Nismo se mi nakupovali tvornica niti zaradili para, mi smo bili klošari koji su volili ovu jebenu zemlju koju su drugi u naše ime pljačkali i krčmili, ali je ipak imamo

Piše: lovac21

Žao mi je što opet ja moram biti taj koji će pisati nekrolog, ali nisam ja kriv takvo mi je djeljenje, jer ne biram ja karte nego mi ih netko drugi dijeli- Zbog čega ne mogu pisati o normalnim stvarima, kao što je korupcija, nego vas moram zajebavati sa klošarima koji su pravili ovu jebenu državu, a sad su našli da vas zajebavaju sa svojim samoubistvima. Sve će mo to ja i Zoran staviti pod statistiku, ali jebi ga imao je i djecu i to za njih nije statistika nego jebeni život. Znam da nisam pristojan (pijan sam), ali nije niti život. Naravno da će mi biti žao ujutro kada ovo budem čitao, ali ko vas jebe nije niti meni bolje i od sramote zbog gluposti koje sam napisao neću nikome odgovarati na komentare, jer znam da vas nije briga (trudim se ovako pijan biti pristojan. OPROSTITE) . Ali Sanader, Mamić ili bilo tko drugi koji je svima nama terenutno zanimljiv nije ništa prema ljudima o kojima ja sada pišem, jer Teri je ipak bio daleko bolji od tih klošara, ne zato što je bio moj prijatelj, nego zato što je bio jebeni branitelj. Dok je većina nas građana tražila izgovore za kukavičluk, šugavi Teri je bio u ratu i nije bio heroj niti je bio vanzemaljac, bio je broj kao i mi svi, ali broj koji nama svima omogućio da budemo tu gdje jesmo, cijenili mi to ili ne. Ne znam što to da napišem, a da ga ne sramotim svojom nepismenošću i narodni junačkim dvanajstercima, ali moram pisati o tome jer nitko drugi neće. Teri nije nikoga ubio niti napravio sranje da bi bio udarna vijest, dobio je prije tri dana privremeno riješenje za mirovinu (povlaštenu) koja je toliklo velika da nije znao kuda će sa tolikim novcima, ali nije niti to bitno, važno je (meni) da ga sada nema među nama. Pišem ovaj dnevnik da bar iza nas ostane neki trag , ako već nismo uspjeli svojom žrtvom ostaviti neki trag i izazvati neko poštovanje, neka bar neko nešto napiše da nas ker ne zapiša. Nismo se mi nakupovali tvornica niti zaradili para, mi smo bili klošari koji su volili ovu jebenu zemlju koju su drugi u naše ime pljačkali i krčmili, ali je ipak imamo. Nema veze što će netko napraviti sa našom domovinom, mi smo je sanjali i volili, za razliku od naših djedova imali smo sreće da je doživimo, a nadam se da će mo u njoj i umrijeti. Htjeli neki to ili ne Teri i takvi klošari kao on su nam omogućilio da možemo pametovat i kritizirati koga hoćemo, a da nam to uzimaju kao slobodu mišljenja, a da nije bilo njih nebi mnogi od nas bili tu, nego bi bili po svijetu i čekali kada će tata od Perkovića poslati udbinog likvidatora da nas kazni što smo se usudili sanjati Hrvatsku, a kakvi smo retrogradni desničari mi i njih gledamo kao drugačije mišljenje, a ne kao krvne neprijatelje kao što oni nas gledaju. Naš Teri nije više tu da nam kaže što misli i osjeća, ali mi koji smo živi moramo to pisati u ime njih kojih nema, jer nema tko drugi. Ako ih mi zaboravimo koji smo bili s njima u ratu, nitko ih drugi neće spominjati, jer nisu nikome važni osim nama. Nas šugave branitelje ionako spominju samo kad nam oduzimaju nezaslužena prava dok drugi gladuju. Jer ako nama ne uzmu kome će, mi ionako imamo previše, a nismo niti to zaslužili. Ne možemo se čak niti ubiti jer to je način riješavanja naših statusnih problema. Onda će mo barem o tome pisati i maltretirati vas druge da nas još više mrzite, jer koga će te mrziti ako nećete nas, nečete valjda mrziti dobre partizane koji su nas oslobodili i nisu nikoga ubili osim mrskih švaba, ipak smo mi bili ratni zločinci (eto vam Gotovina). Iako je od retrogradnog desničara previše je, ali ne mogu si pomoći.

Bog nam pomogo Hrvati !

Šugavi branitelj

Pollitika.com