Radnim danima u Kuću cveća dodje izmedju 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000

Piše: Beta

Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji period vladavine medju običnim ljudima u svim republikama bivše države i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i uredjenijeg života.

Mnogi su 4. maja stali i plakali na ulici kada su čuli vest da je "u 15.05, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti", a četiri dana kasnije, na sahranu obožavanog lidera SFRJ u Beogradu došlo je 700.000 ljudi, ali i 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta, pa je to bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Poslednju poštu pokojniku, osnivaču Pokreta nesvrstanih, odali su na licu mesta 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. U svetu podeljenom po hladnoratovskih linija, bili su državnici iz oba tabora.

Prema mnogim vidjenjima, sa Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.

Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika tokom svoje dugogodišnje vladavine, ali i za vodjenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.

Javile su se i brojne teorije zavere koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da zapravo i nije sahranjen tamo gde mu se grob nalazi, u Kući cveća na Dedinju.

Ali, 30 godina posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog brodoloma "Titove Jugoslavije", sećanja na visok životni standard, uredjenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize, lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.

Kroz Kuću cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona ljudi, počev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim značajno smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet počela da raste.

Samo prošle godine kroz Kuću cveća je prošlo 72.595 ljudi, pri čemu ih je najviše, 18.901, bilo u maju, mesecu obeležavanja Titove smrti i Dana mladosti, rečeno je agenciji Beta u muzejskoj upravi.

Na bivši Dan mladosti, 25. maj, koji je Tito odabrao za obeležavanje svog rodjendana, Muzej i Titov grob je 2009. godine posetilo 2.729 ljudi. Na dan njegove smrti bilo ih je 1.368, ali je najviše ljudi, ukupno 5.291 došlo je u Noći muzeja, 17. maja.

Prema rečima zaposlenih, u Kuću cveća 4. i 25. maja dolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije: Titovi saradnici, članovi njegovog kabineta, bivši gardisti, predstavnici SUBNOR-a i organizacija nastalih raspadom Saveza komunista Jugoslavije, antifašisti, a sve je više mladih, koji nisu bili rodjeni kada je Tito bio živ.

Radnim danima u Kuću cveća dodje izmedju 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000.

Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao nekoliko vrednih izložbi koje ilustruju značaj i hobije pokojnog predsednika SFRJ.

U toku je izložba "Joko Ono – Džon Lenon – Tito", koja je otvorena 1. maja, i zasnovana na mirovnoj akciji "Žirovi" pokojnog člana "Bitlsa" i njegove supruge. Tito je bio jedan od 50 svetskih lidera kojima su Lenon i Ono poslali pakete sa po dva žira sa molbom da ih zasade u ime mira.

Za period od 21. do 25. maja ove godine, u Muzeju istorije Jugoslavije biće održana manifestacija "ORA 2010", koja je inspirisana fenomenom Dana mladosti i kulta Titove ličnosti.

U sklopu "ORA" – što je skraćenica za "Omladinsku radnu akciju", jednu od tekovina SFRJ – premijerno će biti prikazan igrani film "Plavi voz" Janka Baljka, čija je radnja smeštena u vreme Titove smrti. Projekcija će biti na otvorenom, ispred Muzeja.

Ostatak manifestacije obuhvata projekcije dokumentarnih filmova o Titu, o Danu mladosti i o putovanjima Titovom prevoznim sredstvom, Plavim vozom. Najavljene su takodje izložbe audio-vizuelnih instalacija i fotografija o Omladinskim radnim akcijama, panel debatu o fenomenu Titove Jugoslavije, i koncerti niza rok grupa.

U februaru 2010. godine, posetioci Muzeja su mogli da vide izložbu "Tito foto" koje je načinio predsednik Jugoslavije lično, a kojem je pravljenje fotografija bilo omiljen hobi.

Muzej istorije Jugoslavije je u martu 2009. godine priredio izložbu "Efekat Tito" koja iznela tezu o Titovoj harizmi kao njegovoj politickoj legitimaciji, a tom prilikom predstavljeni su pokloni koje je predsednik SFRJ dobijao od gradjana, 22.000 štafeta koje su se nosile u Titovu čast, i brojna svedočanstva o njegovom životu.