Piše: Nevena Anđelić

Za razliku od Barbare Berluskoni, dvadesetpetogodišnje ćerke italijanskog premijera Silvija, koja je uputila oštre kritike na račun ponašanja svoga oca, mnoge ćerke državnih vođa nemaju primedbe ni kada je očigledno da njihovi očevi katastrofalno vode državu.

Naslednice diktatora najčešće ne dele stav Berluskonijeve da sukob interesa između ogromnog poslovnog carstva i političke, iako demokratske, uloge njenog oca narušava njegov ugled.

One, za razliku od Barbare, nastoje da iskoriste moć svojih očeva kako bi i same postale uticajne u društvenoj i političkoj sferi svoje zemlje i da bi uvećale porodično carstvo.

Na putu ka vrhu vlasti, stvaranju industrijske imperije ili da bi jednostavno uživale u luksuzu, ove žene često nisu birale sredstva. Korupcija, ucene, zavere, kidnapovanje sopstvene dece, poslovne prevare, bili su neki od načina da dođu do svog cilja, pri čemu su često imale podršku svojih najbližih.

Kada bi ipak neki od incidenata izašao na videlo, one su činile sve da zaštite svoje bogatstvo i moć i ugled svojih očeva. Iako postoje slučajevi podnošenja tužbe protiv nekih od njih, vrlo je teško dokazati njihovu krivicu i one neometano nastavljaju da žive po svojim pravilima.

Primer neuspešnog sudskog gonjenja može se naći u našem najbližem okruženju. Ćerka bivšeg hrvatskog predsednika Nevenka Tuđman optužena je da je tokom druge polovine devedesetih godina koristila svoju društvenu i političku moć kako bi svom bivšem poslovnom partneru nameštala državne poslove, za šta je dobila više od 400.000 dolara. Prema hrvatskom zakonu za ovo krivično delo predviđena je kazna od pet godina zatvora, ali je Nevenka oslobođena optužbi zbog zastarelosti slučaja.

Još jedna ćerka predsednika države bila je duboko umešana u korupciju. Tatjana Đačenko bila je glavni savetnik svoga oca Borisa Jeljcina i jedan od glavnih igrača u konsultantskoj grupi indikativnog imena "Familija", u koju su bili uključeni i Boris Berezovski i drugi ruski oligarsi.

Iako je bila osumnjičena za korupciju, protiv nje u Rusiji nisu podignute optužnice. Švajcarske vlasti, međutim podnele su tužbu protiv Tatjane i još nekoliko Jeljcinovih rođaka zbog primanja mita od švajcarske kompanije "Mabeteks" albanskog biznismena Bedžeta Pacolija, koja je dobila unosan državni građevinski posao u Rusiji.

Tatjana je bila savetnik i u kampanji Vladimira Putina 2000. godine, ali je iste godine i otpuštena.

Neke ćerke, međutim, ostale su u senci očeva diktatora, ili svoje braće koji su takođe zloupotrebljavali njihovu moć. Tako su sinovi Sadama Huseina mnogo poznatiji po svojim brutalnostima i bahanalijama od njihove sestre, koja je, takođe, koristila uticaj svoga oca kako bi sebi obezbedila raskošan život.

Irak

Ragad Husein

Kći bivšeg predsednika Sadam Husein

Malo je reći da su Ragad Husein i njen otac Sadam imali nesuglasica. Ragad je bila udata za ministra vojne industrije i jednog od Sadamovih najbližih saradnika Huseina Kamela. On je, međutim, 1995. godine okrenuo leđa svom vođi i zajedno sa Ragadom, svojim bratom i njegovom suprugom, takođe Sadamovom ćerkom, pobegao u Jordan. Sadam je uspeo da ih nagovori da se vrate već sledeće godine, ali ih je ubrzo primorao da se razvedu i naredio ubistvo Kamela. Izgleda da Ragad uprkos tome nije ljuta na svog oca, jer "sve porodice imaju nesuglasice", kako je izjavila nekoliko godina nakom smrti svoga supruga.

Nakon američke invazije na Irak 2003. godine, Ragad je ponovo pobegla u Jordan, gde ju je velikodušno dočekala kraljevska porodica. Nasuprot hiljadama iračkih izbeglica koji su živeli u očajnim uslovima širom Bliskog istoka, ćerka iračkog vođe dobila je kraljevksi tretman. Uživala je u luksuznom apartmanu, odeći i nakitu koji su joj plaćale jordanske vlasti. Na raspolaganju je imala i lične sluge, a dobila je čak i kozmetičku operaciju.

Vrhunac njenog bezobrazluka bilo je pismo američkom državnom tužiocu Džonu Aškroftu, u kojem je zahtevala da joj se vrati nakit iz Sadamove kuće, kao i novac koji je imao kod sebe prilikom hapšenja.

Irački ministar unutrašnjih poslova je 2007. godine optužio Ragadu da je finansirala sunitske pobunjenike, za šta je predviđena smrtna kazna. Iako je Interpol raspisao crvenu poternicu za njom, jordanske vlasti su odbile zahtev da je izruče.

Četrdesetjednogodišnja Ragad Husein je poslednji put viđena u javnosti u Jemenu, nedugo posle Sadamovog pogubljenja 2006. godine, i tom prilikom ga je veličala kao voljenog oca i heroja svih Arapa.

Uzbekistan

Gulnora Karimova

Kći predsednika Islama Karimova

Karimova je u Evropi poznata kao džetseterka i dobrotvorka, a u javnosti se pojavljivala u društvu Šeron Stoun, Eltona Džona i bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. U svojoj domovini, međutim, ona je bila naslednica brutalnog diktatora koja je koristila njegov uticaj za uvećavanje sopstvene finansijske imperije.

Njeno pravo lice javnost je videla kada se 2001. godine razvela od muža, avganistansko-američkog biznismena, nakon čega je odvela njihovo dvoje dece iz SAD, ne poštujući odluku suda kojom je starateljstvo dobio otac.

Bivši muž Karimove Mansur Maljsudi bio je direktor ogranka "Koka-kole" u Uzbekistanu, ali je njegova kompanija zatvorena ubrzo po njihovom razvodu. Njegova tri rođaka su uhapšena, a 24 osobe koja su sa njim u srodstvu deportovane su u Avganistan.

Veruje se da je Karimova, koja je imala veliki udeo u uzbekistanskoj industriji čaja, poslala naoružane maskirane ljude da zatvore rivalsku kompaniju i uništi imovinu.

Poslednjih godina tridesetsedmogodišnja Karimova se usredsredila na izgradnju svoje muzičke karijere. Muzički video koji je snimila kao GuGuŠa, kako je navodno zove tata, skoro neprestano se prikazivao na uzbekistankom MTV-u tokom 2006. godine.

Mjanmar

Sandar Vin

Kći bivšeg premijera i predsedika Ne Vina

Marksistički diktator Ne Vin vladao je jednopartijskom državom, prvo kao premijer, a zatim kao predsednik, od 1962. do 1988. godine, kada je vlast preuzela vojna hunta. Na vlast je došao sa 52 godine, tako da se vremenom sve više oslanjao na svoju najdražu ćerku Sandar, koja mu je pomagala u vođenju države. Tokom osamdesetih godina država je ubrzano slabila, a Sandarina moć je rasla preuzimanjem sve više odgovornosti u državnim poslovima. Kontrolisala je odnose partijskih članova i njenog oca, a nadgledala je i imenovanje pukovnika Kina Najata za šefa obaveštajne službe, što joj je obezbedilo još veću kontrolu vlasti.

Kada je Vinov režim okončan, Sandar je odigrala ključnu ulogu u savladavanju prodemokratskog pokreta koji je predvodila Aung San Su Ći. Tokom devedesetih godina, za vreme vladavine vojne hunte, Sandar je očuvala moć njenog oca izvan javnosti, a svoje veze je koristila kako bi proširila porodično bogatstvo.

Sandarin muž i tri sina uhapšeni su početkom devedesetih godina zbog sumnji da su planirali obaranje hunte. Sandar nije bila direktno umešana, iako su mnogi tvrdili da je ona bila mozak zavere. Uticaj porodice Vin je oslabio, a Sandar, koja sada ima 57 godina, osuđena je na kućni pritvor, kao i njena protivnica Aung San Su Ći. Ćerka bivšeg diktatora oslobođena je prošlog decembra, nakon šest godina pritvora.

Tajland

Pintongta Šinavatra

Kći bivšeg premijera Taksina Šinavatre

Nije bilo veliko iznenađenje kada je Pintongta Šinavatra 2004. godine postala najbogatiji vlasnik deonica na Tajlandu, kada se zna da se njena porodica obogatila zahvaljujući nepotizmu za vreme petogodišnjeg mandata Taksina Šinavatre. Pre nego što je Šinavatra zbačen sa vlasti 2006. godine, njegova deca su zgrnula milione dolara.

Pintongta i njen brat Pangtongte kupili su 329,2, miliona akcija u tajlandskoj kompaniji za komunikacije za jedana baht (0,03 dolara) po akciji, koristeći jednu od porodičnih kompanija u inostranstvu, a zatim ih prodali kompaniji u Singapuru po ceni koja je bila skoro 50 puta veće od njihove prave vrednosti. Zarada od ove transakcije bila je 464 miliona dolara, a njihov otac se postarao da poreski službenici ništa ne znaju o tome.

Kada je Taksin izgubio funkciju, Pinthongta je pokušavala da sačuva svoje i bogatstvo svoga oca. Tajlandski sud je 2007. godine naredio Pintongti i njenom bratu da plate porez za transakciju u iznosu od 293,6 miliona dolara, a ovog februara sud je potvrdio odluku države da im se zamrzne imovina u vrednosti od više od 350 miliona dolara.

Pintongta je u međuvremenu odbila da svedoči protiv svojih roditelja, takođe optuženih za utaju poreza, nastavljajući da ih brani u javnosti. Sve to vreme, ona i dalje upravlja porodičnim poslovima i još uvek netaknutom imovinom.

Zahvaljujući pozamašnom bogatstvu koji je na ovaj način stekla ili nasledila, kao i ostali članovi njene porodice, a koje se verovatno nalazi na stranim računima, dvadesetsedmogodišnja Pitongta će moći da nastavi da vodi luksuzan život, a tajlandske vlasti će imati velikih poteškoća u pokušajima da joj uskrate takav način života.

Nigerija

Ijabo Obasandžo-Belo

Kći bivšeg predsednika Olusegua Obasandža

Dok je nigerijski vođa Obasandžo bio poznat po korupciji, njegova ćerka Ijabo imala je obećavajuću budućnost u nauci. Školovala se u SAD gde je i diplomirala epidemiologiju, a objavila je i brojne autorske radove u američkim medicinskim časopisima. Izgledalo je da će imati sjajnu karijeru u medicinskom istraživačkom radu, sve dok nije napustila supruga i vratila se sa sinom u Nigeriju 2004. godine. Ijabin muž je u SAD podneo tužbu protiv nje za kidnapovanje, a sudski proces još uvek traje. Ijabo duguje bivšem mužu 35.000 dolara za alimentaciju, a nalazi se i na Interpolovoj listi traženih.

Po povratku u domovinu, Ijabo se uključila u porodični biznis – zloupotreba moći i ucene. Postala je komesar za zdravlje u vladi svoga oca, a 2006. godine je izabrana za senatorku. Koristeći tu poziciju kako bi uvećala svoje bogatstvo i moć, Ijabo je krenula stopama svoga oca. Primala je hiljade dolara mita, ali je usluge naplaćivala i na drugi način. Jedan od primera je Tojota Lend Kruzer, koji je dobila od austrijske kompanije u zamenu za energetske ugovore sa vladom njenog oca.

Ijabo je takođe optužena da je za lične potrebe potrošila 85.000 dolara iz ionako nedovoljnog zdravstvenog budžeta Nigerije. Ove optužbe Ijabo je opisala kao ucenu.

Borba