Korišćenje društvenih mreža na Internetu za organizovanje i sprovodjenje antivladinih akcija dospelo je, tokom masovnih protesta u Tunisu i Egiptu, u medijsku žižu, ali upotreba tih mreža nije garant uspešnosti demonstracija, ocenio je Stratfor, američka agencija za strateška istraživanja.

"Socijalni mediji su orudja koja revolucionarnim grupama smanjuju troškove učešća, organizovanja, regrutovanja i obuke. Ali, kao i svako drugo oružje, ti mediji imaju i prednosti i mane, i koliki će efekat imati zavisi od umešnosti s kojom ih vodje grupa koriste, kao i od pristupačnosti za ljude koji znaju da ih koriste", navodi se u poslednjoj analizi agencije iz Ostina u Teksasu.

Stratfor podseća da je uloga mreža kao što su Fejsbuk, Tviter i JuTjub privukla poslednjih godina značajnu pažnju, i navodi da te mreže omogućuju da se smene režima lakše organizuju i sprovode.

Ispod toga, dodaje Stratfor, krije se pretpostavka da one otežavaju autoritarnim režimima da se održe na vlasti – čak i u slučaju okorelih autokratija kao što su one u Iranu i Mjanmaru – i da bi to moglo dovesti do novog talasa demokratizacije širom sveta.

"Medjutim, socijalne mreže same po sebi ne podstiču revolucije, i odgovorne su za skorašnje ustanke u Tunisu i Egiptu isto koliko i snimljeni govori Ajatolaha Homeinija za islamsku revoluciju u Iranu 1979. godine", navodi se u analizi.

Agencija takodje podseća da je egipatska država ubrzo po početku protesta u Kairu, Aleksandriji i Suecu isekla Internet u celoj zemlji, i da je to bio odgovor vlasti na mogućnosti organizovanja koje pružaju društvene mreže.

"Socijlni mediji bez sumnje nude prednosti u vezi sa brzim širenjem poruka na što više strana, ali su ranjive na antidemonstrantske taktike režima, i dok efektivnost ovog orudja zavisi od kvaliteta rukovodstva grupe koje se njime služi, zavisnost od socijalnih mreža zapravo sprečava da se dobro rukovodjenje razvija", piše Stratfor.

U analizi se takodje ističe "opčinjenost stranih posmatrača, naročito medija, mogućnošću da se preko društvenih mreža dogadjaji prate istovremeno, da se u realnom vremenu pokrivaju različite lokacije i proučavaju različite tačke gledišta".

"Medjutim, revolucija je mnogo više od onog što se vidi i čuje na Internetu, i zahteva organuizaciju, finansiranje i masovni odziv", piše agencija iz Ostina.

Klima mora biti plodna za izvodjenje revolucije – moraju, na primer, postojati problemi sa inflacijom ili deflacijom, nestašicama hrane, korupcijom i nasilnim ponašanjem vlasti – a i stanovništvo treba da je motivisano za stupanje u akciju. Socijalne mreže samo olakšavaju organizatorima protesta da lakše komuniciraju, ističe Stratfor.

Ona takodje ukazuje da mreže omogućavaju relativno anonimno praćenje rasprava i informacija, ali da to neće pod obavezno motivisati članove tih mreža da izadju na ulicu, što je neophodno za uspeh demonstracija.

"Lako je `lajkovati` nešto ili nekoga na Fejsbuku, ali je mnogo teže organizovati protest na ulici, gde neki od učesnika mogu biti uhapšeni, povredjeni, i čak ubijeni", navodi se u analizi.

Ističe se i podatak da je na Fejsbuk strani pokreta "Šesti april" – organizatora protesta u Egiptu – 89.250 ljudi tvrdilo da će 28. januara izaći na ulice, ali ih je u akciji bilo mnogo manje.

Korišćenje socijalnih mreža može biti samo deo strategije za borbu protiv vlasti – nikako čitava strategija, ocenjuje agencija iz Ostina.

Beta