Region Zapadnog Balkana u proteklih šest meseci pokušava da zapuši sve rupe i napukline koje je, prethodnih godina donela tranzicija

Piše: Gordana Bulatović

Pojedini ekonomski analitičari tvrde da je odgovor na pitanje "koliko će, zapravo, trajati globalna ekonomska kriza" – odgovor za milijardu dolara. A kada će svet krenuti da "vida rane" svega onoga što je globalna kriza donela, tek ostaje da se vidi. Jedni tvrde da smo "već dotakli dno", drugi – da"najgore samo što nije", a sve je više onih koji kao datume prvih znakova oporavka svetskih tržišta vide tek u kalendaru za 2012. godinu.

Region Zapadnog Balkana u proteklih šest meseci pokušava da zapuši sve rupe i napukline koje je, prethodnih godina donela tranzicija, a u koju je prethodnih meseci i te kako "ušla voda" nakon otpočinjanja ekonomskog kriznog globalnog tajfuna.

Procene da bi, upravo u ovom regionu, kriza mogla da donese štošta dobro – nisu se ostvarile. I, nekako sve države Zapadnog Balkana trenutno boluju od sličnih bolesti: rastućeg budžetskog deficita, manjih investicija, proizvodnje i izvoza, a kao glavni "lekar" gotovo svima, pojavljuje se Međunarodni monetarni fond.

Srbija

Kabinet premijera Cvetkovića doneo je, od oktobra prošle godine, više paketa mera u borbi protiv efekata krize u Srbiji. Ipak, makroekonomski pokazatelji sve su gori. Tako smo u ovu godinu ušli sa idejom da će minus u državnoj kasi biti 1,75 odsto BDP, a u predstojećim pregovorima sa MMF založićemo se da sa trenutno utvrđenih tri odsto BDP, dozvoljeni minus ode na 4,5 odsto. Slično je i sa nacionalnim bruto dohotkom. Prve procene ukazivale su da bi godinu mogli da završimo sa rastom od 3,5 odsto BDP. Nakon toga, zaključeno je da bi bilo dobro ukoliko rasta BDP nema, ali i da ne zabeležimo pad, da bi se sada otvorila mogućnost da taj pad bude i pet odsto.

Uvoz i izvoz u proseku su niži za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a direktne strane investicije, računajući i većinsku prodaju NIS iznose ispod 800 miliona evra.

Srbija je, inače, 26. marta ove godine postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom sporazum o "stend baj" aranžmanu vrednom tri milijarde evra, a koji bi trebalo da traje do sredine aprila 2011. godine. Pomenuti sporazum prate i dokumenti poput Memoranduma o ekonomskoj politici, a koji predviđa mere koje će Srbija sprovesti. Tu je, da podsetimo, definisano da je budžetski deficit tri odsto BDP, ali i mere koje su trebale da obezbede fiskalno prilagođavanje od oko 90 milijardi dinara. U sklopu tog seta mera Vlada Srbije zamrzla je fond zarada budžetskih korisnika i penzije u ovoj i narednoj godini, sve plate državnih činovnika preko 40.000 dinara "oporezovane" su sa dodatnih pet odsto, ali i sprovedene mere štednje na svim nivoima državne uprave.

Do sada smo od MMf, uz kamatu od 1,47 odsto godišnje, povukli 800 miliona evra, dok je za povlačenje ostalo još 2,2 milijarde evra. Dogovorena je i pomoć budžetu od strane Svetske banke (300 miliona dolara), EU (90 miliona evra), ali i od komercijalnih banaka (90 miliona evra).

Bankarski sektor u Srbiji prilično je stabilan, a kako i domaći i strani analitičari tvrde razlog za to je izuzetno restriktivna monetarna politika. Sredinom ove godine zabeleženo je i ponovno ozbiljnije poverenje u domaće banke u koje je plasirano preko pet milijardi evra štednje.

Zaposleni u Srbiji strahuju od mogućnosti otkaza na jesen. Prethodnih meseci beležen je pad broja zaposlenih za oko 10.000. Krizom su najviše pogođeni sektori crne i obojene metalurgije, industrije građevinskog materijala, ali je i promet hrane opao za oko 20 odsto.

Hrvatska

Hrvatski sabor ovih dana odlučivao je o uvođenju poreza na plate, penzije i sva ostala primanja u ovoj godini, a u sklopu novih mera protiv recesije. Posebni, krizni porez po stopi od dva odsto plaća se na plate, penzije i ostala primanja veća od 3.000 kuna, a manja od 6.000 kuna. Da podsetimo, 300 kuna vredi oko 400 evra. Po stopi od četiri odsto porez će plaćati oni kojima je plata veća od 6.000 kuna (oko 850 evra). U paketu antirecesionih zakona o kojima se ovih dana u Hrvatskoj odlučivalo je i zakon o posebnim porezima na privatne automobile, brodove i avione, odnosno na tzv. luksuzna dobra, kao i o skraćenju radne nedelje na četiri radna dana. Sabor je prošle nedelje usvojio i predlog rebalansa budžeta, koji je treći u ovoj godini. Njime se prihodi povećavaju za 1,38 milijardi kuna (188,4 miliona evra) na ukupno 112,2 milijarde kuna (15,2 milijarde evra), a rashodi smanjuju za 260 miliona kuna (35,5 miliona evra) na 120 milijardi kuna (16,4 milijardi evra). Manjak u budžetu biće oko 15 milijardi kuna, odnosno nešto više od dve milijarde evra, a do kraja godine hrvatska država mora da vrati nešto manje od četiri milijarde evra duga. Zvanični Zagreb, za sada, ne želi da uđe u pregovore sa MMF oko mogućeg aranžmana.

Hrvatska država ima ino dug u iznosu od oko 3,6 milijardi evra i u odnosu na prethodnu godinu, on je smanjen za oko 600 miliona evra. Ukupan dug banaka iznosio je 10,35 milijardi evra, dok je ukupan bruto dug Hrvatske skoro 40 milijardi evra.

Prema istraživanjima lokalnih internet portala, čak 79 odsto zaposlenih u Hrvatskoj strahuje da će zbog krize ostati bez posla. Iako se na hrvatskom tržištu rada posledice još ne osećaju, procene o mogućim otpuštanjima se kreću od deset pa čak do 50 odsto.

BiH

Ukupna dugovanja Federacije Bosne i Hercegovine do kraja godine iznosiće preko 400 miliona KM. Ukoliko se odmah nešto ne učini, računa se da će već na jesen nedostajati novac i za realizaciju prioritetnih obaveza, poput isplata invalidnina, transfera za poljoprivredu, izbeglice i plate zaposlenih. Za prvih šest meseci ove godine ostvareni su prihodi u iznosu od 463,8 miliona KM, što je za 32,3 miliona KM ili 6,5 odsto manje nego u isto vreme prošle godine, dok je u odnosu na plan manje za 202 miliona KM ili 31 odsto. Bosna i Hercegovina troši oko 70 odsto budžetskih sredstava za javnu potrošnju. Smanjen je i priliv kapitala iz inostranstva, posebno novca koji šalju građani iz bosanskohercegovačke dijaspore, koji je od sada činio skoro 15 odsto bruto društvenog proizvoda.

U protekle tri godine plate su u Republici Srpskoj porasle za polovinu, a zaposlenih u Federaciji BiH za manje od trećine iznosa. Najstameniji rast plata je, generalno, u javnoj upravi.

Penzije u Republici Srpskoj su, takođe, za protekle tri godine rasle nešto više nego u Federaciji, iako s manjom razlikom u odnosu na plate zaposlenih. Zadnja isplaćena penzija u Republici Srpskoj, za maj ove godine, je u poređenju sa onom isplaćenom u 2006. godini povećana za 53 odsto (sa 210 na 321 KM), dok je u Federaciji rast 46 odsto – sa 238 na 348 KM.

Međunarodni monetarni fond odobrio je BiH "stend baj" aranžman "težak" 1,57 milijardi dolara. Sporazum je zaključen na tri godine i vredan je 600 odsto kvote BiH u ovoj instituciji. Oko 282 miliona dolara stiže odmah, dok ostatak novca dolazi nakon potvrdnih revizija sporazuma. Od ukupnog iznosa, oko 400 miliona KM biće uplaćeno Centralnoj banci BiH, koja će dve trećine sredstava staviti na račune Federacije BiH, a jednu trećinu Republici Srpskoj.

Broj firmi u BiH koje smanjuju svoj kapital radi pokrića gubitaka povećan je u odnosu na prošlu godinu zbog uticaja globalne ekonomske krize. Najviše su pogođena mala i srednja preduzeća, dok velika još imaju prostora i potencijala da se izbore. Proizvodne firme rade sa 30 do 40 odsto više kapaciteta, ali uz 30 do 40 odsto manje prihoda nego ranije.

Veliki broj firmi već pravi planove za otpuštanje radnika, a računa se da bi u BiH kraj ove godine moglo da obeleži povećanje stope nezaposlenosti od čak 43 odsto !

Direktor Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitraž ocenila je, ovih dana, da se BiH suočava s finansijskim kolapsom i da će Federacija BiH bankrotirati do kraja godine.

– Ne možete sebi priuštiti ovakav sistem – kaže Armitraž. – Političari i javnost moraju shvatiti realnost da nemate novca da plaćate račune.

Trenutno se u BiH vodi debata kako smanjiti budžetski minus od osam odsto BDP, a za koji MMF traži da se svede na pet odsto i to kresanjem potrošnje i povećanjem prihoda. Ostatak bi bio, prema usaglašenom planu sa MMF, pokriven od pomoći međunarodnih institucija.

Crna Gora

Globalna kriza, za sada, nije prouzrokovala obimniji gubitak radnih mesta u Crnoj Gori. Tokom prošle nedelje u ovoj državi usvojen je rebalans ovogodišnjeg budžeta koji predviđa deficit od 93,7 miliona evra, odnosno 2,65 odsto bruto društvenog proizvoda. Prihodi su rebalansom smanjeni za oko 212 miliona evra. Prvobitni budžet republike bio je zasnovan na stopi privrednog rasta od 7,5 odsto i 1,6 milijardi evra rashoda. Izvorni prihodi budžeta sada su manji za šest odsto od planiranih. Na osnovu izmena plana državne kase, biće umanjeni rashodi za bruto plate, troškovi za materijal i usluge u državnoj administraciji. Kapitalni izdaci budžeta koji su bili planirani na 215 miliona evra, rebalansom su smanjeni na 130 miliona evra.

Mada ima očigledne recesione trendove, Crna Gora, za sada, odoleva da pomoć zatraži od Međunarodnog monetarnog fonda.

Nove projekcije kažu da će Crna Gora ovu godinu završiti sa nultom stopom rasta, bez recesije, ali nije isključena mogućnost da dođe i do pada privredne aktivnosti.

Crnogorski parlament je, sredinom nedelje, usvojio i izmenjen Zakon o akcizama, koji predviđa uvećanje akciza za gorivo, duvan i gasna ulja. To znači da će benzin i cigarete biti skuplji za deset centi. Inače, ovo je drugo povećanje akciza na cigarete u ovoj godini. Računa se da će, zbog većih akciza, u budžetu biti više oko 15 miliona evra.

Makedonija

Ekonomska kriza u Makedoniji sve se više produbljuje, a građani su sve oprezniji kako troše novac.

Industrijska proizvodnja u Makedoniji za prvih šest meseci niža je za 12,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najznačajniji pad zabeležen je u rudarstvu i industriji, a rast beleži isključivo snabdevanje strujom.

Makedonska vlada ovih dana objavila je da će, radi pokrivanja minusa deficita budžeta, uskoro krenuti sa emitovanjem oko 200 miliona evra obveznica. Javna potrošnja čini oko 30 odsto BDP, a minus državne kase procenjuje se na oko pet odsto BDP.

Bankarski sektor Makedonije za sada je vrlo stabilan. I, prema najavama iz vlade, država će posebnu pažnju posvetiti zadržavanju poverenja u bankarski sistem. Jer, kako kažu u Vladi Makedonije, moguć rast histerije prouzrokovao bi da ljudi počnu da vade svoju štednju iz banaka, što bi, indirektno, vrlo ugrozilo i već posrnulu privredu.

Slovenija

Do kraja godine nezaposlenost u Sloveniji mogla bi porasti na 120.000, a očekuju se i smanjenje prosečnih neto plata sa do sada najviših 980 evra u decembru prošle godine, na oko 900 evra u poslednjem mesecu 2009.

Slovenija je, u toku ovog meseca, dobila drugi rebalans budžeta, a najavljuje se da bi uskoro moglo da dođe i do trećeg. Ovim se deficit povećava sa tri na pet odsto procenjenog BDP, a ukupni fiskalni deficit, uključujući i minuse fondova zdravstva i penzijski fond, definisan je na nivou od 5,5 odsto BDP. Na bazi dosadašnjih saznanja o efektima krize na punjenje budžeta, predviđeni prihodi sada su nešto manji od osam milijardi evra, što je 617 miliona manje nego u prošloj godini.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, bruto društveni proizvod u Sloveniji pao je u odnosu na isti period prošle godine za 8,5 odsto.

Nedavno je ovoj zemlji pomoć ponudila i Evropska banka za obnovu i razvoj koja veruje da se teret krize prebaci sa realnog sektora u bankarski.

– Pratimo kako će kriza uticati na firme koje zbog suzdržanosti banaka ne mogu da finansiraju svoje projekte – kažu u EBRD. – To bi moglo dovesti do njihovog propadanja, što bi se odrazilo na slovenačke banke koje su u većinskom vlasništvu države i u koje će trebati da se uloži više kapitala.

IZBORI

Mnoge zemlje u regionu u ovoj godini imale su i izborni ciklus. Tako su, nedavno, završeni izbori u Makedoniji pokazali da su se građani odlučili za nacionalno-konzervativnu vladu, što je rezultat političke tranzicije ove zemlje. Završeni su i izbori u Albaniji, gde je vlast zadržao dr Salji Beriša, sa svojom Demokratskom partijom.

Izborima se ove godine bavila i Crna Gora, gde je vlast zadržao Milo Đukanović i DPS CG, koji suvereno vlada Crnom Gorom već gotovo 20 godina. Kroz izborni ciklus prošli su i Bugari, koji su oborili socijalističku vlast i skrenuli u "desno". Hrvatska još uvek odoleva izborima, mada je nedavno sa mesta premijera otišao izuzetno jak Ivo Sanader.

 Rumunija

Ova država, koja je u prethodnih nekoliko godina bila izrazito atraktivna za strane ulagače, u prvih šest meseci 2009. godine suočila se sa velikim padom priliva kapitala, izazvanim globalnom finansijskom krizom. Problem je i veliko učešće javne potrošnje u ukupnom BDP, a koji je u Rumuniji skoro 35 odsto. Zato ova država i bukvalno zavisi od finansijskih "injekcija" MMF. Za sada je plan da u ovoj i narednoj godini Rumunija od Fonda uzme 17,1 milijardu dolara zajma. Ova pozajmica, inače, deo je većeg paketa od 26,4 milijarde dolara, a u kojem, između ostalih, učestvuju Evropska unija, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. Suma od 6,6 milijardi dolara već je dostupna zvaničnom Bukureštu, dok će ostatak novca stizati kvartalno.

Inače, u Rumuniji su prošle nedelje započeti pregovori o reviziji aranžmana sa MMF. Najosetljiviji problem je budžetski deficit koji se ove godine povećao sa predviđenih 4,1 odsto na 6,3 odsto. Rumunski analitičari ocenjuju da će, ukoliko MMF u septembru ovoj zemlji ne isporuči drugu tranšu kredita, to imati katastrofalne posledice za rumunsku privredu, jer je vlada te zemlje u ovoj godini već uzela kredite od banaka u vrednosti od šest milijardi evra, uglavnom na kratak rok, za isplatu plata i penzija.

Albanija

Ova država, prema brojnim analizama, spada u red "visoko ranjivih" u ekonomskom smislu. Albanija se suočava sa vrlo ozbiljnom monetarnom i privrednom krizom i, prema nedavnim procenama MMF, realno je očekivati pad svih ekonomskih pokazatelja. Trenutno stručnjaci MMF, kao realan, vide rast BDP između nula i jedan odsto. Vlada se, međutim, i dalje drži svojih predviđanja da će rast BDP u ovoj godini biti šest odsto.

Možda se računa na sredstva dotacije od albanske dijaspore, ali i one su, u odnosu na prošlu godinu, smanjene za 27 odsto. Albanska valuta, lek, pala je u odnosu na glavne valute, a izvoz je u proseku niži za 15 odsto. I bankarski sektor beleži povećanje depozita od samo dva odsto, dok je u prošloj godini on bio preko 20 odsto.

Buugarska

Posle okončanja izbora u Bugarskoj, gde je pobedio Bojko Borisov i partija – koalicija GERB, kao konzervativna desna partija, planira se širi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Podaci govore o snažnom recesionom talasu u ovoj zemlji. Još pre nekoliko meseci, devizne rezerve su, pri odbrani lokalne valute, smanjene za 16 odsto, a bruto strani dug dostigao 107 procenata vrednosti BDP.

Bugarska je godinu započela računajući na budžetski suficit koji je, za prva četiri meseca ove godine pao 83 odsto, na 249 miliona dolara, dok procene kažu da bi do kraja godine mogao i nestati. Rezerve centralne banke su 16 milijardi dolara.

Grčka

Grčka bi mogla uskoro da postane prva država – članica evrozone koja traži pomoć od MMF. Ovo bi, prema procenama grčkih ekonomskih analitičara, moglo ozbiljnije da umanji poverenje investitora u čitavu zonu evra.

Već danas je jasno da će Grčka, iz fondova Unije, morati da pozajmi više od 54 milijarde evra, kako bi pokrila državne rashode.

Večernje novosti