Budući da nagli porast temperature predstavlja „udar" na organizam, lekari savetuju da mu pomognemo pametnim izborom hrane, pića i garderobe.

Boravak na otvorenom zahteva dodatnu zaštitu kože, a šešir ili kačket sprečiće razne zdravstvene tegobe.

Kako bismo lakše podneli nagle promene temperature i prve vrućine lekari savetuju da se pridržavamo uputstava o načinu ishrane, odgovarajućem unosu vode i napitaka, zaštiti od spoljnih uticaja u boravišnom i radnom prostoru, a posebno na otvorenom, i doziranoj fizičkoj aktivnosti.

Stručnjaci ukazuju da je neophodno da se više odmaraju oni koji spadaju u grupu takozvane osetljive populacije – deca, omladina, trudnice, dojilje, stari, hronični bolesnici, rekonvalescenti, osobe koje se bave teškim fizičkim poslovima i oni čiji posao podrazumeva rad na otvorenom prostoru.

Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke – obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.

U zavisnosti od pola, uzrasta, fizičke aktivnosti i vrste rada, tokom dana treba konzumirati hleb u količini od četiri do sedam parčića srednje veličine.

Takođe, neophodan je unos mleka ili mlečnih proizvoda sa odgovarajućim procentom mlečne masti, termički dobro obrađena mesa – piletina, ćuretina, riba, junetina, teletina putem kuvanja, dinstanja ili na roštilju četiri do pet dana u nedelji.

Dve užine, raspoređene između tri glavna obroka, trebalo bi da čine glavni izvor svežeg voća. Stručnjaci preporučuju da to bude oko pola kilograma dnevno dobro opranih plodova.

Takođe, neophodno je uz glavne obroke svakodnevno uneti oko 300 grama dobro opranog svežeg povrća, kao i dodatne količine u vidu ukusnih i umereno začinjenih kuvanih jela – supe, čorbe ili variva.

U vreme visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže obična voda koja za razliku od zaslađenih napitaka neće opteretiti organizam razlaganjem šećera što dodatno oslobađa toplotnu energiju.

Tokom perioda velikih vrućina odrasle zdrave osobe treba da unose osam do 10 čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Osim vode, dobar izbor su i mleko i sveže ceđeni voćni sokovi, a istovremeno treba smanjiti unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića, jer deluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak vode.

Umereno hladni napici

Ukoliko se koristi flaširana mineralna voda preporučuje se negazirana i umereno hladna. Tečnost bi trebalo unositi postepeno, gutljaj po gutljaj i ne treba preterivati sa upotrebom previše hladnih napitaka.

Osobama starijim od 65 godina savetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi.

Zaštita od spoljnih uticaja u boravišnom prostoru podrazumeva redovno održavanje lične higijene – tuširanje – kupanje mlakom vodom pre odlaska na spavanje, posle dolaska sa posla, iz grada, posle rekreacije.

Takođe se preporučuje redovno provetravanje prostorija, upotreba zavesa na prozorima, podešavanje rada klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od 7 do 10 stepeni.

Na taj način pomažemo organizmu da upotrebi mehanizme za rashlađivanje i na pravi način se prilagodi vremenskim prilikama.

Lekari preporučuju da na otvorenom prostoru nosimo odeću od prirodnih materjala, udobnu obuću, šešir ili kačket.

Kako bismo se pomogli organizmu da se lakše rashladi, korisno je hladiti se lepezama, a dermatolozi podsećaju da koža bude zaštićena odgovarajućim kozmetičkim preparatima, naročito tokom sunčanja u vremenu od 11 do 16 časova.

Lekari preporučuju da se ne preteruje sa fizičkim naprezanjem, vežbanjem i dugim hodanjem, kao i da se na počinak ide pre ponoći, jer tada san krepi umoran ogranizam, regeneriše tkiva i čini da je osoba sutradan potpuno odmorna i manje nervozna.

RTS