Od kada je pre deceniju uvedena telepsihijatrija, video-pozivi su postali široko rasporostanjen metod lečenja pacijenata do kojih je teško stići.

Gospođica Vajnblat, 30-ogodišnja nastavnica iz Oregona, ranije je posećivala psihijatra na tradicionalan način – licem u lice.

“Sada svoju terapiju odradim uz jutarnju kafu ili pre izlaska u grad sa prijateljicama. Ovog leta sam svog lekara vodila sa sobom kroz 3 države”, rekla je Vajnblat.

Skajp i šiforvani digitalni programi kroz određene sajtove učinili su onlajn privatnu praksu dostupnom svima.

Na jedan od sajtova za terapije, za samo 2 godine prijavilo se 900 psihijatara, psihologa, savetnika i trenera.

“Uvek će postojati oni koji veruju da ništa ne može da zameni direktan kontakt uživo sa pacijentom. Međutim, sve više ljudi, naročito mladih smatra da je onlajn terapija veliki napredak“, rekao je psiholog Erik Haris.

Prednost ovakvog lečenja predstavlja i uštedu vremena i novca. Neki tarapeuti onlajn seanse napraćuju manje, s obzirom na činjenicu da mogu da rade od kuće, što izuzima troškove vožnje do ordinacije ili rentiranja kancelarije.

Takođe, sastanci ne moraju da se otkazuju zbog bolesti ili putovanja.

Da li će saznanje da vas od tarapeuta deli samo klik mišem stvoriti novi vid zavisnosti 21. veka – neophodnost prihoterapije?

“Osećate se prijatno kada znate da možete tarapeuta voditi svuda sa sobom”, rekla je Vajnblat.

Ipak i napredna tehnologija ima svoje mane. Onlajn tertmani izostavljaju osnovni element tarapeutske veze – kontakt očima.

Pacijent i lekar gledaju jedan drugog preko ekrana, ali kako je kamera uglavnom smeštena u gornjem delu monitora, gubi se pogled oči u oči.

Do problema može dovesti i loša internet konekcija, pa se ponekad dešava da se slika izgubi u sred razgovora ili da se veza prekine.

Još jedna opasnost koju onlajn terapija nosi sa sobom jeste anonimnost. Mnogi ljudi od početka izbegavaju odlazak kod tarapeuta zbog sramote i privatnosti. Neki tarapeuti koji rade putem inteneta ne zahtevaju od pacijenata da se u potpunosti identifikuju.

Šta se u tom slučaju događa ako tokom terapije pacijent doživi nervni slom? Kako pozvati pomoć anonimnoj osobi?

Onlajn terapija je mnogo kompleksnija nego što se pretpostavlja. Zato psiholozi smatraju da određena stanja nije moguće lečiti na ovaj način.

Dr Ilejn Dačarm koristi Skajp u komunikaciji sa pacijentima koje je ranije lečila dok je radila na Floridi. Ona smatra da su smetnje tokom razgovora, zamrznuta ili iseckana slika nešto što veoma odvraća paćnju i njoj i pacijentu.

Ipak, ona na svaka 3 meseca putuje na Floridu kako bi obišla osobe koje leči putem interneta.

“Mnoge stvari nije moguće primetiti putem Skajpa“, smatra dr Dačarm.

Naročito može biti nezgodno kada su u pitanju pacijenti sa težim mentalnim poremećajima. Mišel Teri je psihijatrijska medicinska sestra koja je bila zadužena za vršenje evaluacije pacijenta na Aljasci.

“Jednom prilikom sam nosila belu jaknu, a iza mene je bio beli zid. Moje lice je delovalo veoma tamno zbog kontrasta, pa se pacijent uznemirio jer je mislio da razgovara sa đavolom“, ispričala je Mišel.

Nekoliko studija pokazalo je da su pacijenti u suštini podjednako zadovoljni i tradicionalnim i internet terapijama.

B92