“…”Biću poštena, (i) voleću te puno”

To rekla si i okrenula mi leđa

Moj život totalno je strun'o

Ubila me tvoja kosa smeđa…

(Žalim draga ispalo je sranje by Pero Defformero)

Raspisani su još jedni izbori u Besudnoj. Nalik svim ranijim u njoj raspisivanim u poslednjih 80-ak godina. Sve je spremno: ćorave kutije, Lade Nive i dugi crni kožni mantili, džakovi brašna i opanci. Već je počela mobilizacija i među mrtvima, skupili su se neplaćeni računi, pravosnažne sudske presude, krivične prijave. Oštre pera analitičari, šilje olovke lokalni špijuni. PR službe već sastavljaju pobjedničke govore. Ništa se neće propustiti slučaju i stihiji.

Spremna je i Opozicija. Formiraju se frontovi, široke koalicije, peglaju se bijele košulje, pljuje se po ostalim opozicionim partijama, kune i u kam zatuca ”ko ne doš’o u naše redove..”. Još se ne zna u koliko će se kolona napadati vlast, ozbiljno se pregovara, sve je jača međunarodna podrška, vlast nikad slabija, svi vide da je ovoga puta zrelo, i da je pobjeda neminovna. Jeste, uslovi su nenormalni i neregularni. Jeste, postoji zloupotreba službi i fondova. Jeste, glasaju i mrtvi i odseljeni. Jeste, vlast je zločinačka i kriminogena i ne može se smijeniti na izborima. Jeste, kriva je za ratne i zločine protiv čovječnosti. Jeste, ubijala je novinare i visoke državne službenike. Jeste, kriva je za najveću pljačku resursa jedne zemlje ikad zabilježenu. Ali nećemo sad o tome, pa izbori su majkumu. Svi na iste. Oni koji uvijek traže dlaku u jajetu zaboravljaju da je opozicija podnijela i veće žrtve, i učestvovala pod još apsurdnijim uslovima:

Kao na referendumu o državnoj samostalnosti, kad se prihvatilo učešće po uslovima koje niko normalan ne bi prihvatio, te gotovo polovini državljana uzeta država bez pitanja. Naravno, nakon toga je upućen oštar demarš o brojnim neregularnostima, kako je to red.

Kao pri glasanju za najnoviji Ustav Besudne, kad su osmišljena potpuno nova, kreativna rešenja za ”identitetska pitanja”. Naravno, nakon toga se žalilo kako se isti, poput onih prije njega ne poštuje, i podvlači: ”eee, da nijesmo mi to ispregovarali, šta bi vam oni uradili…”.

Morali su se i direktno prodavati opozicioni odbornici, po kilu žive vage, da se obezbijedi većina podgoričkom Velikom veziru, i novoj revolucionarnoj vlasti Andrijevice. Naravno, nakon toga ih se odreklo, i pozvalo da se ispitaju eventualne koruptivne radnje.

Mora se priznati da je vlast te napore opozicije uvijek znala da cijeni, i da nikada nije posegla za radikalnim mjerama, poput pravljenja nove opozicije, te se ipak mora konstatovati da i oni znaju za red. Prema tome, bilo bi krajnje neodgovorno, pa i štetno, poslušati nekakve glasove onih koji poturaju klipove pod točkove našeg progresa pozivom na bojkot. Treba, kao na svadbi kad se posluži supa a pijani kum drekne: ”Bačaj kašike, moravac!” svi kao jedan da skočimo, jer nije Kum dugme.

Jer inače bi prestala ova igranka, koja traje decenijama. A šta bi mi onda?”