Osamdeset godina u istoriji ljudske civilizacije je prilično dug period. Najprecizniji, gotovo proročanski precizan bio je Arthur Compton, fizičar i nobelovac. Predvideo je ono što zovemo globalnim selom, kao i novi značaj Istoka, posebno Kine.

Međutim, osamdeset poslednjih godina su svakako bile najburnije dosad. Od 1931. godine naovamo dogodilo se toliko političkih, naučnih, socioloških i brojnih drugih promena ritmom kakav je apsolutno nezabeležen u dosadašnjem toku istorije.

Primer za to može biti i posve lokalan – najvažniji politički događaj 1931. godine na ovim prostorima bilo je donošenje Ustava Kraljevine Jugoslavije, čime je ona prestala biti apsolutistička, a postala ustavnom monarhijom.

Zemlja je podeljena na Banovine, a rad političkih stranaka je i dalje bio zabranjen. Ljudi koji su obeležili naredne decenije hrvatske političke istorije bili su fizički relativno blizu. Josip Broz Tito taman je početkom godine premešten iz zatvora u Lepoglavi u Maribor, dok je devetogodišnji Franjo Tuđman pohađao pučku školu u Velikom Trgovišću.

Novine su tada, i u Hrvatskoj i svetu bile apsolutno vodeći medij.

A jedan od najuglednijih i tada je bio američki New York Times, koji je u 1931. godine slavio osamdeset godina svog izlaženja. I došli su na sjajnu ideju – odabrali su sedam uglednih američkih društvenih i naučnih radnika da im prognoziraju kako će svet izgledati za osamdeset godina. Odnosno, 2011-te.

Proročanski precizan

Najprecizniji, gotovo proročanski precizan u svojim predviđanjima bio je profesor Arthur Compton, fizičar i nobelovac, čiji tekst je nosio naslov: "Cela Zemlja biće veliko susedstvo".

Profesor je zaključio kako će energija postati jeftinija i dostupna širkom krugu potrošača, ali i kako će motori i pogonska goriva postajati sve manji.

Sve to trebalo je značiti brži i jeftiniji transport. Kad je tome pridodao širenje komunikacija: pisanih, radijskih i televizijskih, Compton je predvidio veliko planetarno susedstvo, odnosno, ono što danas zovemo globalnim selom.

Međutim, tu nije ni blizu kraj njegovih tačnih predviđanja zbijenih na samo malo više od novinarske kartice teksta – Compton je predvideo razvoj atomske energije i to razbijanjem atoma, kvalitetniju zabavu u slobodno vrijeme, kao i sve veće značenje Istoka, posebno Kine, u svetskoj nauci i spoljnoj politici.

Da u svom predviđanju nije napisao kako će problemi strukture elementarnih čestica do 2011. godine biti uglavnom rešeni (što nisu, barem u trenutku predaje ovog teksta u štampu nije bilo novih vesti iz CERN-a), čovek bi pomislio da je Compton još 1931. godine na neki način ostvario putovanje kroz vreme.

Profit života

S druge strane, otac automobilske industrije, Henry Ford, u svom se tekstu skoncentrisao više na unutarnji napredak čoveka iz kojeg bi trebalo da usledi napredak civilizacije. Kad se odavde baci pogled na posednjih 80-ak godina, vidi se da je Ford bio neuporedivo bolji u predviđanju trendova u auto-industriji.

Uostalom, kraj njegovog predviđanja je potpuno posvećen humanizmu: "Potrebno je da redizajniramo naš ekonomski stroj, ne na način da se napravi nešto novo, već da ta mašina radi ono što smo rekli da bi trebalo da radi. Uostalom, jedini profit života je sam život i verujem da ćemo u narednih 80 godina biti mnogo uspešniji u proizvodnji stvarnog profita života.

Najnovija stvar u svetu je ljudsko biće. I najveće promene bi trebalo tražiti u njemu". Tražimo i dalje.

Na stranice slavljeničkog New York Timesa iz 1931. godine probio se tek jedan političar – šef predsednikove komisije za socijalne trednove, William Ogburn.

I dobro odbranio boje svoje branše. Posebno kad je govorio o ljudskim odnosima – predvideo je kako će brakovi biti mnogo nestabilniji, kako će biti znatno više razvoda. Međutim, porodica neće biti uništena.

"Životi žena biće mnogo sličnija onima muškaraca, više vremena će provoditi izvan kuće, a ljudi će postati mnogo nervozniji, što će izazivati sve više mentalnih poremećaja", napisao je Ogburn, uz zaključak (ne baš tačan) da će "mentalni higijeničari 2011. godine stvar ipak držati pod kontrolom".

Tačno je predvideo i ogromnu količinu znanja koju će biti potrebno usvajati, kao i sve veću potrebu za dužim školovanjem, školovanjem uz rad i specijalizacijom, i da će postotak starijih ljudi biti sve veći. Ali, nešto je i promašio: mislio je da će SAD imati 160 miliona stanovnika (ima ih 309 miliona), ali i da će siromaštvo i glad biti iskorijenjeni.

Pravedna raspodela

Negde na sličnom tragu poput Ogburna bili su i antropolog Arthur Keith, koji je predvideo sve veću specijalizaciju u svakoj grani života, kao i naučnik Michael Pupin.

"Današnja snaga civilizacije u stvaranju bogatstva je neuporediva s bilo čim u ljudskoj istoriji.

Samo, nedostaje joj mudrost pravilne raspodele. Sa sigurnošću se može predskazati kako će u narednih 80 godina civilizacija ispraviti svoje mane i stvoriti industrijsku demokratiju koja će garantovati radniku pravedan udeo u vrednosti koju je proizveo njegov rad", kazao je Pupin. Valjda će se to njegovo "predskazanje" ostvariti makar u narednih 80 godina.

Fizičar Rober Milikan, takođe je verovao u rešenje društvenih problema uz pomoć nauke.

"Gotovo sigurno će uslediti širenje naučnih metoda ka rešavanju naših društvenih problema", nadao se Milikan.

Na samom kraju, čuveni lekar dr William Mayo, prilično je blizu dobacio svojom procenom o prosečnom trajanju ljudskog života u 2011. godini – za razliku od 58 godina iz 1931. godine, Mayo je smatrao da će se prosečan ljudski vek do danas produžiti na 70 godina (svetski prosek danas je 67,2, a u SAD-u 78,3 godine), a predvideo je i uspon industrija kulture i zabave.

Među sedam New York Timesovih vizionara iz 1931. godine, nalazi se i jedan poreklom iz ovih krajeva. Izumitelj Michael I. Pupin, je, zapravo, Mihajlo Idvorski Pupin, Srbin rodom iz sela Idvor u Banatu. Sa 16 godina emigrirao je u SAD i o svojim putešestvijama napisao autobiografsku knjigu "Od imigranta do izumitelja" za koju je 1924. godine dobio i – Pulitzerovu nagradu.

Novilist.hr