Piše: Julijana MIRKOV

Doslovno i prenosno plutonomija je „zakon bogatih“- etimološki „Plutos“ je grčki mitološki bog bogatstva, „nomos“ je starogrčka reč za zakon.Termin je globalno lansiran zahvaljujući jednom tržišnom istraživanju urađenom za račun tada prve američke banke „Citigroup“ (2005). Tekst je svojevremeno „procurio“ u javnost i izazvao zgražanje javnog mnenja i naravno dežurnih političara i „opinionmakera“.

Ova tržišna analiza je stručno urađeni ekonomski „calculus“, brutalno iskren, autentičan i nedvosmislen u svojim ciničnim primesama i zaključcima. Novi milenijum je doneo i novu podelu čovečanstva: ne više na komunistički Istok i slobodarski Zapad, niti bogati Sever i siromašni Jug, već zemlje u kojima vlada „Plutonomija“ i one u kojima ona zasad ne vlada.

Deo sveta u kojem vlada plutonomija se prepoznaje po tipičnim obeležjima novog društveno-ekonomskog uređenja, koje inkriminisana tržišna analiza Citigroup-a sažima u „pravilo 80-20“. Profit proizilazi iz prometa robe i usluga. Maksimizacija profita se postiže koncentracijom ponude na platežno najmoćnije delove stanovništva. U plutonomijama 80% ukupne potrošnje robe i usluga je koncentrisano u rukama 20% najbogatijeg dela stanovništva. Preostalih 20% ukupne potrošnje otpada na „pazar“ 80% stanovništva koje nije bogato (no-rich).

Kako prepoznati profitabilni segment stanovništva, tačnije onih 20 %? Infotehnologije su koncentrisale sve ekonomski relevantne informacije u kreditne i dugovne kartice kojim građanin svakodnevno komunicira kvalitet i kvantitet svojih kupovnih opcija. Ako je u pitanju banka, kao što je to slučaj u ovom primeru, zadatak je još jednostavniji – tu su tekući računi koji beleže sve prilive i odlive sredstava po stavkama prihoda i potrošnje.

Biznis luksuza cveta i u periodima cikličnih ekonomskih kriza i recesije, jer je „čudotvorno“ isključen iz tipične dinamike robne razmene regulisane zakonom slobodnog tržišta. To je i razlog što su proizvođači luksuzne robe i usluga zabeležili dvocifrene godišnje profitne stope od 2008. do danas.

Kriza pogađa onih 80% građana čija kupovna moć opada, ali sa stanovišta unosnosti ukupnog biznisa oni svojom potrošnjom utiču na formiranje tek 20% ukupnog profita. Za njih niču kao gljivice trgovački centri i discounti popularnih cena kao i usluge „low cost“. Izbor je širok: H&M, Zara, A&O, Ikea, Mc Donald’s, Lidl, Ryan Air, …. Šarena laža jeftinog obilja.

Noam Chomsky („Hopes and Prospects“) sažima ovo stanje na tržištu robe i usluga u termin „potrošački apartheid“.

Ali efekti plutonomije su mnogo tananiji i razorniji u globalnoj makroekonoskoj perspektivi. Radi se o „dualnom društvenom uređenju“ ustavnih demokratija širom sveta.

Na jednoj strani su Ustav, javno pravo i Parlament, na drugoj „virtualni“ parlament i privatno pravo. Ovo „dualno uređanje“ počiva na slobodnoj cirkulaciji kapitala u globalnim razmerama.

Uzmimo da Parlament date demokratske države izrazi nameru da poboljša zdravstvenu zaštitu građanstva ili uslove penzionisanja i da su za to već obezbeđeni fondovi iz državnog budžeta. Pre nego što Parlament stigne da izglasa nove zakone u korist stanovništva, „virtualni“ parlament belosvetskih investitora i poverilaca će brzo povući kapital iz zemlje kojoj preti „višak“ demokratije i welfare-a, obarajući devizni kurs, cene akcija i obveznica, gaseći svaku iluziju samoodređenosti date zemlje. U pomoć će im pritrčati „veoma vidljiva ruka“ plutonomije – agencije kreditnog ratinga. U ime tržišta? Nikako. U ime finansijskog kapitala, koji se služi tržištem samo dok zgrće profite za onih 20% . Kad naiđe recesivni ciklus, onda na delo stupa „nomos“, zakon spašavanja (bail out) krupnog finansijskog kapitala državnim instrumentima – kroz poreski dinar sakupljen od onih 80% ne- bogatih.

Ne radi se o „Izuzetku koji potvrđuje pravilo“, kako bi to htela latinska maksima. (Ovde izuzetak državne intervencije u spasavanju krupnog finansijskog kapitala od neumoljivih zakona slobodnog tržišta).

Radi se o singularnosti. Ovim terminom se služi moderna fizika da označi odstupanja od poznatih naučnih zakona. Singularnost je neobjašnjeni registrovani slučaj koji protivreči poznatim prirodnim zakonima i zahteva primernu istragu, preispitivanje dotadašnjeg znanja i usvojenih teorija.

Pollitika