Piše: Marko Mitrović

Ovaj tekst pišem prvenstveno zbog sebe, da bi ono šta osećam stavio na “papir”, pa ako se još neko pronađe, super. Da razjasnim za početak da pod Pirat ne mislim “ideološku” poziciju već na aktivizam koji teži da postane bavljenje politikom. Prvenstveno, šta tako nešto treba normalnom čoveku u zemlji Srbiji, a sebe smatram kao takvog.

U piratsku priču sam ušao prvenstveno iz radoznalosti. Polako sam upoznao ljude oko Piratske Partije, svidelo mi se kako rade i kako razmišljaju i postepeno sam se sve više interesovao za Pirate, pomagao tu i tamo i postajao sve aktivniji. I tako, korak po korak, postao sam Pirat na granici ulaska u politiku pre nego što sam toga uopšte i postao svestan. Iako to uopšte nisam želeo.

Ne.

Nikad mi želja nije bila ulazak u politiku. To mi je bilo odvratno. I još uvek je. Život kakav sam ja želeo je jednostavan. Završim fakultet, nađem neki posao koji mi se sviđa, nakon par godina pokrenem svoj biznis, u međuvremenu nađem lepu i pametnu devojku sličnih pogleda na svet kao ja sa kojom bi se oženio i imao dvoje-troje dece jednog dana. Putovanja i bavljenja hobijima koje volim. Bez želje da bilo koga uznemiravam u životu a sve što tražim za uzvrat je to isto. Društvenim problemima treba da se bavi neko drugi, a ova zemlja će se sama od sebe magično srediti i postati prijatno mesto za miran život.

Ali neke stvari sam naučio u međuvremenu, na primer da je ovo veoma sebičan i nadasve nerealan pogled na svet. Problemi se neće rešiti sami od sebe. Ukoliko niko ne želi da ih rešava, samo će se pogoršti. Ako svako brine samo o sebi i svojim ciljevima, društvo će da nastavi da propada. Pasivno posmatranje ne vodi nikuda. Postoje stvari koje neko mora da uradi.

Neko mora.

Neko mora da ustane protiv nepravde. Neko mora da stane u odbranu svojih i tuđih prava. Neko mora da zaštiti slabije. Neko mora da se trudi kako bi društvo i civilizacija napredovali. Neko mora da ne prihvata gluposti. Neko mora da se suprodstavi kada na sve strane zlonamerni idioti postaju sve glasniji. Neko mora da bude prvi koji će da ustane, jer to je nešto što je najteže. Kad ljudi vide da se ostali bore za nešto i oni će se pridružiti, ali retko ko će prvi da digne glas protiv jačeg. Ali neko mora.

A ko je taj neko?

Niko. Ja. Vi. Mi. Svi. Izbora nema puno. Ili ćemo svi da se potrudimo da napravimo ovu zemlju i ceo svet boljim ili ćemo to da ostavimo nekome drugom. Odnosno nikome.

Koji je na kraju odgovor zašto sam Pirat? Zašto svesno kružim oko zla koje se zove politika?

Zato što moram. To nije moj izbor. Iako ne verujem u sudbinu i više sile mislim da po ovom pitanju nemam izbora. Niko od nas ga nema ako ne želi da bude sebično biće koje iz prvih redova pasivno gleda kako svet klizi putem bez povratka. Ovo je naša zemlja, naš svet, i ako želimo da ih učinimo boljim nemamo izbora nego da budemo aktivni u borbi.

A zašto baš Pirat? Zato što su Pirati jedini iskren grassroots pokret na svetu koji ima perspektivu i potencijal. Zato što su Pirati jedna od retkih neiskvarenih kreativnih sila na svetu. Zato što smo svaki dan sve jači. Sve brojniji.

Zato što nemamo izbora. Počeli smo iz samoodbrane, ali nećemo stati do totalne pobede. Zato što nemamo izbora.

Archamond.com