Za tradicionalne medije, poput novina, budućnost je neizvesna

Piše: BBC

Ako je suditi po jednom neformalnom istraživanju o medijskim potrebama i ukusima današnjih tinejdžera, budućnost tradicionalnih medija uopšte nije svetla.

Vodeći ljudi vrlo uspešne i po mnogo čemu staromodne investicione banke Morgan Stenli su, naime, želeći da se bolje upoznaju sa načinom na koji razmišlja nova generacija, jednom 15-godišnjem učeniku na praksi dali zadatak da napiše izveštaj o tome kako tinejdžeri koriste medije.

Sudeći prema podnetom izveštaju, medijima se crno piše, i ništa drugo im ne preostaje nego da se nadaju da će tinejdžeri sa godinama promeniti navike.

Izveštaj 15-godišnjeg učenika na praksi u Morgan Stenliju je vrlo jasan – novine su – dosadne.

Većini tinejdžera ne pada na pamet da čita stranu za stranom pisanog materijala; ako već čitaju vesti, čitaju ih na internetu i nemaju nameru da za to i plate.

Što se televizije tiče, prednost daju snimljenim programima koje mogu da gledaju kada to njima odgovara, dok reklame – preskaču. Previše reklama je glavni razlog za to što tinejdžeri izbegavaju radio i sve više se okreću internet sajtovima koji puštaju muziku bez reklamnih poruka.

Tinejdžere ne zanima čak ni Tviter, o kome se u poslednje vreme barem na Zapadu mnogo priča; većina veruje da je ova besplatna društevna mreža, koja služi za pisanje mikro-blogova, jednostavno besmislena.

Ovi zaključci uopšte ne iznenađuju profesora žurnalistike Kejt Kroford, iz Centra za istraživanje medija na Univerzitetu Novi Južni Vels.

"Sve što je napisano u ovom izveštaju podupiru i rezultati velikog broja naučnih istraživanja sprovedenih tokom proteklih par godina. Tinejdžeri nisu zainteresovani za vesti i ne žele da ih plaćaju. Ne zanima ih Tviter, mada dosta njih koristi društvene mreže Fejsbuk i Majspejs", kaže ona.

Izveštaj takođe pokazuje da postoji velika razlika između onoga što medijske kuće misle da zanima mlade i onoga šta mlade zaista zanima, i to se naročito primećuje na reklamama, kaže američki autor niza knjiga o internetu i savremenim tehnologijama Nikolas Kar.

"Jedna od stvari koje nam govori ovaj izveštaj je to da tinejdžeri i deca bez problema ignorišu reklame, naročito reklame zasnovane na tekstu, koje zapravo dominiraju internetom. Da ste na primer direktor neke firme i želite da zaradite tako što ćete se reklamirati na nekoj društvenoj mreži na internetu koju koriste mladi ljudi, velike su šanse da ćete na kraju biti razočarani", kaže on.

Nikolasa Kara naročito brine to što mladi ljudi danas prosto očekuju da na internetu i vesti i muzika budu besplatni:

"Iako u poslednje vreme više nije toliko neobično ako ljudi, generalno, plaćaju za materijal na internetu, kao što je na primer muzika na sajtu Ajtjuns (iTunes), ovaj izveštaj pokazuje da se za mladu generaciju, da tako kažem, podrazumeva da vesti i muzika na internetu budu besplatni. Da sam ja direktor neke medijske kuće, to bi bio moj glavni razlog za strah", kaže Kar.

Profesor žurnalistike Kejt Kroford sa Univerziteta Novi Južni Vels kaže, međutim, da budućnost medija nije baš potpuno crna:

"Naša istraživanja pokazuju da se potrebe ljudi menjaju s godinama, interesovanje za vesti se povećava nakon srednje škole. Do tada, tinejdžeri vesti saznaju maltene automatski – tako što na primer uđu u sobu i čuju svoje roditelje kako pričaju o nečemu što su čuli u vestima, ili tako što čuju nešto u školi. Tinejdžeri veoma često ne čitaju novine, ali kako odrastaju – na fakultetu na primer – počinju više da se interesuju za vesti. Velike su, međutim, šanse da će informacije prikupljati ne iz štampe, nego na internetu", kaže ona na kraju razgovora za BBC.

BBC