Piše: Mirjana Stefanović

sedam padeža –

mnogo ih je

Za I.

jedno misli

drugo govori

a radi sasvim treće

političar

vagu izvodi na gredi

i na strunjači

kolut napred i kolut nazad

a tek na vratilu

i po razboju dvovisinskom

razleti se kao mlada veverica

političar

veštije hoda po žici

nego po parketu

makar bio sto godina star

i dvesta kila težak

političar

od koga li se to naslušasmo

maštarija luđih od Minhauzenovih

u naše uši uživo

sa tribine a ne u beletristici

od političara

ne trošimo dobre reči

ni svoje lepe želje

uzalud

jer ne vredi mu govoriti

ti more soliš

i anđele na vrhu igle postrojavaš

ako bi išta da savetuješ

političaru

kao mokar sapun

iz ruku ti izleće

ne možeš ga ni za glavu

ni za rep uhvatiti

političara

e moj političaru

dokle si nas doveo

da usmrđeni po balegi gacamo

a ti nam veseo letuckaš

nad glavama

i ne prestaješ da cvrkućeš

sa kime to nikad ne znaš

da l’ si doš’o il’ si poš’o

sa političarem

a kada iz politike

te tamne tajnovite šume

kojom krstare zveri

što jedna drugoj o životu rade

s osmehom

i u koju najbolje da ne zalaziš

već da je zaobiđeš glavom bez obzira

kad iz tog kreštanja kričanja i zavijanja

k nama potrči prav čovek i svetao

sa mišlju visokom

i rukama čistim

e o tom ćemo

političaru

možda slavljeničke pesme pevati

ako ga ne ubijemo.

Peščanik.net