Prema nedavno objavljenoj studiji Evropske unije, najviše se radi u Rumuniji. Najviše radnih sati godišnje inače imaju zaposleni u zemljama istočne Evrope, gde se oduvek radilo mnogo više nego na Zapadu. Međutim nedavno su se i Nemci pridružili grupi zemalja gde se radi najduže.

Zaposleni u Rumuniji u proseku rade 41,8 sati nedeljno, a na lestvici posle njih slede Češka, Letonija, Poljska i Austrija, gde se nedeljno radi desetak sati manje. Iznenađenje stiže iz Nemačke, gde su su evropski stručnjaci utvrdili da zaposleni provode na svojim radnim mestima 41,5 sati, tako da se ova zemlja uvrstila među najvrednije u Evropi. Prosek za Evropsku uniju je 40,4 sata.

Estonci kao Japanci

Pre šest godina statističari su utvrdili da se tada u Nemačkoj radilo čitavih 1,6 sati manje nego što se radi danas. Taj podatak je posebno iznervirao sindikalce, jer to znači da zaposleni rade znatno više nego što je dogovoreno u sporazumima poslodavaca i zaposlenih. Prema dogovoru, Nemci bi zapravo trebalo da budu na dnu evropske liste, sa 37,6 radnih sati nedeljno. Drugim rečima, u Nemačkoj se mnogo više radi prekovremeno, i mnogi ne shvataju ozbiljno sindikalne odredbe o radnom vremenu, kako među radnicima, tako i među poslodavcima. Evropski statističari utvrdili su da se najmanje radi u Francuskoj (38,4 sata nedeljno) i u Belgiji (38,6).

Ipak, uprkos činjenici da Nemci rade sve više, kako nedeljno, tako i po ukupnom broju radnih sati u godini, ova nacija ima privilegiju kakvom se može ponositi malo koji zaposleni u Evropskoj uniji, a to je rekordni broj dana godišnjih odmora i praznika. U Nemačkoj se odmara 30 dana i povrh toga imaju i 10,5 dana raznih praznika. Kod odmora je najuočljivija razlika između „starih" i „novih" zemalja članica: iako je evropski prosek 23,7 dana odmora i 10,4 dana praznika, u „starim" zemljama odmor traje 25,9 dana, a u bivšim socijalističkim rajevima radničke klase odmor traje 20,9 dana u godini. Za Estoniju se može reći da tamo vladaju japanski radni uslovi. Tamo zaposleni dobijaju plaćeno samo 20 radnih dana odmora godišnje i imaju još devet dana što verskih, što državnih praznika.

Britanci ne rade petkom

Zanimljiva pojava u Velikoj Britaniji, pokazuju istraživanja, jeste da poslednjeg radnog dana u nedelji ispred računara u kancelarijama sedi sve manje zaposlenih. Sve više rukovodilaca dozvoljava klizno radno vreme, a mnogo radnika po pravilu petkom ne ide na posao. To omogućava i tehnološki napredak, zahvaljujući kome zaposleni mogu da obavljaju veliki deo poslova od kuće ili sa bilo kog mesta na kome se nalaze, zahvaljujući „pametnim" mobilnim telefonima i prenosivim računarima. Pored toga, istraživanje koje je u malim i srednjim preduzećima sproveo sajt „Euroofis" je pokazalo da čitavih 41 odsto ispitanika redovno petkom beži sa posla bez znanja šefa. Ako su u petak ljudi izostali iz firme bez „blagoslova" nadređenog, to odmah znači više obaveza za one koji petkom dolaze na posao.

Stefan Alambritis iz Udruženja malih preduzeća tvrdi da prihvatanje „neradnog petka" nije dobar trend. Odsustvo nekih ljudi znači veći stres za zaposlene koji pošteno dolaze na posao svakoga dana u nedelji. Oni moraju da prihvate gomilu obaveza umesto kolega koji uživaju kod kuće ili negde drugde. Britanska privredna komora je sprovela istraživanje čiji rezultati su pokazali da je 84 odsto poslodavaca raspoloženo da prilikom prijema radnika ponudi slobodniji režim rada. S obzirom na nove tehnologije, mnogim firmama odgovara da zaposleni nisu u petak u kancelariji, ukoliko rade na nekom drugom mestu – bilo na putu ili kod kuće.

Press