Бајазит био коректнији као властодржац и политичар него што је то сада власт у Црној Гори према њеним грађанима.

    Што се тиче замјерки на рачун учешћа деспота Стефана у Никопољској бици, то долази искључиво из кругова хрватских политичара- историчара, јер су у тој бици Хрвати имали катастрофалне губитке, а потом изгубили територије.

    Зато они Никопољску битку тумаче овако… ”
    Na trenutak se činilo da će kršćani, vođeni hrabrošću, prije svega francuskih vitezova, ostvariti veliku pobjedu protiv Bajazita, zvanog Jildirim – Munja i tako odbraniti “kršćansku Evropu”. Ali sultan je bio briljantan strateg, koji je u odsudnom trenutku potegao svoje skriveno, a najmoćnije oružje. Na vrhuncu bitke on na kršćane pušta svoju “elitnu vojsku” – pet hiljada srpskih vitezova na čelu sa Stefanom Lazarevićem. Srpskim despotom,a njegovim vazalom”. Hroničar dalje piše: “Dio kršćanske vojske koji uteče pokolju, potopi se u Dunavu, a dio dopade Turskoga ropstva”. Pozivajući se na američku historičarku Barbaru Tuchman i njenu knjigu Daleko ogledalo, Lovrenović ovako opisuje posljedice trijumfa srpskog oružja kod Nikopolja: “Cijela tri vijeka od tada, sve do Jana Sobieskoga i bitke pod Bečom 1683, neće Zapad uspjeti sakupiti snage ni sloge da se odupre Osmanlijama”.

    Дакле, господине Стојановићу, гледајте помало историју и као спортски спектакл.

    Prijavite se da biste komentarisali
11. 

    Vojin Grubač on 30 Augusta, 2013 at 15:18

    Господине Стојановићу,

    шест година послије битке код Никопоља, десила се још већа битка код Ангоре, гдје су се судариле два исламска освајача- Бајазит и Тамерлан.

    “Десним османлијским крилом, на којем се налазила Анадолска војска, командовао је најстарији Бајазитов син Сулејман. Левим крилом, које је било састављено од Румелијске војске, међу којима се налазило и 5.000 српских војника са око 500-600 тешких коњаника, командовао је Бајазитов шурак, Стефан Лазаревић. У центру турског распореда налазила се најјача формација турске војске састављена од јаничара и азапа којима је командовао лично султан Бајазит као и елитне турске коњице којима је командовао Бајазитов други син Мехмед.”

    Укратко, Бајазита је издало десно крило армије, које је прешло на страну противника. Што се тиче лијевог крила, под командом Стефана Лазаревића оно је било поуздано, а ток тога спортског надметања је био овакав..

    “Турци су напали први. До судара је дошло најпре између десног монголског и левог османлијског крила. Монголи су одбачени акцијом српских трупа чију храброст истичу византијски и персијски извори. Српски коњаници растерали су монголске стрелце на коњима и сударили се са монголском коњицом која је под силним налетом тешко оклопљених српских коњаника почела да попушта и да се повлачи. За њима је наступала српска пешадија.
    Према неким изворима брзина напредовања српске тешке коњице је била толика да је Бајазит у једном тренутку, уплашен да ће његово лево крило бити одсечено од главнине снага издао наредбу за њихово повлачење на положаје ближе центру турске војске.
    На десном османлијском крилу трупе тек потчињених селџучких емирата, које су одмах прешле на страну Монгола, почеле су да подилазе десном крилу турског распореда. Потом је уследио снажан напад монголске коњице који је у потпуности разбио десно турско крило. После извесног времена сва је лака османлијска коњица била разбијена, а Стефан Лазаревић одсечен од центра који је још увек одолевао монголским нападима.
    Када је Стефан Лазаревић видео да турска војска напушта бојно поље и да даља борба нема више смисла, одлучио је да се повуче. У току повлачења, иако рањен, пробио се заједно са својим оклопницим до Бајазита како би му омогућио да се повуче. Тврдоглави Бајазит, који је још увек чврсто држао центар са 10.000 јаничара, одбио је да напусти бојно поље верујући да исход битке још увек није одлучен. Када је овај одбио, Стефан се повукао сам према западу штитећи од монголских одреда Сулејманово повлачење.
    Дуж овог пута у близини Анкаре и дан данас постоји топоним Срп гази (српски победник) који сведочи о храбрости и јунаштву српске војске. Бајазит је на једном вису наставио борбу с јаничарима до вечери, али је при покушају да се пробије пао с коња и био заробљен. Ускоро је умро у ропству. Заробљен је и Гргур Бранковић, али је касније откупљен.”

    Prijavite se da biste komentarisali
12. 

    Vojin Grubač on 30 Augusta, 2013 at 15:32

    И на крају, да буде информација потпуна, Стефан Лазаревић је коректиним односом према Бајазиту, игром историјских околности послије битке код Ангоре добио да је Србија имало слободу од Турака цијелих пола вијека. Тамерлан је ослободио све српске војнике заробљене у бици код Ангоре, и послао у Србију његову сестру Оливеру.

    “Стефан Лазаревић је на повратку у Србију застао у Константинопољу, где је од, намесника и савладара византијског цара Манојла II, Јована VII добио титулу деспота, највише византијско достојанство после царског. На повратку у Србију упустио се у борбу за престо са својим сестрићем Ђурађем Бранковићем која ће трајати све до њиховог измирења 1412. год. За време владавине деспота Стевана Лазаревића и његовог наследника Ђурађа Бранковића Србија ће доживети поновни процват и обнову државности, али ће под сталним турским налетима поклекнути и коначно престати да постоји са падом Смедерева 1459. год.”

    Prijavite se da biste komentarisali
13. 

    Veljko B Ilic on 30 Augusta, 2013 at 23:54

    Evo nesto iz slavne crnogorske istorije:
    Vladimir Dukljanski-998-1016
    Knez Vojislav-1036-1051
    Kralj Mihailo- 1051-1081
    Kralj Bodin-1081-1101
    Djuradj Balsic-1385-403
    Crnojevci:
    Stefanica Crnojevic-1436-1465
    Ivan Crnojevic-1465-1490
    Djuradj Crnojevic-1496-1499
    O Petrovicima drugi put. Budite mi pozdraljeni sa pjesmom od R.Cirkovica:
    “Svoju divnu Crnu Goru,
    pjesnik stalno voli vise,
    i za svaku njenu zoru,
    moze pjesmu da napise.”

    Prijavite se da biste komentarisali
    • 

      Vojin Grubač on 31 Augusta, 2013 at 00:45

      Да, поштовани Илићу,
      Ђурађ и Станиша Црнојевић су дио те историје.

      “Crna Gora ulazi u sastav Osmanskog carstva kada je ono bilo na vrhuncu svoje moći. Đurađ Crnojević upravljao je Crnom Gorom kao turski vazal do kraja 1496. kada je smijenjen i na njegovo mjesto postavljen mu brat Stevan. Đurađ Crnojević sa ženom Jelisavetom, rodom iz mletačke plemićke porodice Erico, i djecom prelaze u Veneciju đe će doživjeti neprilike pa čak i biti hapšen. Od tada do 1498. godine Crna Gora je bila pod nadzorom skadarskog sandžak-bega kada je priključena skadarskom sandžakatu ali kao posebna oblast. Tako je nestao i posljednji trag nezavisnosti Crne Gore.
      Godine 1499. izbio je rat između Venecije i Osmanskog carstva (1499-1502). Borbe su se vodile i na crnogorskom primorju. Mlečani su uspjeli da sačuvaju svoje posjede. Crna Gora tek što je pala pod tursku vlast diže glavu i pokušava da se pomoću Mlečana oslobodi Turaka. Početkom 1500. Đurađ dolazi u Crnu Goru, ali ga Turci upućuju u Anadoliju đe je dobio timar i tu završio život.
      Otpor započet neposredno poslije gubitka nezavisnosti neće prestati ni kasnije. U ljeto 1505. skadarski sandžak-beg se uputio na Crnu Goru sa 6000 ljudi i “iznenada napao onaj narod neposlušan njegovom gospodaru”. Mnogo svijeta je ubijeno i počinio je vrlo velika zvjerstva. Crnogorci su ponovo 1510. godine bili spremni da oružjem dočekaju skadarskog sandžak-bega koji je htio da upadne u zemlju. Godine 1513. oni “nijesu htjeli da plate harač sultanu”.
      Odlučan otpor Crnogoraca primorao je Portu na popuštanje. Za crnogorskog sandžak-bega postavljen je 1513. Skender Crnojević, Ivanov sin, kao legitimni nasljednik svoje kuće. Iako po porijeklu hrišćanin, on se pokazao kao i svaki turski feudalac koji je nastojao da pojača eksploataciju naroda. Njegovo nasilje natjeralo je narod na bjekstvo preko granice i uskoro na bunu. Početkom 1520. turska vojska od 15000 ljudi napala je Crnu Goru s ciljem da “ukroti one koji neće da ostanu pod sultanovom vlašću”. Crna Gora je tada teško stradala. Poslije toga njegova nasilja i zloupotreba još će više porasti. Ostao je na upravi Crne Gore do 1530. godine.” (Dr Gligor Stanojević)

      Prijavite se da biste komentarisali
    • 

      Vojin Grubač on 31 Augusta, 2013 at 01:02

      Што се тиче Балшића, и њихове рођачке везе са деспотом Стефаном Лазаревићем…

      Kako je bolest Balšе III sve više uzimala maha, on već krajem 1420. nije bio u stanju da upravlja zemljom. Početkom 1421. odlučio je da pođe u Srbiju kod svog ujaka, srpskog despota Stefana Lazarevića, na čijem dvoru je umro ubrzo poslije dolaska. Budući da sinova nije imao, Balša III je despota Stefana Lazarevića imenovao nasljednikom.

      Jelena Balšić (1442), supruga gospodara Zete Đurađa II Stracimirovića Balšića i bosanskog vojvode Sandalja Hranića, bila је cerka srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića i majka Balše III Balšića.

      Prijavite se da biste komentarisali
14. 

    Veljko B Ilic on 31 Augusta, 2013 at 01:31

    Evo nesto i za nasega Zipp-a da ga razveselimo:
    “Oj Stambole, zemaljsko veselje,
    kupo meda, goro od secera,
    banja slatka ljudskoga zivota,
    dje se vile u serbet kupaju;
    Oj Stambole sveceva palato,
    istocnice sile i svetinje,
    Bog iz tebe samo begenise…
    …………………………………….
    U nebu sam u moru gledao
    tvoje kule i ostre munare,
    Kakva vjera da se s ovom mjeri,
    kakav oltar blize neba stoji?
    Ove zapise iz Njegoseva “Gorskog Vijenca’ vidio sam u biblioteci grada Instambula 1986-e godine.

    Prijavite se da biste komentarisali
15. 

    Vojin Grubač on 31 Augusta, 2013 at 02:04

    Господине Илићу,

    ја сам апсолутни противник коришћења историје у дневнополитичке сврхе, поготово у смислу политизирања средњевјековних тема. Ја сам гледишта да су та средњевјековна освајања била изван домета термина окупација и ослобађање, јер се радило о династичким сукобима гдје су се врло често сукобљавали ближи рођаци.

    Рецимо, на страни Бајазита су у бици код Ангоре били Ђурађ и Гргур Бранковић, као и Стефан Лазаревић и брат му Вук. Послије пораза се враћају за Србију и спремају за међусобни обрачун, јер је Турска уздрмана поразом од Тамерлана.
    Иде прича…
    Стефанов повратак копном у Србију био је онемогућен због непријатељства Османлија, које су недалеко од Хадријанопоља, побиле један одред Стефанових снага који се враћао из битке. Због тога је он са братом и око 260 преосталих војника, кренуо бродовима ка Србији, уз краће задржавање на Лезбосу. Њихов први циљ била је Зета, којом је владао муж Стефанове сестре Јелене, Ђурађ Страцимировић Балшић. Он их је примио у својој престоници Улцињу, након чега је отпочело организовање војске за сукоб са Бранковићима. Припреме су текле и у Србији, у којој је Стефанова мајка окупљала војску за помоћ својим синовима, док су истовремено Бранковићи са својим и отоманским трупама преузели контролу над путевима на Косову и Метохији, да би онемогућили Стефанов повратак.
    Крајем октобра, Стефанова војска се из Бара, преко земље Балшића и млетачких поседа, упутила преко Скадра ка Косову. Избегавајући главне путне правце које су контролисали његови противници, Стефанове снаге су стигле до Грачанице и 21. новембра је код оближњег Трипоља, дошло до битке у којој су снаге Бранковића, ојачане отоманским одредима, поражене.

    Стефан је своју војску, којој су се прикључили и одреди које је послала његова мајка, пред почетак битке поделио на два дела, као што су урадили и његови противници. Већи део трупа, ставио је под команду свог брата Вука и усмерио их против снага којима је командовао Ђурађ Бранковић, док је он, са мањим делом војске, напао отоманске одреде. Снаге под његовом командом су извојевале победу, али је значајну улогу у њој одиграо цезар Угљеша Влатковић. Он се као отомански вазал налазио у склопу њихових снага, али је известио Стефана о њиховом ратном плану, а током саме битке је прешао на његову страну.

    Мајка Ђурађа и Гргура Бранковића је била Мара, шћер Лазара Хребељановића која је била удата за Вука Бранковића, те им је деспот Стефан Лазаревић био ујак. 🙂

    Укратко, као у бразилском серијалу. 🙂

    Prijavite se da biste komentarisali
16. 

    Veljko B Ilic on 31 Augusta, 2013 at 12:32

    Evo i za gospodina Grubaca jedan dio epske pjesme:
    “Podranise tri srpske vojvode,
    i ta ceta na Kosovo ode,
    s njima Milan od Toplice Vode.
    Boze mili velikijeh jada,
    tri vojvode na trista hiljada,
    pa se s njima po Kosovu tuku,
    dok Milanu odsjekose ruku,
    ali mnogo iza toga nebi,
    i koplje se Ivanovo prebi.
    sto sabalja trista jatagana,
    savladase Kosancic Ivana.

    Kad je Milos izgubio krila,
    nema brace sto su sa njim bila,
    sam ostade bez ikoga svoga
    u ravnici polja Kosovskoga,
    al njegovo Srce Obilica,
    neda glavu bez krvoprolica.
    Al se jadu Turci dosjetise
    i krvnika svoga prevarise.”

    Prijavite se da biste komentarisali
17. 

    Vojin Grubač on 31 Augusta, 2013 at 14:57

    Господине Илићу,
    ја на прошлост гледам као на шпанске или бразилске серије. Наравно, постоје и колеге које се пале на селективну прошлост, као што је господин Стојановић, који рече…

    “Raska jeste okupirala Duklju i “popalila sve gradove (osim Kotora) i pobila ogroman broj stanovnika Duklje” ( Stevan Prvovencani). Iz istorijskih izvora nema podataka da je Duklja pocinila bilo kakve zlocine, ili paljevinu i rusenje Raske?”

    Елем, Стојановићу је то постало јако важно, те би требало, ако се икада нађе строј за враћање у прошлост, да му набацимо оклоп и пошаљемо у то вријеме да брани Дукљу од окупатора. Ха, ха, ха, ха….
    Дакако, господин Данило се пали јер је убиједио себе да су му Срби највећи непријатељи, па му је потребан сваки детаљ историје да би себе држао у борбеној патриотској готовости. 🙂
    На другој страни се не пали што је сада економија Црне Горе разорена, јер га садашњост уопште не интересује.
    Управо зато сам и написао горњи текст, али и у коментарима дао објашњења, да му докажем бесмисленост самозапаљивања. Ако је понешто схватио- то је добро, ако ништа није схватио- опет је добро, ха, ха, ха…

    Prijavite se da biste komentarisali
18. 

    Vojin Grubač on 31 Augusta, 2013 at 15:22

    Дакако, господин Данило Стојановић је поред Срба препознао и друге непријатеље државе, па ми каже…

    danilo stojanovic :”Ako je, po vama, stvaranje (“duhovnog” – za pocetak) muslimaskog centra na Balkanu – u Sarjevu (?) – naivna vjerska stvar – svaka cast. Dodvoricete se vasem obozavatelju Zipp-u. Da ste pazljivije procitali moj tekst, primjetili bi da: Prvo, upravo se ja pozivam na Ustav CG? Drugo, pozivam doticnog (interesantno jos jednog muslimana bivseg Liberala – koji se “razocarao” u CG(?) – ali i, naprasno, zaljubio u “crkvu/religiju”?) da se vrati “idealima mladosti”. I da se opet bori za nezavisnu, multinacionalnu, gradjansku i demokratsku CG….
    CG ce biti gradjanska drzava – ili je nece biti. ”

    Господине Стојановићу, принципјелно сматрам да је питање религије и духовних центара одвојено од државе, те она нема потребе да се мијеша у те ствари. Ето, ЦГ је потписала Конкордат са Ватиканом гдје је све што је везано за католицизам у ЦГ у ингеренцији Рима. Ако може Рим, може и Сарајево, и сви остали.
    Држава нека буде добра па нека дигне економију и стандард, уважи потребу пропорционалне националне заступљености чиновника, обезбиједи нормално функционисање полиције, тужилаштва и судства. Успут има и војску, и држави је то доста. Лошој држави као што је данас Црна Гора је и то много.
    Гдје ће Исламска заједница имати свој центар мене не интересује, а Вас интересује само зато јер желите бити запршка свакој чорби.
    Данас би да управљате Исламском заједницом у Црној Гори, а до јуче сте на кољенима молили ту исту Исламску заједницу да обезбиједи све гласове муслимана за независну Црну Гору. Значи, не само да сте незахвални, него и помало безобразни.
    Ако се томе свему дода очигледност да на Сарајево гледате као на проблем и опасност за Црну Гору, тј. као на потенцијалног непријатеља, то могу закључити да се у вашој глави све поново преврнуло. Укратко, ви сте окружени непријатељима, сами их прогласивши таквима. 🙂

    Prijavite se da biste komentarisali
19. 

    danilo stojanovic on 1 Septembra, 2013 at 13:04

    g. Grubac, Ako milsite da imam vremena i strpljenja – da odgovaram na vase logorejicne gluposti i istorijske falsifikate – varate se. Mozda ste vi navikli na ovakva nagornjavanja sa vasim istomisljenicima sa IN4S koji vas cijene kao vrhunac inteligencije i znanja? Blago vama. I njima. Njihovo je carstvo – dusanovo.

    Neka vama bude turski vazal i sluga Despot Stevan Lazarevic (pasenog Bajazita – ubice njegovog oca) glavna licnost “TV serije”, i neka su svi ostali hriscani – koji nijesu pravoslavci (mada je tu bilo i Rumuna -Vlaha i Bugara) – “losi momci” koje je vasa junacina Stevan, odnosno, njegov zet Bajzait na najzvjerskiji nacin poubijao poslije bitke, kako vi kazete, gubitnici “sportske utakmice”. Neka vam to sluzi na cast. Sa ljuidma koji se izruguju sa stravicnim zrtvama ratova zaista ne treba – i ne mogu – razumno razgovarati. Nemojte da se ljutite, ali cu ubuduce izbjegavati vase teksove – kao “literarnu kugu”.

    I zaista me ne interesuje sto mislite o meni. Zadrzite to za vas i molim vas da me vise ne pominjete u vasim tekstovima jer nemam namjeru da vam odgovaram.

    Prijavite se da biste komentarisali
    • 

      Vojin Grubač on 1 Septembra, 2013 at 15:13

      Господине Стојановићу,

      ево сте се разгоропадили и због битке код Никопоља, и обузела вас је туга. Па, нису Дукљани учествовали у тој бици да вас њен исход тако јако заболи. Шта вас је сада тако озлиједило, није ми јасно, можда то што Дукљани нису били у Крсташима, или како?
      Ви сте се хвалили, господине Стојановићу, да Дукљани нису учествовали ни у Косовској бици.
      Да су у Косовској бици учествовали и Дукљани и Крсташи са Никопоља, вјероватно не би ни било битке код Никопоља, нити преласка Црнојевића на ислам, нити преласка Подловћенске Црне Горе у два вијека вазалног односа према Отоманској империји.
      Сада су вам одједном Турци постали вјековни непријатељи, Сарајево опасно и сумњиво, Срби традиционални непријатељи, Албанци сумњиви, ислам окупаторска религија, прaвославље окупаторска религија… Укратко, у вама се све преврнуло, и свуда вребају опасности.
      ПС: Што се тиче портала ИН4С ја тамо врло ријетко ишта коментаришем. Водио сам, додуше, кратку полемику на својој колумни, али је полемика прекинута јер је портал ИН4С жестоко хакован, те ни сада није у сасвим исправном стању.

      Prijavite se da biste komentarisali
      • 

        Vojin Grubač on 1 Septembra, 2013 at 18:14

        Господине Стојановићу,
        ја историју не користим у дневнополитичке сврхе, а ви је са својим истомишљеницима користите у смислу свакодневне политике изазивања конфликта на међунационалној основи. Сви ти владари, господари, краљеви, деспоти и цареви кроз историју су мислили само на свој џеп и шири територијални утицај. Народ их није интересовао осим у смислу плаћања дажбина. А ви у све те средњевјековне серијале уносите некакав национални набој, мада у том времену националности, или националне особјености, па чак ни вјерске особјености, нису имале никакву улогу и значај.
        Ево, ви мени кажете:”Neka vama bude turski vazal i sluga Despot Stevan Lazarevic (pasenog Bajazita – ubice njegovog oca) glavna licnost “TV serije”.”
        Наравно, ја бих волио да једног дана, ако будем имао времена, напишем сценарио за ТВ серију о том времену, и Стефан Лазаревић би могао бити главни јунак, али и његови савременици Балшићи.
        Ево шта црногорски извори пишу о Балшићима у предвечерје Косовске битке…

        Bosanski kralj Tvrtko je slao izaslanike Đurađu II ne bi li utvrdio mir između njega i zetskog vladara. I Durađu II je taj mir odgovarao, ne bi li učvrstio svoju oslabljenu vlast u zemlji, ali on ni po koju cijenu nije želio savez koji bi ga uvukao u rat s Turcima. Da je pristao da s knezom Lazarom, Vukom Brankovićem i kraljem Tvrtkom sklopi sporazum protiv Turaka i krene na Kosovo, njegova politička sudbina imala bi neslavan kraj. Od njegove zemlje zasigurno ne bi ostalo mnogo, јеr bi bila podijeljena između sve snažnijih oblasnih gospodara u Zeti.

        Господине Стојановићу, обласни господари у Зети су били зетско племство које је хтјело да преотме власт Балшићима, а Балшићи су се у циљу одбране власти, гле чуда, опирали на Турке. Прича иде даље…

        U Kosovskoj bici (1389) Durađ II Balšic nije učestvovao. Nadanje da će kao turski štićenik uspjeti da ojača svoju vlast u Zeti, pokazalo se nerealnim. Čim su Turci okončali svoju vojnu akciju, zatražili su od Đurađa da im preda gotovo polovinu svoje teritorije. Durađ je uzalud pokušao da pregovara sa skopskim sandžak-begom oko ovih zahtjeva. Ne želeći ni da raspravlja o njegovim ponudama, sandžak-beg ga je stavio u pritvor, zaprijetivši da će iz pritvora izici tek kada sultanu ustupi tražene oblasti. Nemajući kud, Đurađ II je krajem 1392. godine pristao da Turcima ustupi Skadar, Drivast i Sveti Srđ, te da sultanu plaća godišnji danak. Turskog vazalstva Đurađ II se oslobodio tek 1395. godine, u vrijeme dok su Turci bili zauzeti ratovanjem s Ugarima.

        И да закључим, господине Стојановићу, у Средњем вијеку су се играли сви са свима, а народ је постојао само да плаћа порезе, и гине у бесмисленим ратовима.

        Prijavite se da biste komentarisali
        • 

          Vojin Grubač on 1 Septembra, 2013 at 18:47

          Ђурађ Други Балшић није учествовао у Косовској бици али је, као што видите, Османској империји предао пола државе а са друге половине плаћао данак као вазал, или турски слуга како ви то кажете када су други владари у питању. Успут је био и у турском притвору док није прихватио услове.
          Рекли сте, господине Стојановићу, да је Стефану Лазаревићу Бајазит убио оца Лазара.
          Да ли знате да је гореспоменути Ђурађ Други Балшић наследио престо од стрица, којег су убили Турци четири године прије битке на Косову пољу?
          Ево тога детаља из црногорских извора…

          “Poražen u Primorju, Balša II pokušava da učvrsti svoju vlast na drugoj strani – prema Draču. Vjerovatno prvih mjeseci 1385. godine Balša II je uspio da zagospodari Dračom, a zatim Beratom i Valonom. Kao gospodar ovih oblasti, Balša II je uzeo titulu duka Drački, ali njegova vlast ovdje neće biti dugog vijeka. Vec sredinom septembra 1385. na Berat će napasti Turci. S nevelikim odredom vojnika, Balša II je iz Drača krenuo prema Beratu ne bi li ga odbranio. Do sukoba dvije vojske došlo je na Saurskom polju, nedaleko od Berata. U toj bici za odbranu Berata, Balša II je poginuo. Poslije smrti Balše II postepeno se sužava teritorija države Balšića, pa Drač, koji je kratko vrijeme bio u njenom sastavu, preuzima albanski velikaš Karlo Topija, a Prizren i Peć osvaja Vuk Brankovic. Balšići su izgubili vlast i nad Budvom, Zadrimom i Lješom. Budvom su zavladala braca Sakat, a Zadrimom i Lješom, braca Dukađini. Tada je u podlovćenskom dijelu Zete osnažila i porodica Crnojević, koja će sve više pokazivati želju za samostalnošću. Nasljedniku Balše II, njegovom sinovcu Durađu II Stracimiroviću Balšiću, sinu Stracimira Balšića, neće biti nimalo lako da u Zeti povrati vlast koju su njegovi prethodnici imali.

          Укратко, у тим временима које спомињемо, балканска властела се тукла између себе, а унутар својих територија и са опонентима. Ту се није знало ко кога качи у тој немилосрдној борби за власт. Зато је Османска империја и владала од два до пет вјекова, како гдје, на Балкану. Како у тој причи ви и сердари на гумну налазите неке посебне моменте да их унесете у садашњицу, није ми јасно. Можда само желите да побјегнете од садашњих крупних проблема, забијајући главу пијесак.

          Prijavite se da biste komentarisali
20. 

    Veljko B Ilic on 3 Septembra, 2013 at 04:25

    Gospodine Grubacu, opisali ste nam sta se desavalo u Raskoj i Duklji negdje prije Kosovske bitke, kao i kada je Osmanska imperija zakoracila na Balkan. Da bih vam mogao tacno i precizno odgovoriti, morao bih ponovo citati istoriju Balkanskih naroda. Vidim da puno puta postavljate neka cudna pitanja i podpitanja gospodinu Stojanovicu, kojega posebno cijenim kao iskrenog rodoljuba nase drzave Crne Gore. Pitate gospodine Grubacu, ko su to sadasnji neprijatelji Crne Gore?
    Evo moga odgovora: Necu sada opisivati koji su bili nekadasnji neprijatelji drzavnosti i drzave Crne Gore. Bilo je davno-1918–e godine. Moja baba Milosava imala je tada 30 godina, pa mi je pricala sta se tada desavalo. Danasnji neprijatelji ( moje , vase Grubacu, Zipp-ove i Stojanoviceve) Crne Gore su Oni koji ne ustaju u Crnogorskom parlamentu kad se svira himna, oni koji ne postuju crnogorsku zastavu, oni koji su rodjeni u Crnu Gori, i odu sa svojim timom do Beograda, trazi da mu sviraju tudju himnu, i navija za tudji tim. Moze se tu dodati puno cega, sta danasnji neprijatelji koriste da bi ocrnjeli, omalovazili, i ponizili zemlju u kojoj su rodjeni. Pogledajte sta pise “DAN” (Dnevne Anticrnogorske Novine). Sjecateli se kad je Risto Radovic, takozvani Amfilohije, izjavio na srpsku TV uoci Referenduma 2006 godine:” Crnogorski narod nece imati drzavu, jer se ne pravi pita od govana.” Rece to Risto, ‘i ostade ziv’. Kazu, jos se ljubi sa predsjednikom drzave Crne Gore. Sram da ga bude za sva vremena. Imalo bi se ovdje jos puno kazati, ko su ti danasnji neprijatelji drzave Crne Gore? Neka bude dosta za ovaj dan, jer trebace nam puno dana da bi sve nabrojali. Jedan rece: “Cudo jedno, koliko se nakotilo tog ‘pasjeg mileta’ u nasoj zemlji.”

    Prijavite se da biste komentarisali
    • 

      Vojin Grubač on 3 Septembra, 2013 at 10:53

      Veljko B Ilic: “Danasnji neprijatelji ( moje , vase Grubacu, Zipp-ove i Stojanoviceve) Crne Gore su Oni koji ne ustaju u Crnogorskom parlamentu kad se svira himna, oni koji ne postuju crnogorsku zastavu, oni koji su rodjeni u Crnu Gori, i odu sa svojim timom do Beograda, trazi da mu sviraju tudju himnu, i navija za tudji tim. Moze se tu dodati puno cega, sta danasnji neprijatelji koriste da bi ocrnjeli, omalovazili, i ponizili zemlju u kojoj su rodjeni.”

      Господине Илићу, појам непријатељ ја не користим. Али, ако говоримо о томе ко је Црној Гори направио колосалну штету од момента државног осамостаљења то нису они које сте набројали.
      Економију Црне Горе нису уништили они који не устају на химну, којима се не свиђа црногорска застава, који не навијају за репрезентацију Црне Горе, итд.
      Економију Црне Горе, а то ја најважнија ставка једне државе, основни параметар који показује њену вриједност, и главни разлог због којег држава може да се уруши, су упропастили они који устају на химну, поштују заставу, навијају за црногорску репрезентацију, а уједно пљачкају Црну Гору и из незнања и злих егоистичких намјера руше њену економију.

      Осим тога што су срушили економију државе, ти лажни патриоти су својим црногорским ултранационализмом направили велику етничку дистанцу према свим осталим народима у Црној Гори. Прво им су им “пасји милет” били нелојални Срби, а сада су “пасјим милетом” прогласили и лојалне Бошњаке и Албанце.
      Мој је утисак, господине Илићу, да је тај “пасји милет” којег ви спомињете на много вишем цивилизацијском нивоу од црногорских ултранационалиста, који су постали талог овога друштва.

      Prijavite se da biste komentarisali
21. 

    Veljko B Ilic on 4 Septembra, 2013 at 07:23

    Gospodine Grubacu, ja nijesam trebao da nazovem one gradjane koji ne pripadaju patriotima-neprijateljima drzave Crne Gore. Moramo im naci drugi naziv, da im se nebi zacrvenjeli obrazi koje su davno ‘pendzetirali’. Mozemo ih nazvati Apatridima (lica koja nemaju drzavu i drzavljanstvo). Gospodine Grubacu, vi treba da znate, da nema kritike bez nudjenja alternative. Vi ne nudite svoju verziju resenja problema. Kao sto rece profesor Radovan Radonjic : “Kritikovati nebi trebalo da znaci uviijek negirati, vec uocavati i pozitivno.” A sada da vas malo razveselim sa nekim Aforizmima koje procitah jutros.:
    ” Boricu se za svoje ideale do poslednjeg principa.
    Taman naviknemo na nestasice, a pojave se nova obecanja.
    Toliko sam lud, da mi sve izgleda normalno”.
    I na kraju, ne zamjerrite na onaj izraz “pasji milet’ koji se, Boze sacuvaj, ne odnosi na vas, niti na bilo koga Bosnjaka ili Albanca. Taj ‘pasji milet’ je ‘igra mojih rijeci’, kojega sam cuo davno u ona sela izmedju Golije, Somine, Njegosa, Zle Gore i Volujaka. Budite mi pozdravljeni dragi gradjani nase voljene drzave Crne Gore.

    Prijavite se da biste komentarisali
    • 

      Vojin Grubač on 21 Septembra, 2013 at 17:43

      Господине Илићу, предлажем Вам да прочитате један текст г. Баће на ове теме…

      http://www.vijesti.me/kultura/najbolje-su-najbolje-crnogorske-drakule-clanak-150622

      Najbolje su, najbolje, Crnogorske Drakule
      Piše: Bojan Baća
      Da pokušam da budem poetično iritantan: svi nacionalizmi liče jedan na drugi, samo je ovaj crnogorski lejm na svoj način.
      Niskokalorični nacionalizam

      Dakle, crnogorski nacionalizam.

      Čini mi se da je problem u tome što, kad se sve uzme u obzir, on nema ni onaj privid suštine i tobožnjeg identiteta koji mu se pripisuje, nego je riječ o pukoj formi kroz koju se artikulišu (da ne kažem, zamagljuju) partikularni interesi određenih interesnih grupa. U samom diskursu crnogorskih nacionalista ne postoji onaj bombastični momenat koji bi djelovao kao simptom iskrenosti: kada se u nacionalističkom narativu pojavi obrt toliko sulud da otklanja svaku sumnju da se radi o zajebanciji ili pokriću za kakve šićardžijske rabote. Evo, uporedimo ga sa sublimatom (veliko)srpskog nacionalizma iz devedesetih, kada sve dobija krajnje fantastičan zaokret kroz dvije izjave: “Kod nas nema građana, ovdje su svi Srbi” (Nedeljko Rašuo) i “Kad se pronađe prava Lazareva glava i spoji sa telom, tada će i Srbija biti srećna zemlja, onaj izgubljeni raj ponovo pronađen” (Milić od Mačve).

      Kada nacionalizam poprimi taj stripovski tonalitet – odnosno, kada se on može sumirati u nekoliko riječi koje bi komotno mogli da izgovore Sekač ili Krang – onda znate da je posrijedi ono pravo, da ljudi zaista vjeruju u to što pričaju, i da rade mimo ličnog interesa. Recimo, ove dvije izjave nose suštinu (veliko)srpskog nacionalizma devedesetih: njegovu meta-političnost i trans-istoričnost. Kada se, međutim, radi o crnogorskom nacionalizmu, možete reprizirati i premotavati Istorijske paralele do mile volje, ili pak rovariti po Crnogorskom književnom listu, ali ovako kul izjave nećete naći. Nećete, jer ispod sve te priče, ne postoji tu ništa crnogorsko, već isključivo konvergentni lični, klanovski i partijski interesi koji se predstavljaju kao opšte dobro.

      I zato je crnogorski nacionalizam tako lejm.

      …crnogorski nacionalizam je toliko postmoderan da neprekidno referiše na sebe samog – on se zapravo ne odnosi ni na šta van sopstvenog diskursa No, on i kao takav – kao šareni skrinsejver za disfunkcionalni operativni sistem jedne države – jeste zanimljiv, barem fenomenološki. Prije svega zato što crnogorski nacionalizam nije ni imao kad da najprije nastupi kao tragedija: da ga artikulišu ozbiljni ljudi sa neozbiljnim ambicijama. U samom začeću, on se (po)javio kao farsa: artikulisali su ga neozbiljni ljudi sa ozbiljnim ambicijama. I godinama kasnije, nakon što su te ambicije postignute, on se i dalje ponavlja kao farsa: od državnog aparata, preko standardizovanog novogovora, do životnog standarda građana, u Crnoj Gori sve je smjehotresno poražavajuće.

      Drugi razlog tome jeste taj što je crnogorski nacionalizam toliko postmoderan da neprekidno referiše na sebe samog – on se zapravo ne odnosi ni na šta van sopstvenog diskursa. Hoću reći, dok drugi nacionalizmi funkcionišu poput straha – javljaju se u prisustvu (u)poznate i određene opasnosti vezane za okolnosti i objekte koji su spoljni, konkretni i stvarni – crnogorski nacionalizam je orkestriran poput anksioznosti – javlja se kao neodređena tjeskoba. Anksioznost se, ukratko, razlikuje od straha samim tim što predstavlja “strah očekivanja”, dakle složeno stanje bojazni, strepnju, uznemirenost i napetost, ali i rasplinutosti, nedoređenosti unutrašnjeg porijekla koja nije u vezi sa određenim stvarnim okolnostima ili objektima koji predstavljaju stvarnu opasnost. Zato se u Crnoj Gori nacionalizam, recimo, ne javlja kao reakcija na devastaciju privrede (ili barem kao posljedica iste), već se isključivo pojavljuje kao odbrana od fantomskih prijetnji iz budućnosti: ukidanje nezavisnosti, sprečavanje evropskih integracija, ili pak otimanje identiteta. Tamo gdje vlada takav nacionalizam – onaj u kojem je odgovor na problem podjednako lažan kao i sam problem – ne može biti nikakvog funkcionalnog, djelotvornog patriotizma: borba sa izmišljenim prijetnjama služi kao taktika odvraćanja pažnje od realnih opasnosti po crnogorsko društvo.

      KAP po KAP, bukkake

      I ovog ljeta smo bili u prilici da se uvjerimo koliko je to “zvanično crnogorsko rodoljublje” štetno po samu državu Crnu Goru. Kad sam poslednji put obratio pažnju na medije, Crna Gora je bila nezavisna i suverena, sa sve zastavom na Ist Riveru i svjetskim džet-setom koji nas svako malo posjećuje (što zbog nezavisnosti, što zbog raštana). Ukratko, međunarodno i priznata i poznata država. Kao takva, među svojim fanovima ima status koji nadilazi okvire pravno-političke ontologije – vidite, Crna Gora je vječna. Kao materija. Ili pak kao glupost. A u toj našoj vječnoj državi ništa ne može biti toliko epsko kao glupost, i to ona što uglavnom potiče od ljudi koji se često – a uvijek licemjerno – pozivaju na vječnost društvenih, istorijski kontigentnih tvorevina kao što je jedna država.

      Kad sam poslednji put obratio pažnju na medije, Crna Gora je bila nezavisna i suverena, sa sve zastavom na Ist Riveru i svjetskim džet-setom koji nas svako malo posjećuje (što zbog nezavisnosti, što zbog raštana)Elem, u međuvremenu se pojavila prijetnja svemu tome. Predstavljena je gotovo tolkinovski: na horizontu se pojavila tama, zlo koje nikada ne spava, uvijek vrijebajući da proždre našu nezavisnost, zagadi nam izvor suverenosti, izblamira nas pred poznatim i slavnim, i vječnosti udari rok trajanja! Ove ljetnje sezone, to zlo se pojavilo u vidu Žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade. Koji je, ako je vjerovati reakcijama, ka Crnoj Gori uperio “Zvijezdu smrti”…

      Da nacija zadrhti!

      Drevni kult “Čuvara nezavisnosti, državnosti i ličnih povlastica” odmah je reagovao. Kao i u svakoj drugog old school epskoj fantastici, reakcija na nadolazeću tamu ukazala je da ono što se želi sačuvati i očuvati u Crnoj Gori nisu ništa drugo do prilično apstraktne, univerzalne vrijednosti koje, kao takve, gotovo da nemaju nikakav ekskluzivan odnos sa ovom teritorijom. Evo, sami se uvjerite: čojstvo, junaštvo, sloboda, nezavisnost, suverenost, “bolji život”, “evropske vrijednosti”… Ništa od toga nije “samo i isključivo” crnogorsko, već je riječ o zajedničkim idealima i snovima ljudske vrste. Dakle, ništa tu nije “naše” što bi neko da nam uzme, a da to prije toga mi nismo već posudili od nekog drugog.

      Međutim, ono što je tu “samo i isključivo” crnogorsko jeste način na koji crnogorski nacionalisti “to i samo to” predstavljaju kao Crnu Goru, zanemarujući realni aspekat države. Da sve bude još gore: te apstrakcije su se nekako pretvorile u programske politike partija, pa i javne politike same vlade. Tako smo dospjeli u situaciju da strateški razvoj naše zemlje zvuči kao parafraza poznate šale Gruča Marksa o advokatu: “Imamo li mi, Crnogorci, nekih problema? Pustite nas onda u Evropsku Uniju! Onda ćemo imati još više problema, ali imaćemo i Evropsku Uniju da se bavi njima!” To je to, otprilike: dobili smo nezavisnost samo da bismo je predali zemljama sa bogatim kolonijalnim iskustvom. I tu leži ključni problem Crne Gore: ta upućenost nacionalističkog diskursa na apstraktne, “velike” problem (i puteve) udaljilo je Crnu Goru od onih konkretnih, “malih” problema koji – htjeli mi to ili ne – jesu Crna Gora.

      Samo se kroz rješavanje tih realnih, konkretnih problema mogu ovaploditi ove apstrakcije koje nacionalistički diskurs tako žarko priželjkuje. Jednostavno, teško je imati nezavisnu, suverenu i funkcionalnu državu kada nemate privredu. Po ko zna koji put, zahvaljujući bajnim politikama vlade, Kombinat aluminijuma Podgorica nam je eksplodirao u lice dovodeći u pitanje solventnost države. Da podcrtam: sve ono čega su se “čuvari crnogorske državnosti” plašili – otimanje nezavisnosti, suvereniteta, and whatnot – odjednom im se odigralo ispred nosa, a da to nisu ni primijetili (jer su, sjetimo se, bili prezauzeti padanjem u nesvjest zbog odluke Žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade). Dakle, pred nama se odigrava devastacija realne osnove države – njene privrede – ali fanatični pogledi (ljudi na pozicijama) još jednom su uprti ka “velikosrpskoj prijetnji”… I tu stvari postaju jasne: cilj crnogorskih nacionalista nije odbrana Crne Gore, već samoafirmacija kroz sukob sa izmišljenim neprijateljima.

      Stoga se nameće ključno pitanje: kako sačuvati Crnu Goru od njenih (zvaničnih) čuvara?

      Zlatne glavice

      Standardizacija crnogorskog (komercijalnog) nacionalizma i (pre-paid) patriotizma jeste, prije svega, funkcija ekonomske i političke dominacije određenih interesnih grupa. Jer, da se razumijemo, nacionalizam kao takav ne obraća se finansijskom ličnom interesu, niti bilo kakvoj želji za moć, već nečemu što nije ni ekonomsko ni političko – kulturnom. Stoga, anksioznost koja se javila povodom dodjele Trinaestojulske nagrade zapravo je društvenog karaktera, dok je kulturno samo njen simptom – tobože strah od toga da će nestati autentični i autohtoni crnogorski etno-nacionalni način(i) života. Ova tjeskoba je slična onoj koju generiše strah od globalizacije – da će lokalne kulture iščeznuti čim se u njih unese strani element. Međutim, ono od čega strahuju naši nacionalni prvaci nisu (realni) negativni efekti globalizacije, već za njih uvijek prisutna (imaginarna) prijetnja srbifikacije. Kroz navodno očuvanje crnogorske kulture i identiteta od srbifikacije zapravo se nastoji očuvati odličan životni standard grupe ljudi koja tu prijetnju stvara i od koje nas ona navodno brani.

      No, ekonomski problemi sa kojima se suočava naša država ipak su posljedica negativnih efekata globalizacije. A to je dobar dio javnosti i shvatio onda kada se nije ni osvrnuo na ovogodišnje dobitnike Trinaestojulske nagrade. Realno traume poznate kao “Deripaskin dug koji ja, građanin, otplaćujem” konačno je skrenuo pažnju velikog dijela javnosti na realno našeg problema. Država možda jeste nezavisna de iure, ali kad pljačka sopstvene građane u ime bjelosvjetskih korporacija, onda je de facto zavisna. I malo šta osvješćuje narod u post-referenduskom stanju nacionalnog ponosa kao činjenica da je objekat njihovog obožavanja tek puka fantazija.

      Dakle, “građanska priča” po formuli Crnogorci + sve manjine – Srbi. Zato crnogorski nacionalizam ima smisla jedino ukoliko je suprostavljen srpskom identitetu, odnosno srpskom nacionalizmu Taj rascjep u percepciji prijetnje Crnoj Gori ukazuju na dva suštinski različita doživljaja današnje Crne Gore – dva rodoljublja, ako baš hoćete. Prvo je ono zvanično, derivat komercijalnog nacionalizma – simbolički patriotizam. On je uglavnom u vezi sa odbranom državnih simbola i nacionalnog identiteta kroz puko navijanje – malo za sportske, malo za političke šampione. Drugo rodoljublje je prokazano kao antidržavna aktivnost, a zapravo predstavlja zdrav građanski odnos prema državi – kritički patriotizam. Za razliku od prvog, ovaj ovaj patriotizam ne fetišizuje državu (i njen status quo), već je posmatra kao servis za građane, službu koja se mora stalno unapređivati i, kad dođe vrijeme za to, mijenjati.

      Ukoliko pripadate ovoj drugoj grupi, onda nećete imati problem s tim da sebi priznate jednu veliku istinu: Crna Gora kao formalno-pravno nezavisna država danas je zavisnija od spoljašnjih činilaca više nego što je to ikad bila (u zajednici sa Srbijom, recimo). Sam cilj nacionalnog oslobođenja ukazao je na neuspjeh u njegovom ostvarivanju: recimo, još od oslobađanja od kolonijalnih sila, svaka zemlja koja se oslobodila hegemona stičući nezavisnost, upala je u polje kapitalističke dominacije – kao podanik finansijskog tržišta. Tako je danas i sa Crnom Gorom – državom koja je potpuno zavisna od stranog kapitala (u formi pozajmica, pomoći, investicija, itd.).

      Parta Čaterdži je fino primijetio da “nacionalistički impuls uvijek mora biti dio neke veće politike koja nadmašuje nacionalizam; u suprotnom postizanje njegovog zvaničnog cilja – nacionalne nezavisnosti – postaje bez sadržaja”. U nas, ta “veća politika koja nadmašuje nacionalizam” nikada nije otišla dalje od politikantsko-šićardžijske varke: jednostavno, zvanični crnogorski nacionalizam ne služi nikakvom opštem, društvenom interesu, nema nikakvo kohezivno i mobilizatorsko dejstvo i nema nikakav politički program diferencijacije u odnosu na bilo koju drugu naciju, osim kao infantilni pojavni oblik “anti-srpskog”. U prilog tome ide i to što je jedna od manifestacija crnogorskog nacionalizma neimanje jasnog stava o bilo kojoj drugoj nacionalnoj manjini. Otud se on nerijetko plasira i prodaje kao građanska priča, navodno oslobođena svih predrasuda, a opet sa jasno identifikovanim antipodom: isključivo srpskim nacionalizmom. Dakle, “građanska priča” po formuli: Crnogorci + sve manjine – Srbi. Zato crnogorski nacionalizam ima smisla jedino ukoliko je suprostavljen srpskom identitetu, odnosno srpskom nacionalizmu.

      Do referenduma, ta “velikosrpska zavjera” možda je i nudila jasnu i jednostavnu kognitivnu mapu našeg životnog prostora: sve ono loše što se dešavalo (u) našoj državi bilo je proizvod upravo te zavjere. Međutim, to uvođenje spoljašnje prijetnje samo je unijelo lažnu jasnoću u situaciju: “samo da nismo u zajedničkoj državi, sve bi bilo idealno”. Krivac je bio jasno označen, a rješenje se samo nudilo… Prosto kao pasulj.

      Iz današnje perspektive, ništa nije tako jasno i jednostavno. Ključni problemi s kojim se Crna Gora tada sučeljavala, ali i s kojim se danas suočava, jestu interne, strukturne prirode – generisani u njenom socio-ekonomskom, pa time i političkom sistemu. Otuda tolika potreba da se kulturna dimenzija nacionalne ugroženosti stavlja u prvi plan: držanje za nacionalni identitet služi kao (lažna) odbrana od trauma zahvaćenosti vrtlogom netransparentne tržišne apstrakcije.

      A ona ima svoje avatare u vidu KAP-a, pljačkaškog oporezivanja, neracionalnog zaduživanja, rasprodaje javnog vlasništva, sumnjivih privatizacija…

      Ujedinjeni Beranski Emirati

      Danas, jedini istinski patriotski čin koji stoji na raspolaganju građaninu Crne Gore jeste da prestane da posmatra svoju državu u apstraktnim kategorijama i sagleda je kontekstu konkretnih, realnih problema: pogubnih vladinih politika, nesposobnih i neodgovornih političkih predstavnika, javašluka lokalne samouprave… To isto znači da građanin mora biti u stanju da odbaci svaki interes koji mu se nameće “odozgo” – iz centara političke moći – kao stran, i da posjeduje dovoljno političkog subjektiviteta da sam identifikuje sopstveni interes koji će ga motivisati za političku akciju, ma koliko on lokalizovan bio.

      Za razliku od ostalih balkanskih država, Crnoj Gori nikad nije bio potreban nacionalizam da bi opravdala svoje postojanje, što je, zapravo, jedina specifičnost naše političke kulture koju vrijedi braniti – time što nećemo biti nacionalisti Zvuči idealistički, ali nešto slično već se dogodilo u Crnoj Gori, u Beranselu, i tome sam posvetio tri teksta.

      U Mordoru, kraj Berana

      Beranski masakr toksičnim otpadom

      Poslednji tango i keš u Beranama

      Još jednom, hrabri Beranselci služe za primjer. Njima interes nije nametnula nijedna politička partija, nevladina organizacija, ambasada, niti bilo kakav drugi centar moći. Ne, njihov interes je došao “odozdo” – od samih građana, koji su prepoznali realnu prijetnju svome svakodnevnom životu, i tim su se povodom i s tim razlogom politički organizovali.

      Za razliku od ostalih balkanskih država, Crnoj Gori nikad nije bio potreban nacionalizam da bi opravdala svoje postojanje, što je, zapravo, jedina specifičnost naše političke kulture koju vrijedi braniti – time što nećemo biti nacionalisti. A Beranselci su svojim postupkom odbranili i očuvali sve one vrijednosti koje su tako mile crnogorskim nacionalistima; odbranili su ih tako što ni u jednom trenutku nisu djelali u ime bilo kakve apstrakcije, pa ni same nacije. Djelali su u svoje ime, izgradivši subjektivitet u odnosu na konkretni problem. Štaviše, Beranselci su pokazali i što znači biti pravi rodoljub u današnjoj Crnoj Gori: zaštititi konkretni komad zemlje od konkretnih javnih politika u ime opšteg interesa. Jer, patriotizam nije samo zaštiti državu od neprijatelja, patriotizam je i zaštiti društvo od države.

      Nedavno masovno trovanje u Beranama, a potom policijska intervencija u Beranselu pokazali su da se najrelevantnija politička borba odigrava daleko od Skupštine Crne Gore, u jednom selu na sjeveru države: borba između interesa konkretnog društva i lažnih potreba apstrakne države. Ko danas želi da razumije Crnu Goru i patriotizam, treba samo da posmatra situaciju u Beranama i hrabru borbu Beranselaca. Ko zaista voli Crnu Goru, treba da im se pridruži.

      Prijavite se da biste komentarisali
22. 

    Veljko B Ilic on 25 Septembra, 2013 at 00:21

    Gospodine Grubacu, procitah onaj tekst koji ste mi vi predlozili od B. Bace. Da, procitao sam i vase pisanje. Nijesam potpuno razumio vas ono sto pisete o crnogorskim patriotima, pa sam pretrazivo i citao vase komentare na drugim ‘web stranama’. Evo jednog vaseg komentara objavljeog 22/9/13 u 19.59 uvece na ‘Javni servis’: “Sto se tice Serdara na gumnu, ja mislim da je taj “patriotizam” (fasionizam) istrulio, tako da nije supermocan, vec supernemocan. Ja se odavno salim na taj racun.” Gospodine Grubacu, kad se uozbiljite, pokusacu da vam kazem nesto o patriotizmu.

    Prijavite se da biste komentarisali