Kako je muvana vaša prababa, a kako vi

Ljubavna pisma, traženje ruke od oca i pevanje serenade pod prozorom – nekada najpopularniji načini za izjavu ljubavi danas ne samo da padaju u zaborav, već bi se, ukoliko se njima koristite, mogli suočiti s podsmehom i odbijanjem. Mobilni, internet i društvene mreže ubrzali su udvaranje i pretvorili ga iz dugačkog procesa punog neizvesnosti u nešto što više liči na naručivanje u fast food restoranu. Donosimo vam kratki pregled načina udvaranja kroz istoriju.

Stari način

U vreme kada su muškarci hodali okolo s komadom životinjske kože oko intimnih dijelova, brakovi su se sklapali na način da bi muškarac, ratnik, otišao s hordom prijatelja do susednog sela i jednostavno ukrao mladu. Žena, koja nije imala pravo glasa, morala je živeti s njim u njegovom selu, a kad bi je pripadnici njenog sela došli tražiti, novopečeni suprug bi je sakrio kako bi je sačuvao samo za sebe.  Mladenci bi mesec dana pili posebni napitak od meda, zbog čega je i došlo do izraza "medeni mesec". Brakovi su u to vreme bili dogovarani, sa ciljem dobijanja više zemlje i drugih koristi.

Srednji vek

 Najromantičnije razdoblje koje je obilježeno donošenjem cveća, recitovanjem poezije i kavaljerskim ponašanjem – srednji vek je krivac za sve današnje romantične gestove koje najčešće viđamo samo u filmovima. Ovakvo ponašanje nastalo je kao otpor dogovorenim brakovima, kada su ljudi shvatili značaj ljubavi u celoj priči. No, otkrivena potreba za ljubavi u braku nije značila da su se brakovi sklapali iz ljubavi, još se uvijek više cenila finansijska strana priče. Čednost i čast vrhovne su vrline ovog razdoblja. Tada je i legalizovana ženska prosidba muškaraca, trend koji se kasnije proširio po Evropi.

Viktorijansko doba

Ljubav postaje glavna varijabla u sklapanju brakova, a udvaranje dobija vrlo formalan oblik. Muškarac nije smeo, čak niti kada ga je netko upoznao s mladom damom, odmah pričati s njom; potrebno je bilo uručiti poziv da je otprati kući, a mlada dama bi na kraju večeri, nakon što je proučila sve ponude, uručila svoju pozivnicu srećnom gospodinu koji će imati čast otpratiti je kući. Udvaranje se najčešće odvijalo u kući devojke, pod budnim okom roditelja, a kada bi par odlučio poduzeti korak dalje u svojoj "vezi", izašli bi na trem kako bi popričali bez straže. Čak ni prosidba nije bila lak posao, najčešće se dostavljala u pisanom obliku.

Darovi kao znak obavezivanja

U Norveškoj, i susednim zemljama, svi su običaji udvaranja podrazumevali korišćenje noževa. Kada bi devojka došla u godine, njen bi joj otac oko struka zavezao praznu futrolu za nož. Potencijalni udvarač bi u tu futrolu stavio svoj nož, koji je onda devojka nosila kao znak da je zauzeta.U Engleskoj i Americi običaj zbližavanja uključivao je ležanje u krevetu potpuno odevenih "ljubavnika", a devojci su krajevima spavaćice bile zavezane za noge kako bi se osiguralo čedno zbližavanje.Za Wales je bilo karakteristično poklanjanje kašika koje bi muškarac sam izradio, a u Engleskoj su znak prosidbe bile rukavice koje bi udvarač poslao ženi, a ako bi ih ona obukla na nedeljnu misu, značilo je da prihvata prosidbu.

Držanje sveće

Da sveće nisu bile korišćene isključivo za svetlost, dokaz je i ova priča. Kada bi udvarač došao u posetu mladoj dami, njen bi otac upalio sveću – kada bi sveća izgorela to bi značilo kraj posete. Tata je mogao da skrati sveću ako mu se ne dopada dečko.

"Dating"

Pojam koji je posebno popularan postao dvadesetih godina prošlog veka u Americi, kada je najvažnije od svega bilo živeti u trenutku. Ovakav način ulaska u vezu karakterisalo je masovno izlaženje na spoj sa što više kandidata te je sve više ličilo na takmičenje u popularnosti.

Furanje – hodanje

Nakon Drugog svetskog rata stvari se menjaju – serijska monogamija je zamijenjena pravom monogamijom i tradicionalnim vrednostima, a cilj je pronaći jednu osobu s kojom ćete se skrasiti i osnovati porodicu. Ova slika idealne porodicu traje do 60-ih godina prošlog veka, kada se dešava preokret u razmišljanju i žene preuzimaju inicijativu kako u poslovnom, tako i u svetu ljubavi.

Šta'š pop't?

Svaka devojka koja je ikad izašla u u kafić ili klub susrela se s neizbežnim "šarmerom" koji u obliku tečnosti nudi svoje vreme i ljubav. Ne kažemo da je nemoguće, ali ovakvi uleti najčešće završavaju odbijanjem, a nešto ređe crkvenim zvonima. Ipak, to je najčešći način udvaranja danas – na nama je izbor popiti ili ne popiti nešto, i nostalgično sanjariti o vremenima bi vaš otac u trenutku skratio svijeću neprikladnom gospodinu.

trojka.rs