Alopatska medicina tretira depresiju kao bolest, i to veoma profitabilnu. Uzrok? Nejasan, negde u dubini srca ili mozga, pacijent se ‘’navuče’’ na tabletice za smirenje, spavanje, otupljivanje, a doza se vremenom samo pojačava. Idi malo kod psihijatra, malo kod psihologa i svima dobro. I kolegijalno.

Ajur-veda smatra da depresija nije bolest, već ‘’mano-dhušti’’ – slabost uma. Ova slabost volje bukvalno nastaje usled nedostatka svetla u čoveku. Sezonska depresija, kada su noći duge, a dani kratki i tmurni, odličan je primer za ovu tvrdnju.

Unutrašnje svetlo

Život u našoj galaksiji održava se zahvaljujući svetlosti sunca. Vedski mudraci su u pradavna vremena objasnili da svaki čovek ima svoje unutrašnje sunce, koje iznutra obasjava čoveka. To unutrašnje sunce ima svoje razne nazive – Duša, Sopstvo, Sveti duh, Atma, nirvana, najčešći su termini filozofije i religije. Savremena nauka to zove izvor misli, čista svest ili transcendentalna svest.

Snaga uma neposredno zavisi od toga koliko je on blizak sa ovim izvorom unutrašnjeg svetla. Savremeni materijalista, potrošač, vaspitan je i obrazovan tako da smisao življenja, svrhu postojanja i zadovoljstva koja život nudi, traži napolju, u svetu oko sebe. Zahvaljujući ovakvom stavu, on se udaljuje od svog unutrašnjeg izvora svetla i tama ga savladava iznutra. Otuda dolazi i slabost duha, to jest depresija, sa svim njenim raznovrsnim licima i posledicama.

Princip drugog elementa

I dok savremeni psihijatri kopaju po ovoj tami, pokušavajući da pronađu njen uzrok, pa da ga onda nekako uklone, ajur-veda preporučuje načelo ‘’drugog elementa’’: Unesimo svetlo i tama će jednostavno nestati. Prosto da prostije ne može biti. Da, ali kako uneti svetlo? Postoje različite strategije (pročišćavanje duha i tela naročitom ishranom, travama, fizičkim radom, sunčanjem), ali je svakako najdelotvornije neposredno povezati svesni duh sa unutrašnjim suncem – Sopstvom. Transcendentalna meditacija (TM) je naučno potvrđeni put koji rezultate daje izuzetno brzo (i trajno).

Primena u praksi

Godine 1994. radio sam kao instruktor TM u Ukrajini, u gradu Donjecku. Na jedno od prvih predavanja došao je i Nikolaj F. – docent matematike, profesor na mesnom Univerzitetu. Nikolaj je već drugu godinu patio od manijakalne depresije drugog stepena (zvanična dijagnoza) i probao je sve alopatske tretmane kao i mnoge tradicionalne – trave, bioenergiju i tako dalje. Na kraju, kada ništa od svega nije pomoglo, lekari su mu predložili novi, eksperimentalni tretman, a to je puštanje električne struje kroz kičmu. Morao je da potpiše da je lično odgovoran za sve neželjene posledice koje mogu nastupiti. Rezultat – naprsnuće kičme i nekoliko meseci ležanja u gipsanom koritu.

Nikolaj je rešio da proba i TM i tokom sledećih 15 dana je vežbao samostalno – kod kuće ili na poslu, dva puta na dan po 20 minuta. Posle 15 dana došao je na zajedničku meditaciju i druženje sa polaznicima ranijih kurseva. Posle grupne meditacije, pred čitavom grupom pohvalio se da mu se ruke više ne tresu (ranije je sve formule morao da piše na odmoru, jer mu je kreda ispadala iz ruku), što je za njega bilo čudo nad čudima. Vremenom je prestao da koristi bilo kakve lekove, a od depresije nije ostalo ni traga. A eto, manijakalna depresija je zvanično „neizlečiva bolest“…

Zato, ne lečite depresiju drogama, alkoholom i prejedanjem – to neće pomoći, naprotiv. Unesite svetlo i tama će zauvek nestati, a sa njom i svi njeni pratioci…

ajur-veda.rs