Uprkos vjerovanju da samoubistvu pogoduju kasna jesen i rana zima, nova istraživanja ukazuju da oblasti sa konstantnim dnevnim svijetlom mogu biti fatalne za labilne osobe.

Suviše sunčeve svetlosti u oblastima kao što je Grenland, u kojima beskrajni letnji dani često izazivaju nesanicu, izgleda može da podstakne na samoubistvo, poručuju švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska.

Uprkos verovanju da samoubistvu pogoduje kasna jesen i rani zimski meseci zbog više mračnih sati, novi nalazi ukazuju da i oblasti sa konstantnim dnevnim svetlom tokom leta mogu da budu isto tako opasne za labilnije osobe.

"Tokom dugih perioda stalnog svetla od ključne je važnosti održavati neki dnevni ritam da bi se dovoljno spavalo i očuvalo mentalno zdravlje", napominje Karin Sparing Bjorksten sa instituta u Stokholmu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 877.000 ljudi se ubije godišnje širom sveta, a na svaki smrtni slučaj dolazi još 10 do 40 pokušaja.

Švedski tim je proučio sezonske varijacije samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine i ustanovio da ih se najviše događa tokom letnjih meseci.

Taj sezonski efekat je naročito izražen na severu Grenlanda, gde sunce ne zalazi između kraja aprila i kraja avgusta.

U tom periodu u toj oblasti Grenlanda događa se čak 82 odsto samoubistava, a gotovo sva, odnosno 95 odsto, su tzv. "nasilna" (ubistvo iz pištolja ili puške, vešanje, skakanje s visine i slično).

Najčešće se u to doba godine ubijaju mladi muškarci.

Švedski naučnici spekulišu da je uzrok te pojave nestabilnost serotonina izazvana viškom svetlosti.

Serotonin je hemijsko jedinjenje koje je u mozgu zaduženo za raspoloženje.

Nestabilnost serotonina može da izazove rast impulsivnost koja, u kombinaciji s manjkom sna, izgleda nagoni neke ljude na samoubistvo.  

RTS