Sve je češći slučaj da nas radne obaveze okupiraju i van radnog vremena. Evo načina da povratite slobodno vreme koje zaslužujete.

Hvala Bogu što je petak? Ne bismo rekli. Ranije, petak je označavao dolazak dva dana prepuna zabave i opuštanja, ali danas su ova dva blažena dana postala manje, pa, blažena, i to zahvaljujući dugačkoj listi obaveza, posla koji smo poneli kući, i prezauzetog društvenog ka­lendara. Zasigurno, pretrpavanje beskrajnim obavezama zaista predstavlja rizik po zdravlje. Različite studije su dokazale da "menjanje brzina", odnosno razlika između tempa radne nedelje i vikenda može da dovede do bolesti, i to zato što ne pratite prirodni ritam svog organizma, a to utiče na vašu psihu. Klinički psiholog Ad Vingerhets je, u žurnalu Psihološke teme, ovu modernu bolest nazvao "bolešću slobodnog vremena".

Ne možete da se isključite. Evo šta se događa: Vaše telo preterano pumpa adrenalin, često kao odgovor na radne zadatke, s tim što se danas taj energetski tok ne zaustavlja petkom uveče. A konstantno lučenje adrenalina kada vam i nije neophodan (recimo, tokom slobodnog vremena) stvara "psihološku nelagodnost koja može dovesti do iscrpljenosti i glavobolje", kaže Vingerhets. Isto tako,činjenica da osta­jemo "uključeni" nakon radnog vremena predstavlja razlog zbog kojeg danas jedan od dva muškarca ima velike probleme sa spavanjem.

Prosečan savremen muškarac radi 9 sati više nedeljno nego što je to bio slučaj 2004.godine, što znači da sve više kućnih poslova – sređivanje veša, kupovina namirnica, plaćanje računa – ostavlja za vikend.

"Živimo kao da radna nedelja ima sedam dana, zato što mislimo da vikendom možemo da nadoknadimo sve što tokom nedelje propuštamo", kaže psiholog Rana Džain, "ali to iscrpljuje." To bi moglo da objasni zašto ponedeljak više nije najproduktivniji dan u nedelji, tvdre stručnjaci kompanije Akauntemps koja se bavi optimizacijom produktivnosti. "Ukoliko vrhunac stresa doživljen tokom nedelje ne bude poništen preko vikenda, nivo kortizola ostaje previsok, i vaš organizam ne može da se oporavlja i regeneriše kao što bi trebalo," ističe doktorka Stefani Meklelan. "Preterano lučenje kortizola izaziva prerano starenje." A hroničan stres izaziva visok krvni pritisak i koronarna oboljenja, kao i anksioznost i depresiju.

Odluke, odluke. Drugi razlog zbog kojeg nas vikendi iscrpljuju- nisu struktuirani kao radni dani u kojima imamo razne zadatke koje obavlja­mo. "Većina ljudi ne zna da funkcioniše tokom slobodnog vremena", kaže doktor Mihali Čikzentmihalji, pomoćnik direktora istraži­vačkog centra koji se bavi kvalitetom života na Univerzitetu Klermont u Kaliforniji. "Stalno imamo osećaj da svaki minut treba da potrošimo kvalitetno. Često završimo tako što ne radimo ništa preterano zanimljivo, umesto da smo isplanirali nešto što bi nas učinilo srećnim."

Kako da nam većina dana bude slobodna? Prema Meklelanovoj, stvar je u tome da "vreme koje provodimo u naprezanju bude u ravnoteži sa vremenom koje koristimo za odmor i opuštanje." Pitali smo nekoliko stručnjaka da nam izloži mudre trikove za ponovno rađanje okrepljujuće moći vikenda.

Razmišljajte unapred… mnogo unapred. Isplanirajte svaki vikend pre kraja prethodnog vikenda, kaže stručnjak za produktivnost Džuli Morgestern, pisac knjige Nikada ne pro­vera­vajte poštu ujutru. "Jedna studija je pokazala da polovina ispitanika čeka do četvrtka uveče, i tek onda planira", ističe ona. Do tog trenutka, svi vaši prijatelji su već napravili svoje planove, predstave koje želite da pogledate su rasprodate, a vas čeka vikend ispred televizora, i to uz reprize nekog rijaliti programa. Ona primećuje da  "očekivanje predstavlja veliki deo radosti slobodnog vremena."

Završite posao. "Petkom uveče smo još uvek u radnom raspoloženju, i obavljanje kućnih poslova biva manje dosadno i bolno," kaže Meklelanova. Zato, upravo tada otpišite par stvari sa svoje liste zadataka, na primer, otrčite do pošte da kupite markice ili nešto slično.

Imajte na umu "sveto trojstvo". "Tri je broj aktivnosti koje treba da isplanirate za vi­kend – na primer, idite do pijace, izađite na večeru i izdvojte malo vremena samo za sebe i pročitajte neki sočan bestseler", predlog je Lore Vanderkam, pisca knjige 168 sati: imate mnogo više vremena nego što mislite. "Obavićete onoliko značajnih aktivnosti koliko vam je potrebno, i ostaće vam vremena za spontanu zabavu."

Odredite rok za obavljanje kućnih poslova. Pre nego što započnete sa obavlja­njem kućnih poslova, razmislite koje zaista morate da obavite, a koje možete da odložite i na taj način napravite mesta za zabavu. Zapitajte se, da li će se svet srušiti ako vam odeća ostane neopeglana još nekoliko dana? Odgovor je očigledan: neće. Tako da, kada započnete, navijte alarm koji će se oglasiti posle određenog vremena. Kada ga čujete "prestanite da radite šta god u tom trenutku radili, i ostavite za narednu nedelju", predlog je životnog trenera Kristine Hasler.

Prepustite se. Neka vam većina slobodnog vremena bude ono što Čiksentmihalji opisuje kao prepuštanje. "Ovo bi bilo nalik detinjastom prepuštanju nekoj aktivnosti, kada ne razmišljate o tome kako izgledate niti šta postižete – i tako ćete se najbolje udaljiti od svih poslovnih problema i nervoze." Uronite u nešto kreativno (bilo da je to slikanje, pisanje ili "uradi sam") i biće vam lakše da prebacite mozak u "escape mode".

Uzmite tehnički tajm-aut. Lakše je reći nego uraditi, ali ukoliko želite da se opustite, morate ograničiti proveravanje mobilnog telefona. "Proveravanje poruka možda ne traje dugo, ali vas zadržava u stresnom radnom raspoloženju – čak iako se ne žalite na to", ističe Vanderkam.

Neka "dovoljno dobro" bude vaš cilj. Odmorite svoje perfekcionističke sklonosti. "Možda se nećete videti sa svim osobama sa kojima ste želeli da se tog vikenda vidite, ali možete im poslati e-mail ili im na fejsbuku napisati da mislite na njih," kaže stručnjak za pitanja stresa, Kler Viler, predavač na Univer­zitetu Portland u Oregonu. Možda ne možete da skuvate svaki obrok, ali možete da napravi­te doručak…a zatim naručite večeru.