Poznati ruski akademik Sergej Kolesnjikov za Blic

Piše: Tanja Trikić

Nivo pretnje od svinjskog gripa je veštački naduvan, a histerija koja se diže u medijima poslednjih nedelja samo ide naruku farmaceutskim kompanijama i njihovim lobistima, smatra Sergej Kolesnjikov, ruski akademik i zamenik predsednika odbora za zdravlje Državne dume Rusije. U razgovoru za „Blic nedelje", on ocenjuje da je zbog toga kupovina vakcina u ovom trenutku nepotrebno trošenje para.

Vaša je teza da nije bilo razloga proglašavati epidemiju svinjskog gripa i da se opasnost od te bolesti preuveličava. Kako je objašnjavate?

– Smatram da pandemiju i visok nivo opasnosti treba proglašavati samo u slučaju da je bolest istovremeno vrlo zarazna i izaziva visoku smrtnost u najbližem periodu ili, pak, kao u slučaju side i hepatitisa C, prouzrokuje smrtonosnu infekciju. Od svinjskog gripa je obolelo oko 40.000 ljudi, pri čemu od običnog gripa oboleva na desetine miliona ljudi. I smrtnost se može uporediti s običnim gripom: 0,3 odsto, pa i to u sredinama sa nižim socijalnim nivoom.

Zašto se onda diže panika povodom pandemije?

– Odluku Svetske organizacije da proglasi pandemiju mogu da iskoriste nesavesni mediji i posebno farmaceutske kompanije da bi u vreme panike zaradile dosta novca. Ljudi su, s druge strane, skloni da brže poveruju u loše nego u dobre vesti, a i medijima zgodno dođe senzacionalizam – da plaše ljude i da, posebno u doba krize, izazivaju stres. To im više odgovara nego naučni pristup.

Može li panika nekome da koristi, recimo, proizvođačima vakcina?

Ko je Sergej Kolesnjikov Sergej Kolesnjikov (59) je poreklom iz poznate lekarske porodice iz Jermenije. Završio je medicinski fakultet u Novosibirsku, a već dugo vodi Istočnosibirski naučni centar Ruske akademije medicinski nauka (RAMN) u Irkutsku, u kojem radi 1.700 doktora nauka. Od 2006. je član Predsedništva RAMN. Od 1991-2000. i ponovo od 2008. je kopredsednik Lekara sveta za sprečavanje nuklearnog rata, međunarodnog pokreta koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1985. U Dumi je poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije.

– I te kako. I ne samo proizvođačima vakcina, nego i proizvođačima raznoraznih antivirusnih preparata. Već su debelo zaradili.

Srbija je naručila tri miliona vakcina protiv svinjskog gripa. Da li je Rusija naručila i koju količinu?

– Čestitam Srbiji na nepotrebnom trošenju para. Očigledno da dobro zarađuju ne samo farmaceuti, nego i njihovi lobisti. Rusija za sada nije ništa zakazivala, osim razrade specifične vakcine u centrima u Moskvi, Sankt Peterburgu i Novosibirsku.

Koliko je teško tržište vakcina od svinjskog gripa?

– Sve će zavisiti od panike i lobista farmaceutskih kompanija. Teško je u ovom trenutku proceniti o kolikoj se sumi radi, ali ako se uzme u obzir „iskustvo" Srbije, jasno je da je u igri veliki novac.

Postoji teza da je u vreme krize zgodno podsticati strah da ljudi ne bi mislili o realnim problemima. Šta vi mislite o tome?

– Mislim da takve događaje koriste političari, kao i akteri ekonomskih ratova. Recimo, atipična pneumonija, uzgred budi rečeno veoma čudna infekcija, Kini je nanela štetu od više milijardi dolara i skrenula joj pažnju sa bombardovanja Jugoslavije. Svinjska kuga, koja je u Rusiju preneta iz Gruzije, prouzrokovala je štetu izvozu žita iz Rusije, a ptičji grip, koji čudnom igrom slučaja nije pogodio SAD, glavnog izvoznika pilećeg mesa, naneo je ogromnu štetu živinarskim farmama u zemljama koje su bile najteže pogođene tim virusom.

Da li je ovaj grip više opasan od običnog?

– Nema velike razlike. Grip A/H1N1 je zahvatio mnoge zemlje, ali to još nije pandemija, kako smatraju u SZO, pošto se bolest odvija kao i svaka godišnja epidemija bilo kog drugog gripa. Premda rast obolelih od svinjskog gripa raste u svetu, samo kod malog procenta ishod je smrtonosan. Za medicinske stručnjake je to niski nivo rizika, koji se može uporediti sa bilo kojim drugim oblikom gripa.

Može li se govoriti o mogućnosti da je virus „pobegao" iz neke laboratorije?

– Mislim da može, budući da se već dugo za vakcinaciju životinja koriste oslabljene žive vakcine, a one se mogu rekombinovati u organizmu svinja i davati hibride s novim svojstvima. A kako je organizam svinja sličan organizmu čoveka, opasnost da se zarazi čovek je velika.

Blic