Nek\’ svuda vlada mir.
Piše: Mia Gagović
Odnedavno sam student psihologije, nauke sa dugom prosloscu, ali kratkom istorijom. Iako ova cinjenica o proslosti i istoriji nije bas ohrabrujuca, ona za mene predstavlja izazov.
Da li medju nasim dragim blogerima ima psihologa?
Postavljam ovo pitanje jer me je reakcija ljudi na to da studiram psihologiju, blago receno, zgrazava. Biti zena, pa jos i psiholog! C c c c…. Vracamo se necemu sto slici emancipaciji ( dobra sarma, dobro sve ). Kao da se boje da cu ih na brzinu analizirati i iskopati neke, davno zakopane, traumaticne tajne.
Elem, ja nisam karijeristkinja, samo se trudim da budem dovoljno dobro informisana. Informisana na nacin koji je potpuno razlicit od onog malgradjanskog, uskog. A moze i ovako: grat people talk about ideas, average people talk about things, small people talk about other people.
Voljela bih da sam great, iako sam cesce average. Zasto?
Zato sto sam zena. Imam previse energije koju razbacujem gdje god stignem. Zelim da budem obrazovana. Zelim da budem razumna. Zelim da volim. Zelim da sam voljena. Zelim da budem lijepa. Zelim da budem majka. Zelim, zelim, zelim… Zelim da budem dobar djeciji psiholog. Zelim da budem nova Karen Hornaj, i pomognem ljudima dok jos nije prekasno.
Plasite li se svojih zelja, dragi moji? Plasite li se mojih? Ja se ponekad plasim. Kako ostvariti sve sto zelis? Kako uciniti da vas neko voli, znajuci sve vase zelje i probleme? Je li to uopste moguce? Mogu li biti voljena Karen Hornaj, ili je dovoljno biti samo Karen?
S druge strane, vazno je zeljeti. Covjek bez zelja nije covjek, ne?
Ja cu jednog dana biti Karen, i bicu voljena, uprkos okolini koja me konstantno ogranicava i sabotira.
‘… Bella Donna,
Tvojim svjetlom sve su munje osedlane.
Udari u zvona,
Vjetrom s istoka cu poslati ezane.
Nek’ svuda vlada mir…’
P.S. Ovaj text posvecujem Tamari, koja me inspirise svojim osmijehom i mljackanjem, i Dejanu koji me voli i dopusta da budem i svoja, i njegova. 🙂
Mia,
bloger sam, ali psiholog nijesam. Životno iskustvo mi laska da mogu i savjete dijeliti. Dakle, biti žena i biti psiholog je loša kombinacija. Biti žena i biti psihološkinja je sasvim OK.
Da bi druge inspirisali da nas vole, treba prvo da naučimo da volimo sebe. Ne da budemo zaljubljeni u sebe, jer to je narcizam.
Миа, опет Ñте напиÑали један лијеп текÑÑ‚. Тренутно немам инÑпирације да Ð²Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñавјетујем, оÑим што ћу рећи да ми Ñе јако допада профеÑија коју Ñте одабрали, ваша енергија, жеље и Ñве што Ñте набројали. Пријатно је читати овакве текÑтове које пишу млади људи, а нарочито ми Ñе допала ваша жеља да будете мајка.
Ето, може да изгледа банална моја интервенција, можда је боље да човјек када је лошег раÑположења и без инÑпирације ништа не пише, али нека оÑтане.
Поздрави.
Mia,cara mia!
Ti si jedna zlatna pcelica.Sta da ti kazem osim da me radujes ,zato sto si takva kakva jesi?
bella donna Mia!
“Voljela bih da sam great, iako sam cesce average.Zasto? zato sto sam zena?”
Pogresno Mia vec na samom pocetku, jer kad ne bi bilo zena, dijamant bi bio obican kamencic…
Zelis da budes obrazovana. Vec jesi!
Zelis da budes razumna. Vec jesi!
Zelis da budes majka. Koliko shvatih i to vec jesi, pa da krenem od te najdivnije zenine uloge u zivotu.
Dok nemamo djecu, sve nam se u vezi djece cini prejednostavno ili prekomplikovano. Ali uglavnom nememo osjecaj kakav je to zapravo osjecaj. Dok nijesam imala djete, mislila sam da ce mi najveci problem biti ustajati nocu, da je dijete od 6 mjeseci potpuno spremno za jaslice, da je odvikavanje od pelena normalna razvojna faza koja ima veze sa karakterom djeteta, a ne sa upornoscu roditelja. I tako, bilo je mnogo zabluda.
I kako si na kraju odvikla svog sina od pelena?- pitala me je jedna neudana prijateljica.
-Metodom pokusaja i pogresaka- odgovorila sam kratko.
Sve je u zivotu tako Mia. Pokusajima i pogreskama do mudrosti. Za sve je potrebna mudrost Mia. I za zivot i za ljubav i za djecu. Zato vam zelim mnogo mudrosti, a vi to vec jeste dovoljno. U to sam sigurna. I budite jednostavno to sto vec jeste Mia, jer i Karen Horney je sebi postavljala ista pitanja kada je bila u vasim godinama.
“Voljela bih da sam great, iako sam cesce average. Zasto?
Zato sto sam zena. Imam previse energije koju razbacujem gdje god stignem.”
Nisam psiholog, ali sam dosta cesto (i to u ’emancipovanim’ sredinama, kao i kod nas) primijetio kod zena nedostatak samopouzdanja. Ipak bih ja i dalje rekao ‘it's a man's world’, a za takvu situaciju su donekle krive i zene (po kljucu ‘krivi smo mi sto smo ih pustili’, no to je neka druga prica).
Elem, ako mi dozvolite, svidja mi se sto se u svojim tekstovima konstantno preispitujete, ali mi zasmeta kad se manifestuje nesigurnost. Jer, barem ako je suditi po ovim tekstovima, za tim nema nikakve potrebe.
I kao sto sam vec na nekom vasem tekstu komentarisao, ne bih sve gledao kroz prizmu podjele na zene i muskarce. Ja se u mnogo cemu iz ovog teksta prepoznajem, a nisam zena. I sto se energije (za razbacivanje) tice, i ambicija, i great-average, itd. Pa iako ni sam jos nisam postigao potpuni balans, vjerujem da je ovo prije pitanje godina, iskustva i mudrosti. I da ce sve doci na svoje. I da cete cijeniti to sto su vasa interesovanja, ambicije i aktivnosti tako raznolike, jer to znaci da mnogo sire gledate na stvari. Fokus cesto omoguci da se lakse uspije doci do nekog cilja, ali i da se ne vidi suma od drveta.
Sretno sa studijama, ali nastavite i da pisete 😉
Dok imash zelja nece ti biti dosadno,
kad sve svoje zelje realizujesh i stignesh do VRHA, a to ide veoma brzo i nikad ponovo necesh biti mlada i tako lijepa, jer sa vrha se ne moze lecet u nebo, neko se krece niz brdo, od ljepote, do brzine uchenja, kolichine energije i brzine pamcenja.
Mnoge materijalne zelje koje sam realizovao su postale mora ili opterecenje, odrzavanje tri kuce i chetvoro kola u dvije Drzave, nije bogastvo nego kompleksi iz Brskuta, da ne umrem od gladi i da imam to prividno bogastvo.
Zamalo sam izgubio brata kad mu ispunih zelju i posudih novac za novog Forda Sieru prije tri decenije, pola glave je bilo okrenuto prema ulici PARKINGU, a pola prema mene bratu, kad ga parkira pred KAPom, ekserom su popravljali izgled metalik boje.
Kad sam sve zaboravio shto sam uchio u shkoli i par godina na fakultetu i pocheo da uchim ono shto su trazili od mene na raznim poslovima, tek tada sam STEKAO SIGURNOST U SVOJE KVALIFIKACIJE, shkola nas napuni kompleksa i zbuni, odalji od stvarnih i realnih problema koji su primnjivi u svakodnevnom zivotu.
Devedest posto Danaca nije znalo ispunit svoju godishnju poresku prijavu, ja se obogati od takvih nespremnih iz shkole zbunjenih i dezorijentisanih gradjana.
Vjerovatno je stanje daleko bolje nego moje generacije iz shesdesetih godina proshlog vijeka, ali se plashim da NIJE, zato odredi CILJ pa sama uchi, ne chekaj na profesore, nih otrsi.
Hrabro i za svaku pohvalu iskreno,
od srca ti zelim , da ostvarish sve zacrtano, i da budesh spremna kad za ZIVOT kad prodje, mladost, velika radost i ljepota.
Postovana Mia, sa odusevljenjem sam procitao vas nacin razmisljanja. Ovoga puta zelim da vam navedem latinski nacin promisljanja: “Corrige prarterium, praesene rege, cerne futurum”. (Ispravljaj proslo, upravljaj sadasnjim i gledaj u buducnost.) Dodacu jos ovo sto je jednom Oscar Wilde rekao: “I am not young enough to know everything.”
I ja mislim da sam young enough da znam sve.
Prijatelji me zovu Wiki, ili enciklopedija
nepotrebnih informacija.
Mozda to i jesam, ali saznanje je ono sto hrani moje bice.
Buduci da planiram da postanem profesor i da se bavim naucnim radom (konkretno borderline poremecajem i prevencijama istog u djetinjstvu), ne znam hocu li stici da ostvarim sekundarne zelje – tipa ljepote, voljenja i sl.
Nemam pojma ni hocu li imati djecu, treba naci adekvatnog partnera za produzenje moje rase (ili njegove, kako hocete).
Na kraju, nemam pojma ni koliko cu zivjeti. Mozda me sutra opali neki grom, pa nista od svih mojih zelja.
Konstantno se preispitujem, pricajuci sama sa sobom.
Odoh sad da pricam sa Alfredom Adlerom, radim seminarski o doticnom gospodinu. Mozda me inspirise da napisem kakav blog, kao sto je to uradila Karen Hornaj,
Hvala vam na lijepim komentarima, oni me izazivaju da ucim i mislim.
Ljubi vas Mia della Cosa Nostra 🙂