Slabe tačke zdravlja mogu se otkriti i na osnovu boje kose, tvrde američki stručnjaci. Glavni osumnjičeni su, naravno, geni.

Geni koji učestvuju u stvaranju pigmenta u kosi regulišu brojne procese u telu i, između ostalog, utiču na rizik od razvoja različitih bolesti, otkrili su naučnici Univerziteta „Harvard”.

Melanin koji daje kosi smeđu boju usporava rad jetre. To otežava razgradnju nikotina, pa su smeđokose osobe osetljivije na uticaj te materije, a samim tim povećava se i rizik od razvijanja zavisnosti.

Takođe smeđokosi češće gube kosu u odnosu na ostale. Rešenje za taj problem autori studije vide u uzimanju 18 miligrama gvožđa ili šoljice zobi svakog dana.

Osobe koje imaju crveni pigment češće su zabrinute u odnosu na ostale, jer isti geni koji kontrolišu melanin utiču i na to kako telo upravlja stresom. Takođe, otporniji su na lokalnu anesteziju, pogotovo onu koja se koristi u stomatologiji, pa se dešava da im je potrebna i do 20 odsto veća doza.

Crvenokosi imaju 50 odsto veći rizik da obole od Parkinsonove bolesti. Rezultati istraživanja pokazuju da svakodnevno uzimanje 400 miligrama folne kiseline može značajno da smanji taj rizik.

Plavokosi imaju velike šanse da obole od nastanka makularne degeneracije, očne bolesti koja može uzrokovati slepilo.

Zato se osobama svetle kose preporučuje povrće bogato luteinom koji sprečava tu bolest, prvenstveno kelj, grašak i spanać.

Zbog svetlije puti takve osobe imaju veću predispoziciju za rak kože.

Prerano osedela kosa upućuje na razne zdravstvene teškoće, ali najčešće je to manjak vitamina B12 i poremećaji štitne žlezde.

RTS