Verovali ili ne svaka od sedam osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, je povezana s funkcionisanjem i zdravljem organa.

Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje. Ali to funkcioniše i u drugom smeru.

Na primer, ako jetra prikupljaju previše toksina, javiće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre pa to postaje začarani krug.

Ljutnja je povezana sa zameranjem, frustriranošću i besom pa ako se ne suočavamo s njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudiskloni želučanim problemima zbog potisnute ljutnje će patiti od gastritisa ili čira na želucu.

Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati lošu probavu, nadutost nakon obroka, grčeve i bolove u području stomaka. Preterana zabrinutost uzrokovaće i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.

Previše uzbuđenja, čak i onog koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, teskobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje isto spadaju u ovu grupu.

Briga – slezina

Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacije. Ali velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine. Iako je konvencionalna medicina sklona da previdi važnost ovog organa, važno je napomenuti da poremećaj rada slezine može dovesti i do probavnih smetnji, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcionisanja ovoga vitalnog organa.

Strah – bubrezi

Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad to postane hronično, počinje da utiče na zdravlje. Nenamerno mokrenje je najčešći znak poremećaja, a čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.

Zamišljenost – slezina

Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcionisanje slezine. Uzrokuje osećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja pati od previše promišljanja može iskusiti simptome poput slabog apetita, može zaboraviti da jede ili imati osećaj nadutosti posle obroka. Zbog slabog funkcionisanja slezine moguća je i pojava izuzetno bledog tena.

Šok – srce

Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će iskusiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Posle šoka pojavljuju se preskakanje srca, teskoba i nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posledice na celo telo i uzrokuje poremećaje poput PTSP-a.

Tuga – pluća

Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme, ali i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.

Vesti 011