Jovanu Mirilu, čoveku koji je uručio Haškom tribunalu video-zapis o zlodelima "škorpiona" u Srebrenici, preti deportacija iz Austrije u Srbiju

Piše: M. Kazimirović

"Ukoliko se ne dogodi čudo, Srbin Jovan Mirilo, junak Haškog tribunala i dobitnik nagrade Fondacije Bruno Krajski za zasluge u borbi za ljudska prava, biće proteran iz Austrije u Srbiju… Ova administrativna mera bila bi ravna smrtnoj presudi."

Jučerašnja udarna vest austrijskih medija posvećena je sudbini čoveka koji je 2005. godine, uz posredovanje Nataše Kandić, dostavio Haškom tribunalu video-zapis o zlodelima "škorpiona" u Srebrenici – podneo materijalni dokaz o počinjenom zločinu nad muslimanskim zarobljenicima. Šiđanin Jovan Mirilo, suočen sa, kako kaže, pretnjama, potražio je utočište u Beču, da bi u aprilu 2007. godine zatražio azil. Zahtev je odbijen, a i potonje apelacije. Mirilu preostaju nepune dve nedelje da napusti Austriju. U suprotnom će biti sproveden uz pratnju organa bezbednosti.

Austrijski mediji nisu propustili priliku da ukažu na sudbinu Mirilovih "saučesnika" u dostavljanju video-zapisa tribunalu. Dušku Kosanoviću je u okviru programa zaštite haških svedoka dodeljen azil u Irskoj. Njegovom bratu Živku, međutim, Holandija nije odobrila azil – posle deportacije ubijen je u Šidu, aprila 2009. godine… U ovoj činjenici Mirilo i njegovi branioci vide šansu da se izbegne deportacija – iako do danas nije utvrđeno da li je motiv Kosanovićevog ubistva bila osveta za saradnju sa tribunalom: Apelacioni sud za razmatranje prava na azil mogao bi da prihvati argument ugroženosti i donese odluku o takozvanoj zaštiti pred deportacijom. Šef resora unutrašnjih poslova, takođe, ministar Marija Fekter mogla bi, pod pritiskom javnosti, da odloži proterivanje.

Odlaganje deportacije, međutim, nije isto što i ukidanje odluke o proterivanju. Mirilo bi vrlo dugo mogao da živi u neizvesnosti… Ovakav zaključak nameće i pitanje – šta je posredi? Zašto Austrija proteruje čoveka koga je pre nepune tri godine obasula počastima? Prestižna dvogodišnja nagrada Fondacije Bruno Krajski dodeljena mu je 2007. godine zbog obelodanjivanja video-zapisa, zvanično "za zasluge u borbi za ljudska prava". Prvi mu je čestitao drugi, počasni laureat – Kofi Anan!

Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično je saopštilo da životopis Mirila ne ide u prilog dodeljivanju azila. Nezvanično se ističe "kriminogena" prošlost podnosioca zahteva: duže od jedne decenije Mirilo je dolazio u sukob sa zakonom zbog nošenja tuđih putnih isprava, falsifikovanja viza, imovinskih delikata u prodavnicama… Jedan izvor je potvrdio autoru ovih redova da je i verodostojnost plemenitih namera (pri dostavljanju zapisa tribunalu) dovedena u pitanje: "Dotični je izvesno kalkulisao oproštaj starih greha u zamenu za informaciju."

Sumnje, podozrivost, pretnje i strahovanja, u svakom slučaju, tužno su naličje karijere čoveka koji je mislio, kako je istakao posle susreta sa Kofijem Ananom, da je "doprineo osvešćivanju srpske javnosti".

Sa druge strane, ironija je sudbine da najvatreniji branioci koriste priliku da braneći Srbina šire u Austriji dobro poznatu srbofobiju. Proizvoljna tvrdnja Mirila da su "bivši vojni obaveštajci i udbaši" raspisali nagradu od 50.000 evra za njegovo ubistvo – prihvaćena je od uglednih austrijskih političara. Tako je stari znanac Erhard Busek, bivši koordinator Pakta za stabilnost Balkana, izjavio: "Ko se onde (u Srbiji) ogreši o kodeks solidarnosti lako dolazi u životnu opasnost." Još dalje je otišao generalni sekretar Amnesti internešenela Austrije Hajnc Pacelt: "Bilo bi neshvatljivo naivno verovati da je Srbija danas bezbedna, da je zemlja vladavine prava u kojoj policija seriozno obavlja zadatke."

Politika