Kosti nose naše telo, one su jedan od najvažnijih organa u ljudskom organizmu i o njima posebno treba brinuti, kako bi ostale zdrave i dugovečne.

S godinama, njihova gustina se smanjuje, a uvećava se rizik za nastanak osteoporoze. Posledica toga su različiti prelomi.

Osteoporoza je bolest zrelog doba, koja nastaje usled smanjenja koštane mase i poremećaja građe kostiju, zbog čega kosti postaju krte i podložne prelomima.

Približno 10 odsto celokupne populacije ima osteoporozu, a ona se češće javlja kod žena. Prevencija je najbolji pristup oboljenju i njoj se treba posvetiti u što ranijem uzrastu.

Stručnjaci iz Srpskog društva za borbu protiv osteoporoze kažu da je neophodno da se unose dovoljne količine kalcijuma i vitamina D, da se izbegavaju pušenje i alkohol, održava normalna telesna težina i da se što više upražnjava fizička aktivnost, kako bi se ova bolest predupredila.

Rekreacija i vežbe

Svakodnevne vežbe za održavanje dobre forme, pešačenje, šetnja, bavljenje sportom i vežbe istezanja mišića, posebno su značajne u prevenciji osteoporoze, kako bi se sprečio gubitak koštane mase. Vežbe daju dobre rezultate jedino ukoliko se rade redovno, a prvenstveno su namenjene ženama kod kojih postoji veliki rizik od osteoporoze: mršavim osobama, osobama s izraženom genetskom predispozicijom, osobama sa pojačanim radom štitaste žlezde i ženama u postmenopauzi.

Svaka druga boluje Procenjuje se da osteoporozu ima svaka druga žena i svaki osmi muškarac stariji od 50 godina. Gotovo 400.000 osoba u Srbiji boluje od osteoporoze, odnosno svaka treća žena posle 50. godine već ima, ili će imati ovo oboljenje.

Uravnotežen unos kalcijuma

Kalcijum je od vitalnog značaja za održavanje jakih i zdravih kostiju. Smatra se da je 500 mg kalcijuma dnevno minimalna potrebna doza.

Dovoljno vitamina D

Vitamin D je važan zato što pomaže apsorpciji kalcijuma. Najveća količina vitamina D u organizmu stvara se preko kože nakon direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti, ali je kod starijih osoba ova sposobnost kože da proizvodi vitamin D smanjena. Veoma je teško uneti dovoljne količine vitamina D kroz ishranu.

Na raspolaganju je vrlo ograničeni broj namirnica koje sadrže ovaj vitamin (masne ribe, uključujući losos, neke vrste mleka i sok od pomorandže), tako da je izuzetno bitno njegovo nadoknađivanje iz dodatnih izvora.

Ako osoba popije četiri čaše mleka, na taj način će uneti samo 400 internacionalnih jedinica vitamina D, što nije dovoljno.

Oralna dopuna vitamina D u dozi od 700 do 800 internacionalnih jedinica dnevno smanjuje rizik od fraktura kuka i bilo kojih drugih preloma koji nisu prelomi kičmenih pršljenova kod žena starosti preko 60 godina. Oba ova nutrijenta ključna su za izgradnju i održavanje jačine kostiju, a stručnjaci preporučuju što zdraviju ishranu i umereno izlaganje sunčevim zracima.

Večernje novosti