Ptice rugalice prilično liče na ljude u mnogo čemu, i mogu da razlikuju likove ljudi, kao i da prilično brzo reaguju na one koji im se ne sviđaju.

One su, takođe, u stanju da zapamte i prepoznaju ljude koji su prethodno ugrozili njihova gnezda, da zapište u znak upozorenja i čak napadnu te osobe, dok ostale koji se nalaze u blizini potpuno ignorišu.

"Pokazalo se da te ptice mnogo bolje zapažaju svoju okolinu nego što su ljudi mislili", objasnio je Daglas Levi, profesor zoologije sa Univerziteta Florida, koji je istraživanje o pticama rugalicama objavio u Zborniku Nacionalne akademije nauka.

Naučnici su objasnili da je njihova studija o pticama rugalicama bila deo napora za bolje shvatanje toga kako se vrste prilagođavaju urbanizaciji.

Sa sve većim širenjem gradova i oblasti koje se pretvaraju u naselja, ispostavilo se da se najbolje novim životnim uslovima prilagođavaju one životinje koje posebno dobro zapažaju svoju životnu sredinu, dodao je Levi.

"Ne mislimo da su ptice rugalice razvile posebnu sposobnost u reagovanju na ljude. Skloniji smo da mislimo da ptice rugalice imaju prirodnu sposobnost zapažanja svoje životne sredine, posebno mogućih pretnji njihovim gnezdima", objasnio je Levi.

On je objasnio da neko može "mirno da šeta dok ga ptice nadleću i da misli da one gledaju svoja posla. Ali ukoliko je njihovo gnezdo u blizini, onda je taj šetač njihov posao".

Jedan student, koji je tokom istraživanja nadgledao ptičja gnezda, primetio je da kad god bi se više puta za kratko vreme približio gnezdu, ptice bi proizvodile zvuke koji su najavljivali uzbunu i napadali ga, dok su potpuno ignorisale ljude koji su se u blizini bavili, recimo, baštovanstvom, naveo je Levi.

Pokazalo se, čak, da su ptice prepoznavale i njegov automobil, te je tako posle nekog vremena morao da se parkira na drugom mestu.

Tim istraživača je nakon toga odlučio da sprovede sopstvene testove u kojima bi ljudi prilazili gnezdima ptica rugalica oko univerzitetskog kampusa, dodirivali gnezdo i potom se udaljavali.

U istraživanju je učestvovalo destoro ljudi različite starosne dobi, pola, dužine kose, koji su se različito oblačili različitih dana, objasnio je Levi.

Oni su u različito doba dana, iz različitih pravaca prilazili gnezdima, kojih je ukupno bilo 24.

Jedan učesnik bi tokom četiri dana prilazio gnezdu i dodirivao ga, posle čega bi odlazio. Ptice su počinjale da reaguju na njega počev od trećeg dana – napuštajući gnezdo, kričeći u znak uzbune i obrušavajući se na njega.

Istraživači su, po rečima Levija, bili iznenađeni brzom i dramatičnom reakcijom ptica.

Kada je petog dana gnezdu prišao drugi student, ptica rugalica ne bi odreagovala uopšte, niti je u međuvremenu "primećivala" šetače koji nisu ugrožavali njeno gnezdo.

To bi se možda moglo očekivati od vrana, gavranova i papagaja, za koje se zna da su veoma inteligentni, ali ne i od ptica pevačica koje žive u prirodnom okruženju, smatra Levi.

Beta