Svi mi imamo želje. Svaki dan, od kada se probudimo, do trenutka kada legnemo da spavamo, želimo nešto. To mogu biti male želje, sitnice, kao što su kafa ili lep doručak kada ustanemo, udoban krevet uveče, kada smo umorni ili topla odeća kada je napolju hladno. Isto tako to mogu biti i velike želje. Od one da dobijemo na lutriji, ili da kupimo novi auto ili stan, pa do onih najvažnijih, da pronađemo smisao svog života, da radimo ono što volimo, da se osećamo udobno u svojoj koži i da nam svaki dan bude smislen, ispunjen, lep, efikasan. Želimo da volimo, da budemo voljeni, da radimo, da volimo taj posao i da nam on obezbeđuje udoban život. Verovatno da ne postoji želja koju neko već nije poželeo.

Ali ima i onih drugih želja koje nisu tako lepe. Živimo u okruženju koje ima istorijsku izreku „Da komšiji crkne krava“. A onda se vremenom na to dodalo i „da meni crkne krava, da komšija ne bi imao od koga da pozajmi mleko“. Pa ipak i to je želja. Ona, istina, nije lepa, nije dobra i nije plemenita. Čak je vrlo destruktivna, a naknadno i autodestruktivna. Ali je ipak želja. I isto kao što svi želimo lepe stvari, isto tako želimo i ružne.

Šta je to što nas tera da poželimo nešto što, na kraju nije dobro? Ni za nas ni za druge. Pogotovo što najčešće znamo da nije dobro, ali ipak to i dalje želimo?

Strategije koje smo naučili

Ako bolje razmislimo, za skoro sve što u životu radimo mi imamo već formiranu strategiju. Možda o tome ne razmišljamo na taj način, i najčešće i ne obraćamo pažnju, ali ako za trenutak zastanemo da se zapitamo, shvatićemo da, kad god nešto počnemo da radimo, za to imamo već razrađen plan i često automatizovan način. I sve su to strategije, samo što ih mi ne imenujemo tako. Imamo strategiju za pranje sudova, strategiju za kuvanje kafe, strategiju za odlazak na posao, strategiju za završavanje određenog projekta. Isto tako, imamo i strategiju kako volimo, kako osvajamo osobu koju volimo, strategiju na koji način sa njom rešavamo probleme, strategiju kako ostavljamo kada prethodna strategija propadne, ili strategiju kako preboljevamo.

I mada o načinima ponašanja često ne razmišljamo i ne posmatramo ih kao strategije, one su tu. I nisu nastale niotkuda. Neko nas je nekada svemu tome naučio. Neko nas je naučio kako se kuva kafa, kako se radi, kako se voli, kako se rešavaju problemi, kako se tuguje i kako se vezuju pertle. Najčešće su nas tome učili roditelji, ili bake i deke. A onda, kako smo odrastali, nekim stvarima su nas učili vršnjaci, grupa čiji smo bili član, društvo, škola, okruženje, televizijski program.

I u tome nema ništa loše. Učenje kako stvari funkcionišu, kako se nešto radi, prirodan je proces. Međutim, svi smo mi, učeći, naučili i neke pogrešne strategije, odnosno načine ponašanja. Možda smo nekoga ko nam je bio uzor nekada videli da radi nešto loše i zaključili da, čim osoba kojoj se toliko divimo to radi, biće da se to tako radi. Onda kada se usvajaju neke najvažnije strategije u životu, odnosno onda kada smo mali, nismo u stanju da uvidimo da nema savršenih ljudi i da svi mi grešimo. Tada često usvajamo neselektivno. Isto tako, različiti načini funkcionisanja različitih porodica dovode do usvajanja različitih taktika, odnosno strategija koje postaju životne strategije. Često to mogu biti odlične strategije, ali dešava se i da one to nisu, i čak da su daleko od toga.

Onda kada usvojimo neku strategiju koja nije dobra po nas, ona postaje deo funkcionisanja koji proizvodi loše rezultate u onoj oblasti na koju se odnosi. I, s vremenom, ti loši rezultati počinju da se gomilaju. I naravno, da nam smetaju, da nas žuljaju i da nam postaju muka i problem. Pa i onda postoje različite strategije rešavanja. Ima ljudi koji će za nešto reći – meni to ne ide od ruke i odustati. Ali šta ako je ta strategija važna? Šta ako se odnosi na neki suštinski segment u našem životu? Šta ako imamo lošu strategiju u poslu? Ili u ljubavi?

Sigurno poznajete nekoga za koga mislite da mu ne ide u poslu, sigurno poznajete nekoga ko misli da mu ne ide u ljubavi. A i svakome od nas se bar jednom dogodilo da u nekoj od ove dve važne oblasti doživi neuspeh. Još je Frojd mentalno zdravlje definisao kao sposobnost čoveka da voli i radi. I kada bolje pogledamo, oni ljudi koji smatraju da su srećni, koji u životu uživaju, ali iskreno i autentično, ljudi koji su uspešni, uspešni su upravo u ljubavi i poslu. A to podrazumeva da imaju dobre strategije kako da te uspehe postignu. Strategija ne podrazumeva samo način na koji nešto radimo, ona predstavlja celokupni sistem. Strategija je i izbor koji napravimo kada u neki poduhvat krenemo. I na osnovu onoga što smo naučili, na osnovu strategije koju smo usvojili sa idejom da je najbolja, mi biramo naše ciljeve. Nekada su ti ciljevi pogrešni ili loši po nas. To je znak da bi trebalo preispitati strategiju. Ili se čak desi i da cilj, pa i strategija nisu loši, ali da postoje i neki bolji. Kvalitetniji. Da u nečemu možemo postići veći uspeh.

Kako odabrati bolju strategiju i šta nas sprečava da to učinimo? Kada u životu doživimo neki neuspeh, vrlo često se zapitamo zašto se to dogodilo. Razlozi za neuspeh mogu biti brojni. Može biti u pitanju pogrešan izbor cilja, ili načina njegovog ostvarenja, može biti u pitanju neka informacija koja nam je nedostajala kada smo donosili odluke vezano za ono što radimo. Ali može biti u pitanju i samosabotaža. Nije redak slučaj da neki posao odlažemo, da u njega ne unosimo dovoljno motivacije, želje, rada. Dešava se i to da nam neki jako važni poslovi koji mogu biti značajni za našu budućnost budu nisko na listi prioriteta, ili nam možda jesu važni kao ideja, ali je priča sasvim druga kada dođe do sprovođenja tog posla.

Uglavnom smo svesni važnosti onoga za šta se opredelimo. Pa zašto onda biramo strategije koje nisu dobre? Za to postoje tri razloga. Prvi je to da nismo svesni da naša strategija nije dobra. Drugi je to što iz loše strategije imamo neku korist. Treći je to da jednostavno ne znamo bolju strategiju jer da znamo koristili bismo je.

Kako odabrati bolju strategiju? Ukoliko nismo svesni da naša strategijanije dobra, moramo prvo ovo osvestiti. To možemo postići tako što ćemo razmišljati o uzrocima neuspeha i analizom sebe, svojih postupaka i motiva naći koje su greške u izvođenju plana. Ovaj posao ume da bude težak, pogotovo za one koji nisu skloni da analiziraju sebe i svoje postupke. Takođe, nije ni malo lako analizirati sebe objektivno. Iz ovih, ali i drugih razloga, u redu je u tom poslu potražiti pomoć. Možete potražiti pomoć nekoga kome verujete, za koga znate da je iskren prema vama i da će vam pomoći i onda kada treba da vam kaže loše strane vašeg ponašanja, i da vam ukaže i na greške, osim onog ukazivanja kako ste vi divna osoba, a jeste iako ste ponekad pogrešili. Isto tako možete potražiti i pomoć psihologa ili psihoterapeuta, ukoliko misite da imate problem sa životnim strategijama koji je obuhvatan, koji vas „žulja“ i stvara vam probleme u životu. Neko sa stručnim znanjem vam može lakše ukazati na problem i brže pomoći da ga razrešite od prijatelja koji vas voli, ali je upravo zbog toga subjektivan.

A šta kada iz loše strategije imate neku korist? Mada se ovo čini apsurdno na prvi pogled, ova tvrdnja zapravo je veoma istinita. Da li ste nekada čuli za strah od uspeha? Ali i to se dešava, i mnogo je češći slučaj nego što mislite. Uspeh i pobeda sa sobom nose i neke aspekte koji ljudima nisu prijatni. Kada uspemo i kada smo na vrhu, to sa sobom uvek nosi zavist drugih. Postoji veliki broj ljudi koji to teško podnose. A to je samo jedna od brojnih cena uspeha. I mada ovi mehanizmi najčešće nisu svesni, oni ipak značajno utiču na to koju ćemo strategiju za rad odbarati i to koliko će ona biti uspešna. Neko sebi dozvoljava potpuni uspeh i smatra da sve što radi treba da radi fantastično i najbolje. Neko smatra da mu nije isplativo da uspe, jer to sa sobom nosi određenu opasnost. Neko misli da je u redu uspeti, ali ne previše i ne tako da se svojim uspehom ističe. Da li su ove mogućnosti svesni izbori ili ne, ne menja mnogo način izbora strategija koje koristimo da bismo cilj postigli. U tom slučaju, dobro je razumeti svoje razloge za izbor određene strategije. Tek kada shvatimo i prihvatimo da opasnosti uspeha možda nisu tolike kolike nam se u datom trenutku čine, možemo zaista odabrati pravu strategiju za nas.

Postoji i treća mogućnost. Ona podrazumeva da se ne plašimo uspeha, da ga iskreno želimo i radimo na njemu vredno, predano i uporno, ali da prosto strategija koju smo naučili nije dovoljno dobra. U tom slučaju treba nam samo neko da nas nauči kako se to radi.

Ako smo osvestili i raščistili sve svoje nesvesne razloge za neuspeh i jasno nam šta smo radili i iz kojih razloga, ako smo uvideli uzroke neuspeha, vreme je da se posvetimo učenju boljih strategija. Kada je ovaj veliki i težak posao obavljen, učenje i sticanje novih veština, savladavanje efikasnijih strategija – predstavlja lakši deo posla. Što ne znači da je on potpuno lak. Kao i svaka veština i sposobnost, tako se i efikasnije strategije uče. Ali, da bi ono što smo naučili znali da primenjujemo dobro, potrebna je vežba.

Kada počnemo da vežbamo, stvari neće ići odmah tako lako i glatko. Setite se kada ste prvi put otišli u teretanu, ili na neki fitnes trening. Niste imali kondiciju, niste mogli sve da izvedete ispravno, bili ste strašno umorni i iscrpljeni, a sigurno je i veliki broj nas imao upalu mišića. Pa ipak, oni koji su i pored toga odlučili da istraju, i nastavili da vežbaju, sada mogu da se pohvale jakim mišićima, lepo oblikovanim telom, dobrom kondicijom i dobrim zdravljem, ili bar značajno unapređenim treningom. Isto važi i za vežbanje životnih strategija. Čak i kada naučite teorijski koja je to strategija koja će vas dovesti do uspeha, prva primena sigurno neće biti savršena, a moguće čak ni naročito dobra. Ali je isto tako važno da istrajete. Vežbanjem određenih sposobnosti one postaju bolje. Čak i kada znate kako se nešto radi, može se desiti da precenite sebe i da budete uvereni da možete više odmah. Može se desiti i da previdite neki svoj nedostatak. Možda nećete postaviti listu prioriteta baš najefikasnije prvi put.

I vežbanje strategija je vrsta učenja. Iskustvo će nas naučiti vremenom i radom, šta se pokazuje kao bolje, a šta kao lošije rešenje, ali važno je da ne odustanete i da prihvatate i razmišljate o onome što vam se nađe na putu koji je pred vama. Jer to je put ka uspehu, zadovoljstvu i kvalitetnijem i srećnijem životu. Niko nikada nije rekao da će taj put biti bez prepreka, ali isto tako ni da nećete osećati zadovoljstvo kada ih budete prevazilazili.

Danas