Kontroverzni Trgovinski sporazum o suzbijanju piraterije (ACTA), nakon što su ga odbacila tri ključna komiteta Evropskog parlamenta, praktično nema šanse da zaživi u Evropi.

Komiteti EP za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se prošle sedmice protiv ACTA, uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana Evropske unije na “mala vrata” uvelo cenzuru interneta i loše se odrazilo na pružaoce internet usluga i mobilne telefonije.

Iako stavovi komiteta nisu obavezujući, ovim je praktično zadat smrtni udarac sporazumu koji su ranije potpisale EU, SAD, Kanada, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, Južna Koreja i Maroko, a koji je još od tada predmet žestokog spora, prenosi Al Jazeera.

Ovaj sporazum obavezuje potpisnike da kriminaliziraju sve oblike kršenja autorskih prava, od falsifikovanja poznatih brendova do besplatne razmjene filmova, muzike i drugih sadržaja putem interneta.

Upravo su odredbe vezane uz internet, u kojima se predviđaju žestoke kazne za sve koji “omogućavaju, podstiču ili potpomažu” internet pirateriju izazvale uzbunu pobornika ljudskih prava.

Čak i u slučaju da EP na sjednici u julu usvoji ovaj sporazum, to još ne znači da će on biti sproveden: mora ga odobriti i Evropski savjet jednoglasnim mišljenjem svih 27 članica.

Iako je 20 članica EU ranije potpisalo ACTA-u, većina je, suočena s masovnim protestima, naknadno odlučila da ga ne ratifikuje, a neke zemlje, poput Slovenije i Poljske, povukle su potpise.

Ostaje da se čuje obavezujuće mišljenje Evropskog suda pravde, koji već nekoliko mjeseci razmatra je li ACTA u skladu s Evropskom poveljom o ljudskim pravima i ostalim osnovnim zakonima.

Ako se i sud izjasni negativno, ACTA definitivno odlazi ad acta, a svjetske korporacije moraće naći drugi način zaštiti svoje proizvode od krađe i kopiranja.