Cilj mi je da se svaki Srbin i Poljak, Rus i Slovenac, Bugarin i Čeh, međusobno potpuno razumeju.

Cilj mi je da se svaki Srbin i Poljak, Rus i Slovenac, Bugarin i Čeh, međusobno potpuno razumeju. Da svaki Sloven koji otputuje u drugu slovensku zemlju može tamo da slobodno razgovara sa ljudima, bez mnogo muke.

Ne bi ovakva izjava, možda, ni bila toliko čudna da je ne čujemo od jednog – Holanđanina. Jan van Stenbergen, profesionalni prevodilac i amater-lingvista na privremenom radu u Poljskoj, već pet godina sa grupom ljudi radi na stvaranju jezika koji bi razumeli svi Sloveni. Inspiracija je, u stvari, improvizovani govor (uz obilato mahanje rukama), koji, na primer, koristi Srbin kada objašnjava nešto Rusu. Kao, razumemo se mi, ali…

– Slovenski jezici su međusobno dovoljno bliski da se stvori "najmanji zajednički imenilac", koji omogućava da ga 90 odsto ljudi razume. E, taj jezik smo nazvali slovijanski – priča Jan. – Ideja se rodila 2006, kada je nekoliko ljudi, s raznih krajeva sveta, osetilo potrebu za jednostavnim i neutralnim međuslovenskim jezikom, koji bi Sloveni mogli da razumeju bez ikakvog učenja. Inicijativa je potekla od mene, ali i Ondreja Rečnika (koji je rođen u Vojvodini), Gabrijela Svobode (iz Češke)…

Ovaj jezik za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih pomoćnih jezika. Iako Jan kaže da želi da bude maksimalno razumljiv svakom Slovenu – zbog čega slovijanski ima i rodove i padeže, a reči se ne "prave", poput esperanta, već se samo upoređuju različiti slovenski jezici – sa njim se dopisujemo na engleskom, za svaki slučaj. Jer, rečnik je još u povoju, tek je 4.000 odrednica prevedeno…

Reakcije ljudi koji čuju ili pročitaju slovijanski, objašnjava Jan, uglavnom su pozitivne. Poljaci često kažu "ovo zvuči kao pokvareni poljski", a Rusi "ovo je kao iskvareni ruski". Dosta toga razumljivo je bilo i reporteru "Novosti", ali čini se da "novi jezik" nije baš toliko naklonjen Južnim Slovenima.

– Niko iz Srbije još se ne bavi njime. Nadam se da će se to uskoro promeniti, jer nam treba što više uticaja srpskog – priznaje Jan. – Ali, evo primera: dok nisam počeo da se bavim slovijanskim, nisam uopšte razumeo srpski. Sada mogu da pročitam neki novinski tekst i da shvatim suštinu. A mnogo ljudi koji se bave slovijanskim koristi vašu ćirilicu, jer je jednostavnija i praktičnija od ostalih.

VIC

Na Janovom sajtu nalazi se i primer tekstova na slovijanskom. Evo kako zvuči jedan ukrajinski vic, a sami prosudite koliko je razumljiv:

"Prihodi muž do doktoru i govori:

– Pan doktor, ja imam problem. Mislj, čo ne možu imać detka.

– Prečo vi tak mislite?

– Preto čo moj otec tož ne imal detka, i moj ded ih tož ne imal.

– Vaš otec i vaš ded ne imali detka? Izvinijte, ale togda vi otkude jeste?

– Ja? Iz Dnepropetrovska!"

ZASTAVA

Slovijanski ima i svoj simbol, zastavu sa četiri trougla crvene, plave, bele i žute boje.

– Tražili smo nešto jednostavno i prepoznatljivo, nešto prijateljsko. Većina slovenskih zemalja ima zastavu sa crvenom, plavom i belom bojom, dodali smo žutu zbog Ukrajinaca i Kašuba.

Večernje Novosti