Kafa, kompjuteri i klipni motori – da li bi svet mogao da se zamisli bez njih? To su sastavni delovi svakodnevnog života i znanje koje je dovelo do njih se zasniva ili na pronalasku ili je preneto iz drevnog – muslimanskog sveta.

To je tema izložbe u londonskom Muzeju nauke i daleki odjek nekih shvatanja prema kojima muslimanski i zapadni svet predstavlja "sukob civilizacija".

Postala je sastavni deo mnogih kultura – ta šolja kafe – late, kapučino, espreso. To je i "kaua" – tamo gde je prvi put počela da se koristi kao napitak – na Arabijskom polustrvu, u današnjem Jemenu.

Profesor Salim el Hasani, sa univerziteta u Mančesteru, objašnjava da su zrna kafe uistinu doneta u Jemen – iz Etiopije.

"U svakom slučaju, kafa je izmišljena u ranim godinama islama zahvaljujući čoveku po imenu Kaled u Etiopiji. Bio je to mladić koji je – čuvao ovce", rekao je on za Glas Amerike.

Ovce su ga podsećale na zrna kafe. Onda je mladić uzeo ta zrna i odneo ih u Jemen i – nastavlja priča – nastao je napitak.

Međutim, ima još mnogo pronalazaka i dostignuća koji potiču iz ranog muslimanskog sveta od 7. veka naovamo. Jedan od njih je pronalazak univerziteta. To je 850. godine učinila mlada žena gospodskog porekla po imenu Fatima el Firhi u gradu Fesu, Maroku. To je, koliko se zna, bio prvi univerzitet na svetu na kojem su davane diplome i slično.

Sve je to tema ove izložbe u londonskom Muzeju nauke. Njen naslov je "1001 pronalazak: muslimansko nasleđe" – pomalo nalik na poznatu arapsku zbirku bajki "Hiljadu i jedna noć". Međutim, izložba je usredsređena na naučne i tehnološke pronalaske i dostignuća koji su promenili naš svet – od nekih od najranijih univerziteta, do pronalazaka u medicini, higijeni, pumpi i vodenih dolapa.

Zaboravljena istorija? U stvari ne. Upitate li danas bilo koga na ulicama Kaira ili Damaska, spremno će vam pričati o slavnim danima islama – ne samo o osvajanjima nego i o kulturnim, naučnim i tehnološkim dostignućima. Do tih dostignuća je došlo na vrhuncu islamske imperijalne slave, kada se ona prostirala od Inda preko Persije i severne Afrike do Pirineja.

Muslimani su apsorbovali znanje – iz Indije, Kine, od drevnih Grka i Egipćana – i prenosili ga dalje, kao na primer repliku časovnika u obliku slona, koji je napravio muslimanski pronalazač, matematičar i inženjer El Džezari u ranom 13. veku.

Profesorka En Mari Brenan predaje forenzičku biologiju na londonskom Univerzitetu Saut Benk i potpuno je fascinirana ovim izumima. Časovnik sa džinovskim indijskim slonom i kineski zmajevi joj se dopadaju najviše.

"Časovnik-slon je fantastičan, jer podseća na časovnik Ujedinjenih nacija. On sadrži sve elemente različitih civilizacija i meni kao naučniku se posebno dopada zato što pokazuje da nauka ne mora da bude zamorna, sterilna i dosadna, nego čak i dekorativna i takođe može da bude na čast kulturama iz kojih potiče", kaže ona.

A tu su i matematika i algebra. U opštem smislu, naši brojevi su danas poznati kao arapske cifre, ali to nije uvek bilo tako.

"Brojevi kojima se danas služimo – 1, 2, 3, 4 – nazivaju se arapskim ciframa, ali su ih Arapi u svoje vreme u stvari zvali indijskim brojevima", podseća El Hasani.

Brojkua "nula", na primer, na arapskom "sifr", prvi put su upotrebili arapski naučnici kao sastavni deo matematičkih jednačina. A "nula" je deo univerzalno važne formule nula i jedinica, koja je ključna za razvoj kompjutera i nove tehnologije uopšte. Isto kao i bez kafe, šta bismo danas radili bez toga?

VOA