Novi ožiljak na Jupiteru, veliki kao naša planeta, nastao je nedavno stropoštavanjem ogromnog komada leda ili zalutale komete. Koliko smo bezbedni od sličnih nebeskih udara?

Jupiter i sveža mrlja (Foto NASA) Sveži ožiljak na Jupiterovom licu uznemirio je astronome, a mogao bi, bogme, i ljudski rod. Naučnici iz Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni (u sastavu NASA) potvrdili su da je radoznali nebeski osmatrač iz Australije (Antoni Vesli) nedavno spazio mrlju, veliku kao Zemlja, nastalu stropoštavanjem ogromnog komada leda ili zalutale repatice.

Da li je nas najveća planeta u Sunčevoj porodici, po ko zna koji put, spasila istrebljenja?

Li Flečer iz dotične istraživačke ustanove objašnjava da smo, i ne znajući za to, prisustvovali strašnom događaju koji bi na Zemlji izazvao istinsku pustoš.

Obavešteni čitaoci prizvaće u sećanje da se pre deceniju i po na najveću planetu u Sunčevoj porodici (11 puta krupniju od naše) obrušio 21 ostatak komete Šumejker-Levi9, što je ubrzo posvedočeno televizijskom slikom. Pretpostavljalo se da su takve pojave prilično retke, odjednom se – iz malo znanih razloga – ispostavlja da predviđanje nije tačno!

Gomilanje amonijaka

Niko nije video kada je kamenčina bućnula, ali su astronomi brže-bolje pohitali da tamo upere svoje "nebeske dalekozore" upinjući se da, gledajući u mrešaknje vode, odgonetnu šta se to zbilo.

Već je izračunato da je nepoznata gromada iznosila u prečniku od 80 do 160 kilometara i da se blizu južnog pola gasnog diva zarila brzinom od 50 do 100 kilometara u sekundi. Astronomi su za sekundu uočili trag koji je vidljiv, najmanje, sedmicu-dve. Toplotni snimci koje je načinila NASA prikazuju otisak bele boje, na osnovu čega se zaključuje da je tresak skončao u donjim slojevima atmosfere.

Jupiter je peta po redu planeta od Sunca, veoma živopisnih boja zato što je sačinjen od 86 odsto vodonika i 14 odsto helijuma, uz veoma malo metana, amonijaka, vode, etana, germanijuma, ugljenmonoksida… Temperatura u najvišim delovima oblaka spusti se do 145 Celzijusovih stepeni ispod nule, bliže središtu je kudikamo toplije, a u samom jezgru živa se popne na, čak, 24.000 stepeni, što je vrelije nego na površini Sunca! Najupečatljivija spoljašnja oznaka po kojoj ga prepoznaju zove se "Velika crvena mrlja", tri puta veća od Zemlje, vrtlog gasa koji se na ivicama obrće brzinom oko 360 kilometara na sat. U međuvremenu se, izgleda, donekle smanjila.

Posmatrači su minulih dana zapazili naznake gomilanja amonijaka u gornjim slojevima, u količinama koje premašuju uobičajene. Nešto slično primećeno je kada su se oburvali otpaci komete 1994. godine.

Koliko je sudar uticao na Jupiter?

Kosmički usisivač

Zanimljivo je da se džinovska planeta ponaša poput "kosmičkog usisivača" privlačeći i gutajući svakojake otpatke koji unaokolo lutaju: najčešće repatice koje su se zaputile ka našoj zvezdi iz najudaljenih kutaka Sunčevog sistema (pretežno iz Kajperovog pojasa na samom rubu) i ostatke preostale nakon oblikovanja planeta i njihovih satelita. Svojom moćnom privlačnom silom (gravitacijom) doseže veoma daleko i uvlači sve što mu se dovoljno približi izigravajući, u stvari, uvek budnog Zemljinog zaštitnika.

Da je volšebnim slučajem uleteo u putanju naše planete, kružeći oko Sunca kao četvrta po redu, teško da bi se ikakav život začeo na Zemlji. Kao na svojevrsnom svemirskom strelištu, stalno bi je zasipali zalutali asteroidi i komete priređujući joj svakih nekoliko godina ili stoleća "sudnji dan" nalik vremenu kada je bila mlada i bez vazdušnog ogrtača. U najranijem razdoblju ona je često bila izložena neprekidnoj kosmičkoj paljbi, sada većina ovih "kosmičkih uljeza" sagori pre nego što stigne do tla.

Naučnici su uveliko zaokupljeni procenjivanjem koliki su izgledi da Zemlju zvekne oveća "kosmička gromada": ozbiljni proračuni nagovešćuju da će joj se 13. aprila 2029. najviše primaći, a možda je i pogoditi, asteroid prečnika 400 metara. Ukoliko nas takav udes zadesi, divljanje cunamija iz 2005. ličiće na dečju igru (250.000 žrtava). Za kakvu-takvu utehu: izbeći ćemo "smak sveta".

Verovatnoća je znatno veća nego kada je, pre nešto manje od 50.000 godina, kudikamo manja stena, jedva 20 metara široka, izdubila nadaleko poznati Veliki krater u Arizoni (SAD) ili od još nerazjašnjene eksplozije u vazduhu 1908. iznad Sibira, koja je pokosila 2.000 kvadratnih kilometara šuma.

Odalami li svom silinom našu planetu, oslobodiće 1.600 megatona energije, a to uveliko prevazilazi razornu snagu najjačih zemljotresa do naših dana. Drugim rečima, izgledaće kao da se odjednom sručilo, najmanje, milion atomskih bombi bačenih na Hirošimu!

Politika