Džimi Vejls, osnivač Vikipedije, ekskluzivno za "Borbu" govori o najvećoj enciklopediji u istoriji čovečanstva

Piše: Sveta Matić

Osnivač Vikipedije Džimi Vejls (Jimmy Vales), među vikipedijancima poznatiji kao Džimbo, još 2006. godine proglašen je u magazinu „Time" za jednog od najuticajnijih ljudi današnjice u kategoriji mislilaca i naučnika. Od tada do danas njegov uticaj neprekidno raste. Mnogi su od njega očekivali ulazak u politiku, investicije u građevinske ili energetske projekte, formiranje privatne filantropske fondacije za pomoć deci neke siromašne države…

Džimbo nije učinio ništa od onoga što se očekivalo. On je bio je i ostao skroman čovek, posvećen nauci, internetu i svom radu. I danas, kada za njega zna čitava planeta i kada u Kaliforniji ima status poput holivudske zvezde, on je i dalje jednostavno dostupan milionima ljudi koji žele da sa njim podele ideju kako da doprinesu širenju ljudskog znanja ili promociji i unapređenju nauke.

Širom sveta, Džimbo je jedan od najpoznatijih promotera jednakosti na internetu, naravno uz stroga i objektivna pravila, koja je velikim delom sam ustanovio i još većim delom prilagođavao i tražio nove primene. Vikipedija je izraz njegovog shvatanja i razumevanja života, sveta i budućnosti.

Iako je pre desetak dana imao sastanak sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Džimi Vejls nije želeo da komentariše taj sastanak. Ipak, imajući u vidu njegove stavove, principe i način razmišljanja, nismo iznenađeni time. Džimbo verovatno i o tome razmišlja enciklopedijski, pa smatra Đelića pouzdanijim i prvim izvorom, a sebe vidi kao čoveka koji će reagovati samo ukoliko se informacija neobjektivno predstavi, ukoliko sadrži govor mržnje ili ukoliko nije plasirana pod slobodnom licencom. Takav je, eto, Džimi Vejls!

Bez mnogo komplikacija, uz jasna pravila, pod uslovima Creative Commons licence Džimi Vejls je pristao da za "Borbu" odgovori na nekoliko pitanja.

Kako je nastajala ideja Vikipedije i šta je to što je ključno uticalo da pokrenete taj projekat?

Godinama sam gledao rast i razvoj „Free and open source software" pokreta i razmišljao o tome na koji način se ti ljudi okupljaju i zajedno rade. Licence su omogućile da čitava ideja pokreta u praksi funkcioniše. One dozvoljavaju na primer programerima, da dele svoj rad sa drugim kolegama, da kopiraju, distribuiraju ili vrše izmene na programerskim projektima. Ovakav metod licenciranja je umanjio brigu ljudi koji svoj rad dele sa drugima na mreži. Mnogima nije smetalo to što drugi uzimaju njihov rad i koriste ga, ali im je smetalo zaključavanje koda, proglašavanje tog rada privatnim vlasništvom ili nemogućnost uvida u promene koje su napravljene. Videvši to, shvatio sam da ovakav vid saradnje ne mora biti ograničen samo na softver. Počeo sam razmišljati o tome kako bi ljudi, pod ovakvim uslovima, još mogli da sarađuju. Tada mi je pala na pamet ideja o on-line enciklopediji.

Kako biste ukratko opisali šta je Vikipedija?

Vikipedija je pokušaj da se razvije besplatna enciklopedija najvišeg mogućeg kvaliteta koja bi bila dostupna svakom pojedincu na planeti na njegovom maternjem jeziku.

Gospodine Vejls, da li ste pre osam godina, kada ste osnovali Vikipediju, verovali da će ona postati ono što je danas?

I tada sam bio veoma optimističan. Shvatao sam da je Vikipedija inspirativna i važna i da predstavlja globalni pokušaj da se dobrovoljnim radom izgradi neutralna enciklopedija za svakog, koja je pri tom vrhunskog kvaliteta. Jasno se sećam dana kada sam gledao listu 100 najposećenijih stranica na internetu u to vreme. Pitao sam se tada koliko veliki mi možemo biti jednog dana. Na osnovu tadašnjih analiza zaključio sam da možemo, ukoliko uradimo posao kako treba, i mi biti među prvih 100 ili čak među prvih 50 najposećenijih stranica na internetu. Danas je Vikipedija na petom mestu po broju poseta. Blagoslovljen sam što sam bio dovoljno srećan da budem deo te uzbudljive zajednice.

Da li imate planove za neke druge internet projekte?

Da, trenutno se bavim stranicom Vikia.com. Ta stanica se od nedavno nalazi među 100 najposećenijih stranica na svetu po Quantcastu… I ima veoma uzbudljiv razvoj. Osnovna ideja Vikije jeste da ljudima pruži platformu za izgradnju "ostatka biblioteke" i za svaki rad ili projekat na kome žele da rade. Do sada najpopularnije stvari su kompjuterske igre i zabava ali sa poboljšanjima, koja smo uveli u programe, počinjemo da uočavamo nove vikije koje su izvan "neozbiljne kulture ".

U kojoj meri je Vikipedija doprinela popularizaciji nauke?

Vikipedija je omogućila da ljudi na jednostavan način nauče mnogo, prikupljajući informacije o interesantnim naučnim otkrićima našeg vremena. Ukoliko čujem za neko novo dostignuće u fizici, a nemam dovoljno predznanja da ga razumem ili stavim u ispravan kontekst uvek se nadam da Vikipedija može da mi pomogne. Nadam se da je Vikipedija jedna moćna sila stabilizacije koja pruža ljudima mir, kroz neutralne informacije. Osnovno znanje je preduslov za promišljenu akciju.

Zašto toliko ljudi svakodnevno posećuje stranice Vikipedije?

Pa, zato što je to odlično, pretpostavljam! Ozbiljno, međutim, bolji odgovor bi bio jer zajednica na Vikipediji razume da vrlo često kada ljudi traže koncept na Internetu, oni zapravo žele jedinicu iz enciklopedije – osnovni opis koji omogućava dublje razumevanje teme.

Šta ste u međuvremenu otkrili kao slabu stranu Vikipedije i da li Vikipedija ima i negativnih efekata?

Pa, naravno da postoje problem i ti problemi predstavljaju svakodnevni izazov za našu zajednicu. Želimo da Vikipedija bude visokog kvaliteta i uglavnom se to i ostvari – ali ponekad i ne. Tada moramo da analiziramo pitajući se: kako je ova loša informacija dospela tu, kako možemo učiniti Vikipediju boljom, kako ćemo menjati naš softver i politiku da bi stvari bile bolje.

Da li jednostavna mogućnost postavljanja članaka na Vikipediji ponekad stvara probleme? Da li ste u početku računali na moguće zloupotrebe?

Pa, da, naravno, postoji vandalizam i događa se svaki dan, mada mi generalno ne gledamo na to kao na veliki problem, jer imamo alate i mehanizme da se nosimo sa tim, i zajednica se drži prilično dobro. Pretpostavljam da je teži problem onaj koji se odnosi na složenije protivrečnosti u uređivačkoj politici – to može biti veoma teško da se reši na razumno zadovoljstvo svih.

Koji je realno uticaj Vikipedije danas?

Za mene se pravi uticaj može videti tek kada posetite neku siromašnu zemlju ili oblast u svetu i istražite kako se tamo stiče znanje i šta se sa tim znanjem čini.