Hikikomori je poremećaj ponašanja rasprostranjen u Japanu uglavnom kod mladića, a karakterišu ga povučen život kod kuće i nedostatak interesa i želje za školom i radom koji traju duše od šest meseci , piše “Le Monde”.

Lekar Alan Teo, psihijatar na Univerzitetu u Mičigenu u En Arburu, je u martu mesecu, u Međunarodnom časopisu za socijalnu psihijatriju, objavio članak o prvom slučaju hikikomorija u Sjedinjenim Državama: jednom čoveku od 30 godina koji je živio izolovan u svom stanu tri godine.

– Prvu godinu je proveo u prilično prostranom WC-u, hraneći se onim što bi mu doneli , rekao je.

– Nije se prao, nuždu je vršio u kante i boce, a vreme provodio na internetu i igrajući video-igrice. Već je tako živeo nekoliko godina u 20-im godinama. Svaki put je patio od teške depresije -, dodao je.

Pacijent je pristao da se podvrgne kognitivno bihevioralnoj terapiji nakon koje je u remisiji.

– Tokom života, hikikomorijem je pogođeno 1,2 posto Japanaca, po jedinoj detaljnoj studiji o epidemiologiji tog fenomena -, rekao je profesor Takahiro Kato, sa Odseka za neuropsihijatriju Univerziteta u Kjušu.

– Osim toga, jedno istraživanje je utvrdilo 264.000 slučaja hikikomorija u Japanu (od ukupno 127 miliouna stanovnika), kojima treba dodati 460.000 ljudi koji će tek oboleti.

Po njemu, “u bliskoj budućnosti u Japanu će biti gotovo milion slučajeva, što će imati socijalno-ekonomske posledice”.

Neki stručnjaci ocenjuju da je reč o epidemiji.

Situacija je ozbiljnija, jer u Japanu postoji samo 169 psihijatara za mlade, a prvi znakovi izostajanja iz škole ili izolovanja mogu ponekad da se pojave u starosti od 12, 13 godina. Osim toga, neki roditelji se stide takvog deteta i oklevaju da zatraže stručnu pomoć ili je ono odbija, a ponekad i tolerišu takvo ponašanje.

Oboleli često pate od nekog psihološkog poremećaja koji prati izolaciju od sveta. To međutim nije nužno, a ako i postoji, nije dovoljan razlog da bi opravdao takvo ponašanje. Fenomen takođe nije povezan sa zavisnošću od interneta ili video igrica. Oni, po profesoru Katou, samo smanjuju potrebu za komunikacijom sa ljudima.

Jedan od razloga bi mogao da bude i veliki pritisak u školi, kao i zlostavljanje kojim su izloženi neki učenici.

Poremećaj ponašanja nije povezan isključivo sa japanskom kulturom. Slučajevi su otkriveni u Omanu, Španiji, Italiji, Južnoj Koreji i Francuskoj, gde je u poslednjih 15 meseci zabeleženo tridesetak slučajeva kod mladih starijih od 16 godina, ali starosti od 25 do 30 godina.

Le Monde/trojka.rs