Piše: Svetlana VASOVIĆ MEKINA

Gotovo pet meseci otkako je engleski “Sandej tajms” lansirao aferu “novac za zakone”, u Sloveniji je ponovo aktuelizovan “slučaj Taler” tako što je nov doprinos raskrinkavanju rečene afere dala i Komisija za borbu protiv korupcije. Komisija je Talerov primer iskoristila za pokretanje novih istraga o dubokoj ukorenjenosti korupcije u slovenačkom društvu.

Afera je izbila 20. marta ove godine kada su novinari britanskog “Sandej Tajmsa” objavili video snimke na kojima su zabeleženi primeri korupcije u Evropskom parlamentu, a među “ulovljenim” evro-poslanicima koji su prihvatili da se upregnu u interese (lažnih) lobista, našao se (za “honorar” težak 100 hiljada evra) i Zoran Taler, nekadašnji slovenački ministar spoljnih poslova. Taler je u Evropski parlament izabran na listi Socijalnih demokrata (SD) na čijem je čelu premijer Borut Pahor.

Ponukana aferom Taler, državna Komisija za borbu protiv korupcije odlučila je da tekuće istrage potkrepi matematičkim računima odnosno da “matematički” ukaže na ukorenjenost korupcije u slovenačkom društvu. Tako je u poslednjem izveštaju Komisija objavila intrigantne podatke o unosnim poslovima koje probrana preduzeća obavljaju za vladu. Komisija je otkrila da u Sloveniji postoji tačno 65 preduzeća koja su uoči 2004. godine uspešno poslovala sa državom, a čiji poslovni rezultati pokazuju da su posle izbora koji su održani rečene godine i smene vlasti – ista preduzeća upala u period suše, tačnije potpunog prekida finansijskih tokova. Sušne godine su trajale tačno – do narednih izbora! Pošto su kormilo vlade, posle izbora održanih u jesen 2008. godine ponovo od desnice preuzeli lideri tzv. levice, istih 65 firmi počelo je da niže poslovne uspehe. I sve to zahvaljujući odličnom (i obnovljenom) poslovanju sa državom.

Ni to nije sve. Komisija je utvrdila da je na potpuno isti način u vreme “desne” vlade pod vođstvom prethodnog premijera Janeza Janše odlično poslovalo 252 preduzeća koja do 2004. godine gotovo uopšte nisu poslovala sa državom. Ova neobična statistika pokazala je da slovenačka “desnica” radije sarađuje sa većim brojem manjih firmi, dok se “levica” koncentrisala na četiri puta manji broj preduzeća sa kojima u doba svoje vladavine ima uhodano poslovanje. Slovenačka Komisija za borbu protiv korupcije ukazuje na štetnost opisanog modela poslovanja. Treba znati da svote nisu simbolične već da se radi o milionskim iznosima. U igri je, prema prvim procenama – najmanje 50 miliona evra. Taj novac nekad završi u rukama “naših”, a posle izbora (ukoliko dođe do promene vlasti) u džepovima “njihovih”.

Komisija za borbu protiv korupcije upozorava da netom otkrivena “ustaljena” praksa poslovanja države sa 65 odnosno 252 preduzeća dokazuje da glavni problem Slovenije nije sitna korupcija u vidu plavih koverti, već mito koje se naočigled javnosti odvija na veliko preko veza članova vlade sa izabranicima iz privatnog sektora. Sve to je izuzetno opasno jer uništava konkurenciju koja je prvi uslov za zdravu tržišnu ekonomiju. Na opisani način posao u društvu obolelom od korupcije ne dobija onaj ko je kvalitetniji i jeftiniji – što bi bilo normalno – već onaj koji je “naš” i ko zna da vrati uslugu.

Konkretna imena preduzeća, privilegovanih da posluju sa državom ako “naši” pobede, ipak nisu obelodanjena. To je izazvalo ogorčenje domaće javnosti, a Komisija je odgovorila da bi rečena preduzeća u suprotnom istog trena bila javno žigosana zbog korupcije. Goran Klemenčič, predsednik Komisije za borbu protiv korupcije, objasnio je taj kontradiktoran potez željom da komisija na čijem je čelu prvo utvrdi “uzrok bolesti od koje Slovenija boluje uz istovremeno onemogućavanje uzročnika i razvijanje servisa za druge nadzornike u Sloveniji i u inostranstvu”.

Sličan “mehanizam” je Komisija otkrila i prilikom analize poslovanja banaka u državnom vlasništvu. Detektovano je da su slovenačke banke u poslednjoj godini odobrile oko hiljadu neverovatno povoljnih kredita klijenteli bliskoj vladajućoj garnituri i sve to bez poštovanja uobičajenih rigoroznih uslova, procedura i pravila. Problem je utoliko veći jer sada iste banke, u većinskom državnom vlasništvu, usled krize neprestano prosjače od Pahorove vlade nove finansijske injekcije svežeg kapitala.

Klemenčič obećava da će javnosti uskoro predstaviti celokupnu šemu korupcije pod okriljem države pomoću analize poslovanja sa privatnim preduzećima i poređenja sa podacima o poslovanju stranaka na vlasti. Otuda je slovenački primer zanimljiv i za Srbiju. Prvaci slovenačke antikorupcione komisije tvrde da su institucije iz okruženja pokazale izuzetan interes za rečeno istraživanje sa željom da metodologiju primene i u svojim državama. Stoga Klemenčičeva komisija nagoveštava mogućnost pokretanja posebnog javnog servisa za slične analize pomoću slovenačkih i stranih institucija, te uz podršku Evropske komisije.

Raskrinkavanje korupcije na najvišem nivou moglo bi da urodi plodom i ubuduće spreči afere poput Talerove. Slovenija proizilazi iz istog političkog miljea poput Srbije, a ovaj primer dokazuje da države u kojima se političari celog radnog veka usavršavaju u zanatu “podmazivanja” u skladu sa izbornim ciklusom, na kraju proizvode baš takve političare. Političare koji su ili “podmazani” i vazda spremni da “podmažu”, ne samo kod kuće, već svoj modus operandi, čim se ukaže prilika, unose i u okrilje evropskih institucija.

Pištaljka.rs