Zahvaljujući tehnologiji Američke svemirske agencije (NASA) Nil Armstrong je na površini Meseca 20. jula 1969. napravio "mali korak za čoveka a veliki za čovečanstvo".

Danas, 40 godina kasnije, NASA se "spustila" na Zemlju gde ljudi svakodnevno koriste stotine proizvoda, od hrane za bebe do kupaćih kostima, izrađenih ili modifikovanih u skladu sa dometima aeronautičkih istraživanja.

Na napredak ostvaren zahvaljujući istraživanjima koja su astronaute odvela na Mesec ukazao je nedavno i američki predsednik Barak Obama.

Obama je posebno istakao da su iz programa Apolo nastale tehnologije koje unapređuju proces dijalize, kao i one za prečišćavanje vode, tu su i seznori koji otkrivaju opasne gasove, materijali za gradnju koji štede energiju ali i vlakna otporna na vatru.

Ogromne investiicije u nauku, tehnologiju i istraživanja iz tog doba za rezultat su imale "reku" kreativnosti čije se dobrobiti ne mogu izmeriti, navodi AP.

U obilju onoga što je u svakodnevnoj upotrebi, a u vezi je sa svemirskim programom, jesu i globalne komunikacije i GPS sistemi jer je NASA ta koja je razvila male, lagane kompjuterske sisteme za svemirske letelice i usmerile tehnologiju u pravcu komunikacija.

I, mada danas postoji mnogo komercijalnih satelita, eksperti kažu da naš globalni komunikacijski sistem, odnosno GPS, ne bi postojao bez rada i podške NASA.

Bez NASA teško da bi bilo i hrane za bebe ili obogaćene "bebi formule".

Naime, Agencija je počtkom osamdeseih eksperimentisala sa algama ispitujući da li bi mogle da se koriste na dugim svemirskim letovima da putnicima obezbede hranu, kiseonik ili možda pomognu kod odlaganja otpada.

Naučnici su utvrdili da alge sadrže supstance koje su pre toga nađene samo u majčinom mleku i korporcija MartekBajosajansis (MartekBiosciences) je 1985. godine napravila nutritivne dodatke koji imaju iste masne kiseline kao majčino mleko.

Ta "bebi formula" sada se nalazi u više od 100 prehrambenih artikala i pića, kao i u 99 odsto bebi hrane koja se prodaje u SAD.

Zahvaljujući Apolu dobili smo i smrznutu dehidriranu hranu. NASA nije otkrila taj proces ali je pronašla načine da bolje zaštiti hranu i njene sastojke.

Agencija i njen rad omogućili su i sportistima da postižu bolje rezultate – brojni materijali koji se danas koriste za sportsku opremu imaju veze sa NASA.

Britanski Spido (Speedo) obratio se Svemirskoj agenciji za pomoć kada je dizajnirao kupaće kostime koji smanjuju trenje.

Od 25 svetskih rekorda u plivanju na Olimpijadi u Pekingu prošle godine – 23 su postigli plivači koji su nosili LZR rejser (Racer) kupaće.

U vezi sa svemirom su i brojni aparati i mašine bez kablova. Blek and Deker (Black & Decker) je napravio alate bez kablova sam ali ih je kasnije pravio za NASA.

Prvi put je bušilica bez kabla korišćena na Mesecu 1971. da izbuši rupe za monitore za praćenje temperature, kao i za uklanjaje stena.

Ali, ima i proizvoda koji se vezuju za NASA a u stvari nisu njeno otkriće. Reč je o tangu, teflonu i velkru (Velcro).

Tang je napitak sa ukusom pomorandže koji je razvio Dženeral fuds (General Foods) 1957. i koji je već 1959. bio na policama samoposluga. U svemirske vode ušao je 1962. jer je bio na meniju astronauta Džona Glena (John Glenn) u orbiti.

NASA je nepravedno pronela i slavu teflona, materijala koji je 1938. razvio Dipon (DuPont) a koji je korišćen na letelicama.

Slično je i sa velkrom, koji se koristio da drži opremu da ne lebdi po svemirskom brodu. Velkro su još četrdesetih godina prošlog veka otkrili u Švajcarskoj.

Beta