Koliko god političarima zvučala privlačno, istoričari na putu ostvarenja ideje o zajedničkom udžbeniku u kojem bi Srbi, Hrvati, Bošnjaci, dali svoje viđenje ratova devedesetih, vide mnogo prepreka

Piše: B. Marić/J. Čalija

Istorija naroda na ovim prostorima je umnogome zajednička, ali su nam pogledi na nju različiti. Neretko, dovoljno različiti da počnemo da se sukobljavamo oko njih. Jedan od predloga Pjetra Marsenara, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji bi, po njegovom mišljenju, umirio tenzije među narodima sa teritorije bivše Jugoslavije, jeste izrada zajedničkog udžbenika iz istorije za osnovnu školu gde bi bilo izneto srpsko, hrvatsko, bošnjačko mišljenje o ratovima vođenim devedesetih godina. Da li je to ostvarivo? Odgovor naših sagovornika na ovo pitanje bio je negativan. Uz to, istoričari su dodavali i opasku da slični projekti zajedničkog pisanja istorijskih poglavlja nisu imali većeg uspeha.

Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju i član Nacionalnog prosvetnog saveta, napominje da ovo pitanje na zavisi samo od istoričara, mada oni moraju napisati udžbenik, već i od mnogo drugih činilaca. Na primer, političke volje ili vrednovanja pojedinih događaja i ličnosti u istoriji.

– Istorija zauzima posebno mesto, jer treba da dokaže državnost republika koja je juče stečena, kroz istoriju, izvlačeći sporne sadržaje i ličnosti. Ti sadržaji, ta zloupotreba istorije, kod dela bivših jugoslovenskih republika, rezultira ne samo antijugoslovenskim već i antisrpskim sadržajima. Pogledajte udžbenike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Ni srpski mnogo ne zaostaju ali, rekao bih, da su na dobrom putu multiperspektivnog sagledavanja spornih tačaka. Nisu sporne činjenice u istoriografiji već je sporna interpretacija i vrednovanje događaja i ličnosti. A takvih je mnogo – ističe ovaj istoričar.

Razmišljanja o zajedničkom udžbeniku već su bila na „dnevnom redu" istoričara u regionu, ali izgleda da nisu imala većeg uspeha.

– Bilo je mnogo inicijativa, veliki broj susreta istoričara, veliki broj konferencija, nevladine organizacije su pokretale zajedničke projekte, ali rezultati sem objavljenih, manje ili više vrednih radova, nisu posebno značajni. Jedna nemačka fondacija pokrenula je i godinama finansirala dijalog hrvatskih povjesničara i istoričara i radovi su objavljeni. U Solunu su napravljeni priručnici, koji nisu naišli na pozitivan prijem, ako se ne varam, ni u jednoj zemlji. U Srbiji o udžbenicima govore i pišu oni koji koji ne pišu udžbenike, ocenama se svako bavi, pa ako može i da se uzme neki evro od raznih projekata, onda je stvar potpuno jasna. S druge strane, nije realno očekivati da deca u osmom razredu budu samo istoričari i to naučnici, koji bi shvatali teško i ponekad surovo istorijsko nasleđe. Takođe, udžbenik je samo sredstvo, i ne utiče samo on na formiranje istorijske svesti – ističe Pavlović.

Ideja o zajedničkom udžbeniku je odlična, ali praktično nemoguća. Za ovakvo tvrđenje istoričar Slobodan Marković, odgovorni urednik za posebna i univerzitetska izdanja u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, navodi više razloga.

– I u Srbiji i u Hrvatskoj postoji nekoliko izdavača udžbenika, u našoj zemlji čak i ne postoji ograničenje broja izdavača, pa teoretski možete da imate i više desetina udžbenika iz istorije, što znači da bi ovakav zajednički udžbenik koristilo možda pet odsto učenika. Takođe, mislim da bi kod nas, koga god da uzmete od istoričara da radi na tome, taj odmah bio osporen od ostalih. Pitanje je, zatim, kada se ima u vidu najnoviji period ratova devedesetih godina, dokle je posao istoričara, a odakle počinje ono što je predmet interesovanja politikologa. Brojne arhive su još zatvorene, a ne možete da pišete istoriju na osnovu novinskih članaka – kaže Marković.

Zajednički udžbenici istorije regionalnog karaktera zasada nisu mogući ni u Bosni i Hercegovini. „Udžbenici proizlaze iz nastavnog plana i programa, a BiH nema jedinstveni plan i program, jer je ova materija u nadležnosti ministarstava prosvete, a njih u BiH ima 12 – dva entitetska i 10 kantonalnih", objašnjava načelnica Odeljenja za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske Slavica Kuprešanin. To, međutim, nije jedina prepreka.

– Za nas u Republici Srpskoj rat vođen u BiH od 1992. do 1995. godine bio je odbrambeno-otadžbinski, a u Sarajevu ni danas ne odstupaju od teze da je to bila srpska agresija na BiH. Osim toga, u našim udžbenicima Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, tretira se kao heroj, borac za oslobađanje BiH od okupacije, a u federalnim on je terorista – upozorila je Kuprešanin.

U bivšoj Jugoslaviji svaka republika i pokrajina imala je svoje nastavne planove i programe i svoje udžbenike istorije i nije bilo ozbiljnih inicijativa za izradu jedinstvenih udžbenika istorije, ističe mr Željko Vujadinović, profesor nacionalne istorije od 15. do 19. veka na banjalučkom Filozofskom fakultetu.

– Po nalogu raznih međunarodnih faktora, u BiH su formirane komisije za izbacivanje ‘neprimerenih’ sadržaja iz udžbenika za nacionalne predmete. Izraženi napor prvenstveno međunarodnih činilaca, koji su podržavale razne prosvetne institucije iz Sarajeva, da se na nivou BiH izrade jedinstveni udžbenici za ‘školsku istoriju’ nije realizovan. Protivili su se predstavnici i Srba i Hrvata. Važno je napomenuti da u BiH postoje bošnjački, hrvatski i srpski udžbenici iz svih nacionalnih predmeta, ne samo iz istorije. Ne mogu se oteti utisku da su, i pored načelno privlačne i plemenite ideje, sada glavni zagovornici jedinstvenih udžbenika istomišljenici onih koji su se svojevremeno zalagali za razbijanje SFRJ. Njihova je glavna namera da se piše, priča i predaje poželjna istorija, da se izbegne njena legitimna upotreba. Ta konzervativno istoricistička struja, snažno potpomognuta američkim revizionizmom, zalaže se za normalizaciju prošlosti čak i preko prestanka proučavanja istorije, koja samo opterećuje budućnost. To se ne odnosi samo na školsku istoriju, već i na istorijsku nauku – objasnio je Vujadinović.

Odgovor na pitanje može li se napraviti zajednički udžbenik istorije potražili smo i kod nadležnih u hrvatskom Ministarstvu znanosti, edukacije i sporta. Nažalost, ni posle tri dana nismo ih dobili.

Politika