Autorka: Ruža Ćirković

„Ja na Kipru očekujem političke nemire i proces preumljavanja da se špekulativna ekonomija mora napustiti, ali i taman toliko dalje prisustvo Rusa da se ostrvo neprekidno drži na infuziji, koja se svakog trenutka može isključiti“, kaže Grahovac. „Ja strepim da će za ekstremno opasna rešenja Evropske unije najveću cenu platiti najslabiji i najsiromašniji, a ne Rusi“, kaže profesor Đukić.

To su za Evropu bili desetak dana velikih iznenađenja. Evropska unija, koja se zaklinje u poštovanje privatne svojine, krenula je da je konfiskuje. Bivši KGB-ovac, ruski predsednik Vladimir Putin, koji javno sikće na nelegalno stečen i neoporezovan ruski kapital udobno skriven u raznim ofšor zonama, ne samo da nije informisan o namerama EU da taj kapital konfiskuje nego je i skočio da ga brani. U centru je stajala mala, po veličini ekonomije beznačajna, ostrvska državica Kipar kao Gordijev čvor koji je i jedna i druga strana htela da preseče, brzo i pošto-poto, ali svakako sebi u korist.

Predstavnici Evropske unije se ni inače nisu isticali velikom sposobnošću u upravljanju aktuelnom dužničkom krizom, a ima mesec dana kako su se izgleda opustili: tačno toliko, mesec dana, proteklo je od trenutka kad je nemačka kancelarka Angela Merkel videla leđa ruskom đaku i otvorenom komunisti, proruskom kiparskom predsedniku Demetriosu Hristofijasu, a na tom mestu podržala nemačkim konzervativcima bliskog Nikosa Anastasijadesa. Kipar je jedna velika banka. Tu novac drže i nekretnine poseduju britanski penzioneri i (pretežno omanji) ruski oligarsi. Oni veliki preferiraju Švajcarsku ili Veliku Britaniju, kao Roman Abramovič. Preko Kipra svoja plaćanja obavlja veliki deo ruskih kompanija. Ruski list za ekonomiju „Vedomosti“ naveo je 13 velikih ruskih kompanija, pretežno iz metalurškog sektora, čiji su osnivači firme registrovane na Kipru. Među njima je najveći proizvođač nikla i paladijuma na svetu „Norilski nikl“, čiji je suvlasnik Oleg Deripaska, ili „Uralkalijum“, najveći svetski proizvođač kalija, ili „Severstalj“ jednog od najbogatijih Rusa Alekseja Mordašova.

Kad bilansna suma bankarskog sektora jedne zemlje pređe 100 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, njen je finansijski sektor ranjiv, kaže dr Đorđe Đukić, a bankarski sektor Kipra osam-devet puta je veći od bruto domaćeg proizvoda te zemlje. Grčki finansijski usud i veliki otpis povukli su u Grčkoj angažovane kiparske banke u bezdan, bez teškoća. Sa mnogo mnogo većim novcem Evropska unija ili sad već neizbežna Trojka, pomogla je bez velike buke Grčku, Irsku, Portugal i Španiju, ali Kipar je, sa traženih 16 milijardi evra, bio prilika za test mnogo veći i od, u međuvremenu ruiniranog, kiparskog bankarskog sektora. Ideja koje su se, uz neviđeni odijum evropske javnosti, u međuvremenu odrekle sve evropske glave, pa se ispotiha pripisuje Međunarodnom monetarnom fondu, bila je iznimno drska i rizična, ali da je uspela bila bi koristan presedan u evropskoj finansijskoj krizi oko čijeg se kraja evropska javnost samo zavarava. Tim pre što je slična mera 1992. godine prošla u Italiji, a 1936. u Norveškoj, tvrdi francuski list Mond. Ako se na jednokratno oporezivanje štednih uloga na Kipru u roku od šest meseci niko ne bude žalio, a potencijalni žalioci uglavnom ne bi voleli sudsku proveru porekla svog kapitala, kršenje i evropskih garancija za štednju manju od 100.000 evra i prava privatne svojine primeniće se bez teškoća i na druge uzdrmane države, sve do Francuske, rekao je za ruski list Komersant Ivan Rodionov, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi. Da je drska – a sad se pokazalo i glupa – ideja uspela, ne samo što bi za finansiranje teškoća evropskog javnog sektora bio konfiskovan privatni nego bi bio konfiskovan i sa Kipra potisnut ruski kapital. Uz manje ili više uverljivu argumentaciju o njegovoj špekulativnosti.

Ali, stvar je propala. Koliko tačno je propala, videće se kad se otvore kiparske banke. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno je na političkom dobitku, tvrdi nemački list Frankfurter algemajne cajtung, ali se čudi što Putinu nije takođe u interesu da iz kiparske perionice novca u Rusiju vrati i zakonu privede pokradene ruske pare. Kako se dosad gradio da jeste. Može biti da i jeste, ali i Rusija ima svoje prioritete. Prvo, Rusi možda jesu najveći kiparski deponenti, ali je Kipar najveći ruski investitor. Iz Rusije je 2011. godine na Kipar izneto 22,4 milijarde dolara, a sa Kipra je iste godine u Rusiju investirano 13,6 milijardi, što je četvrtina ukupnih direktnih investicija u Rusiju. Drugo. Po prisutnosti ruskih građana i ruskih para, Kipar je takoreći 16. ruska republika, kako je nekad nazivana Bugarska, kaže profesor Rodionov. Ne, Kipar je ruinirana ruska regionalna banka, tvrdi Frankfurter algemajne cajtung. Ne, Kipar je jedini prijatelj Rusije u Evropskoj uniji i Rusija je trebalo da alali tih šest milijardi evra, a onda da njeni ulagači udruženi tuže sve redom, uključujući i Nemačku za podsticanje konfiskacije, svi redom ruski mediji preneli su lament nad Kiprom Dmitrija Afanasjeva, šefa moskovske advokatske kancelarije „Jegorov, Puginski, Afanasjev i partneri“.

Ali Rusija nije alalila šest milijardi evra. Za još više para tražila je nešto što ni uzdrmani Kiprani nisu mogli da prihvate. Ponudu da postane suvlasnik kiparskih banaka zasad je odbila, ne samo zato što su te banke propale nego i zato što njima upravlja Evropska centralna banka. Ponudu da dobije udele u, pretpostavlja se, velikim nalazištima gasa uz kiparske obale takođe je zasad odbila. Ta su nalazišta em u fazi istraživanja em na njih pravo polaže i Izrael, em su u sektoru teritorijalnih pretenzija Turske, koja je Rusiji već važan energetski partner. Sve bi, međutim, bilo drugačije da je Kipar u ruskoj jurisdikciji, kad bi ušao u naše procese integracija, recimo kao član Evroazijskog ekonomskog saveza, rekao je savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev. Prošle godine već jednom propali pregovori Nikozije i Moskve propali su još jednom.

Danas